Trenutak kada uvidimo da se ne pomeramo sa mesta ili ne vidimo izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo, znači da postoje stvari iz prošlosti koje moramo oprostiti. Zašto se čovek grčevito drži prošlosti tražeći objašnjenja i rešenja kada je to poslednje mesto na svetu gde se ona nalaze? Zar smo toliki zombiji da tako jednostavne stvari nismo u stanju da uvidimo?
Čovek dnevno misli oko 90.000 misli, a od toga 90% su ISTE misli, od čega su 55% misli koje su mislili njegovi roditelji. Statistika govori da smo opet u začaranom krugu. Srećom postoji rešenje, koje se najpre ogleda u našoj strpljivosti da do njega dođemo.
"Osećanja kao što su žaljenje zbog onoga što je prošlo, tuga, osećaj povređenosti, straha ili krivice, optuživanje samog sebe, bes ili ogorčenost, a ponekad čak i želja za osvetom dolaze zbog toga što nismo u stanju oprostiti i zato što odbijamo da se oslobodimo prošlosti."
Louise Hay misli da treba da zamislimo kako se osobi kojoj treba da oprostimo događaju lepe stvari, kako se smeje i kako je sretna.
Ili da jednostavno kažemo: Opraštam ti zbog toga i toga.. Da oprostimo i sebi jer u našem srcu ima toliko ljubavi da se može izlečiti cela planeta!
Napraviću spisak ljudi kojima treba oprostiti. Pokušaću da se setim i najranijeg detinjstva. Opraštaću svakodnevno. Moj novi izbor.
Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.Volim te.
Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.
Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.
Нема коментара:
Постави коментар