уторак, 24. април 2012.

PRIRUČNIK ZA RATNIKA SVETLOSTI .. Paulo Koeljo III DEO




Ratnik svetlosti sad se budi iz svog sna.
I misli: „Ne umem da se izborim s ovom sve-
tlošću, koja mi je omogućila da rastem“. Međutim,
svetlost ne iščezava.
Ratnik pomišlja: „Biće neophodne izvesne pro-
mene koje ja nemam volje da učinim“.
Svetlost je i dalje tu - jer volja je reč puna var-
ki. Tada oči i srce ratnika svetlosti počinju da se pri-
vikavaju na svetlost. Ona ga više ne plaši, i on pola-
ko prihvata svoju Legendu, čak i ako to podrazume-
va izlaganje opasnostima.
„Jer Ratnik je dugo spavao. Sasvim je pirodno što
se se budi postepeno."

Iskusan borac podnosi klevete; poznaje
snagu svoje pesnice, spretnost svojih uda-
raca. Kad se nađe pred nespremnim supar-
nikom, gleda ga pravo u oči i pobeđuje,
bez potrebe da prenosi borbu na fizički
plan.
 Što više napreduje u učenju sa svojim duho-
vnim učiteljem, svetlost vere sve jače blista u njego-
vim očima, i on nema potrebe nikome ništa da doka-
zuje. Potpuno su nevažni protivnikovi nasrtljivi ar-
gumenti - tvrdnje da je Bog tek puka praznoverica,
da su čuda trikovi, da verovati u anđele znači bežati
od stvarnosti.
Isto kao i borac, ratnik svetlosti poznaje svoju
ogromnu snagu; nikada se ne bori s nekim ko ne
zaslužuje čast borbe.

Ratnik svetlosti mora stalno imati na umu
pet pravila borbe, koja je napisao Čuang
Ču, pre tri hiljade godina.
Vera: pre no što stupiš u neku bitku, moraš
verovati u razlog borbe.
Pratilac: biraj svoje saveznike i nauči da se bo-
riš u društvu, jer niko ne uspeva sam da dobije rat.
Vreme: način borbe po zimi razlikuje se od bo-
rbe leti; dobar ratnik vodi računa o pravom trenutku
stupanja u bitku.
Prostor: borba u nekom klancu ne vodi se isto
kao borba u ravnici. Osmotri pažljivo svoju okolinu,
i izaberi najbolji način kretanja.
Strategija: najbolji ratnik jeste onaj ka planira
svoju bitku.

U času kad se borba okončava, ratnik naj-
češće ne zna njen ishod.
Tok bitke pokreće silnu energiju oko njega, i
uvek nastupi jedan trenutak kad su i pobeda i poraz
podjednako mogući. Vreme će pokazati ko je pobe-
dio ili izgubio; ali on zna da, počev od tog trenutka,
ne može više ništa da učini: sudbina te bitke u Bo-
žjim je rukama.
U tim trenucima, međutim, ratnik svetlosti se
ne brine za rezultate. Ponire u svoje srce i pita: „Je-
sam li vodio Dobru Bitku?“ Ako dobije potvrdan
odgovor, može da odahne. Ako je odgovor odrečan,
uzima svoj mač i ponovo počinje da vežba.

Ratnik svetlosti nosi u sebi Božju iskru.
Njegova je sudbina da bude u društvu s drugim
ratnicima, ali - ponekad - mora i sam da upražnjava
veštinu mačevanja: i zato, kad je odvojen od svojih
drugova, ponaša se kao zvezda.
Obasjava onaj deo Vaseljene koji mu je do-
suđen, i nastoji da pokaže galaksije i mlečne puteve
svima koje gledaju u nebo.
Istrajnost ratnikova ubrzo biva nagrađena.
Malo-pomalo, prilaze mu drugi ratnici, i dru-
govi se okupljaju u sazvežđa, sa svojim znamenjima
i svojim tajnama.  

Ponekad, ratnik svetlosti ima utisak da živi
dva života istovremeno.
U jednom, prinuđen je da čini sve ono što ne
želi, da se bori za ideje u koje ne veruje. Ali postoji
i drugi život, koji mu se otkriva u snovima, pročita-
nim knjigama, susretima s ljudima koji misle isto
kao i on.
Ratnik će dozvoliti da se ta dva života približe.
„Postoji neki most koji spaja ono što činim s onim
što bih voleo da činim“, misli on. Postepeno, njegovi
snovi zagospodarice njegovim navikama, sve dok ne
uvidi da je spreman za ono što je oduvek želeo.
Znači, dovoljno je malo odvažnosti - I dva
života će se preobratiti u jedan, jedinstveni. 

Zapiši ponovo ono što sam ti već rekao:
Ratniku svetlosti potrebno je vreme koje će po-
svetiti samom sebi. Koristiće to vreme za odmor,
kontemplaciju, uspostavljanje dodira sa Dušom Sve-
ta. Čak i u jeku neke bitke, on uspeva da meditira.
U izvesnim prilikama, ratnik će sesti da se
opusti, i pustiti da sve što se oko njega zbiva nastavi
da se dešava bez njegovog učešća. Gledaće svet kao
posmatrač i - ne nastojeći da išta doda ili oduzme -
jednostavno će se prepustititi, bez opiranja, toku ži-
vota.
Malo-pomalo, sve što je izgledalo zamršeno,
počinje da biva jednostavno. I ratnik se raduje.

Ratnik svetlosti je podozriv prema osobama
koje veruju da poznaju put.
One su uvek toliko ubeđene u vlastitu moć od-
lučivanja, da ne shvataju ironiju s kojom sudbina
ispisuje život svakog pojedinca: i bune se uvek kad
neminovnost zakuca na vrata.
Ratnik svetlosti ima svoje snove. I ti snovi ga
vode napred. Ali nikad neće nasesti zabludi da je put
lak a vrata široka. Zna da je Vaseljena ustrojena po
načelu alhemije: solve et coagula, govorili su učite-
lji. „Sakupljaj i rasipaj Svoje Energije, u skladu sa
prilikama.“
Postoje trenuci kad se dela i trenuci kad se pri-
ma. Ratnik ume da ih razlikuje.

Ratnik svetlosti, dok uči da rukuje mačem,
uviđa da njegova oprema mora biti potpu-
na - a to podrazumeva oklop.
Odlazi da traži sebi oklop i sluša predloge ra-
zličitih prodavača.    
„Upotrebi štit samoće“, kaže jedan.
„Upotrebi štit cinizma“, nudi drugi.
„Najbolja je zaštita ničim se ne zaklanjati“...
tvrdi treći.
Ali ratnik ne obraća pažnju na njihove ponude.
Vedar i spokojan, stiže do svog svetog mesta i oba-
vija se neuništivim plastom vere.
Vera odbija „Sve udarce. Vera preobražava ot-
rov u bistru vodu. :

Celoga života verujem svemu što mi ljudi
kažu, i stalno se razočaravam“, često se
žale drugovi.
Važno je imati poverenja u ljude; ratnik sve-
tlosti se ne plaši razočaranja - jer poznaje moć svoga
mača i snagu svoje ljubavi.
Međutim, uspeva da nametne svoje granice: je-
dno je prihvatiti Božje znakove i shvatiti da se anđeli
služe ustima naših bližnjih da bi nas posavetovali.
Drugo je biti nesposoban za donošenje odluka i stal-
no očekivati od drugih da nam kažu šta treba da či-
nimo.                  
Ratnik svetlosti ima poverenja u druge“, jer -
pre svega - ima poverenja u sebe.

Ratnik svetlosti posmatra život sa blagona-
klonošću i pouzdanjem.
Nalazi se pred jednom tajnom čiji će ključ ot-
kriti jednoga dana. Nebrojeno puta ponavlja samom
sebi: „Ali ovaj život liči na ludilo.“
U pravu je. Prepušten čudu svakodnevice, pri-
mecuje da nije uvek kadar da predvidi posledice svo-
jih postupaka. Ponekad nešto čini a da toga nije ni
svestan, spašava, ne znajući da spašava, pati, ne zna-
jući zašto je tužan.
Da, ovaj život je pravo ludilo. Ali velika mud-
rost ratnika svetlosti ogleda se u tome što on pažljivo
bira svoje ludilo.

Ratnik svetlosti posmatra dva stuba što uok-
viruju vrata koja namerava da otvori.
Jedan se zove Strah, drugi Želja. Ratnik gleda
stub Straha na kojem piše: „Stupićeš u jedan nepo-
znat i opasan svet, gde ti sve ono što si do sada nau-
čio ništa neće vredeti.“
Zatim skreće pogled na stub Želje, gde stoji
zapisano: „Izaći ćeš iz jednog poznatog sveta, koji
čuva stvari koje si oduvek želeo i za koje si se toliko
borio“.         
Ratnik se smeši - jer nema ničeg što ga plaši, i
ničeg što ga sputava. S pouzdanjem čoveka koji zna
šta hoće, otvara vrata.

Ratnik svetlosti upražnjava jednu moćnu
vežbu unutarnjeg usavršavanja: obraća
pažnju na radnje koje obavlja mehanički -
kao što je disanje, treptanje, ili opažanje
premeta koji ga okružuju.
To čini kad se oseca zbunjenim. Tako se oslo-
bađa napetosti, i omogućava svojoj intuiciji da se
slobodnije razmahne - bez uplitanja njegovih straho-
va ili želja. Izvesni problemi koji su delovali nere-
šivo, bivaju rešeni, pojedini bolovi koje je smatrao
neublaživim, neosetno iščezavaju.
Kad mora da se suoči s nekoia teškom situa-
cijom, pribegava ovoj tehnici.       

Ratnik svetlosti često sluša primedbe poput
ove: „Ne želim da govorim o izvesnim
stvarima, jer su ljudi zavidni“.
Kad to čuje, ratnik se smeje. Zavist ne može
prouzrokovati nikakvu štetu - ukoliko je ne prihvati-
mo. Zavist je sastavni deo života i svi moraju da na-
uče kako da se s njom izbore.
Međutim, on retko kad govori o svojim name-
rama. I zato, ponekad, ljudi smatraju da se plaši za-
visti.
Ali on zna da, kad god govori o nekom snu,
troši deo energije toga sna da bi se izrazio. I, u silnoj
priči, preti mu opasnost da istroši svu snagu neopho-
dnu za delanje.
Ratnik svetlosti dobro poznaje moć reci.

Ratnik svetlosti zna koliko vrede istrajnost i
hrabrost. U toku bitke, često prima udarce
koje nije očekivao. I shvata da će - pre no
što rat okonča - neprijatelj izvojevati ne-
koliko pobeda. Kad se to desi, on daje
oduška svojoj žalosti i odmara se, da bi
povratio snagu. Ali gleda da se što pre
vrati u borbu za svoje snove.
Jer, što duže bude odsustvovao, veći su izgledi
da će postati slab, plašljiv, kolebljiv. Kad jedan ko-
njanik padne s konja, a ne vrati se u sedlo već idućeg
trenutka, nikad više neće imati hrabrosti da ponovo
uzjaše.

Ratnik svetlosti zna da se trud isplati.
On odlučuje o svojim poduhvatima uz pomoć
nadahnuća i vere. Međutim, sreće i osobe koje ga po-
zivaju da sudeluje u borbama koje nisu njegove, na
bojnim poljima koja ne poznaje - ili koja ga ne zani-
maju. One žele ratnika svetlosti da izazovu na okrša-
je koji su njima važni - ali ne i njemu.
Vrlo često u pitanju su bliske osobe, koje vole
ratnika, uzdaju se u njegovu snagu i - budući da su u
škripcu - žele njegovu pomoć po svaku cenu.
U tim trenucima, on se smeška i pokazuje
svoju ljubav - ali ne prihvata izazov.
Pravi putnik svetlosti uvek sam bira svoje boj-
no polje.

Ratnik svetlosti ume da gubi.
On ne prima poraz ravnodušno, govoreći ,,šta
je tu je, to i nema nekog naročitog značaja“, ili „ruku
na srce, to nije baš ono što sam ja hteo“. Prihvata po-
raz kao poraz - i ne pokušava da ga preobrati u po-
bedu.
Peče ga bol od zadobijenih rana, ravnodušnost
prijatelja, usamljenost gubitnika. U tim trenucima,
kaže samom sebi: „Borio sam se za nešto, i nisam us-
peo. Izgubio sam prvu bitku.“
Ta rečenica uliva mu nove snage. On zna da
niko ne dobija uvek - i ume da razlikuje svoje po-
gotke od svojih promašaja.

Kad čovek nešto želi, cela mu Vaseljena po-
maže da to i ostvari. Ratnik svetlosti to zna.
I upravo zato, vrlo se obazrivo odnosi prema
sopstvenim mislima. Ispod niza dobrih namera, kriju
se osecanja koja se niko ne usuđuje samom sebi da
prizna: osveta, samouništenje, krivica, strah od pobe-
de, gnusno radovanje tuđoj nesreći.
Vaseljena ne presudjuje: radi u korist naših že-
lja. Zbog toga ratnik ima hrabrosti da se suoči sa sen-
kama svoje duše, i da vidi da li slučajno ne traži ne-
što pogrešno za sebe.
1 uvek je vrlo oprezan prema onome što misli:

Isus je govorio: „Neka tvoje da bude da, i
nek tvoje ne bude ne“. Kad ratnik preuz-
me neku odgovornost, drži svoju reč.
Oni koji obećavaju - a ne ispunjavaju obećanja
- gube samopoštovanje i stide se svojih postupaka.
Život takvih osoba sastoji se u neprestanom bežanju;
oni troše znatno više energije da iznađu opravdanja
kojima bi omalovažili ono što su rekli, nego što rat-
nik koristi da bi ispunio preuzete obaveze.
Ponekad se i njemu desi da preuzme odgovo-
rnost za neku glupost, iz čega će se izroditi šteta. Ne-
će ponoviti tu grešku - ali, iako zna da je pogrešio,
poštuje ono što je rekao i plaća cenu svoje ishitre-
nosti.

Kad dobije neku bitku, ratnik proslavlja po-
bedu.
Ta pobeda ga je koštala teških trenutaka, noći
ispunjenih sumnjama, beskrajnih dana iščekivanja.
Od najstarijih vremena, proslavljanje pobede spada u
životne obrede.
Drugovi gledaju radost ratnika svetlosti, i mi-
sle: „Zašto to radi? Može da se razočara već u slede-
ćoj bici. Može da izazove bes neprijatelja.“
Ali ratnik zna razlog svog postupka. On uživa
u blagodeti najboljeg poklona koji pobeda može da
mu pruži: poverenja.
M .I
Proslavlja danas svoju jučerašnju pobedu, da
bi imao više snage u sutrašnjoj bici.

Jednoga dana, bez ikakve najave, ratnik
otkriva da se bori bez pređašnjeg oduše-
vljenja.
Nastavlja da čini sve što je i do tada činio, ali
izgleda da je svaki njegov pokret izgubio smisao. U
tom trenutku, ima samo jedan izbor: da nastavi da
upražnjava Dobru Bitku. Obavlja svoje molitve iz
nužde, ili iz straha, ili iz bilo kog drugog razloga - ali
ne prekida svoj put.
Zna da je andjeo Onoga koji ga nadahnjuje
trenutno negde odlutao. Ratnik održava pažnju us-
merenu na bitku, i uporan je u svojim nastojanjima -
čak i kad sve izgleda uzaludno. Ali uskoro, andjeo se
vraća, i prvi lepet njegovih krila vec vraća izgubljenu
radost.

Ratnik svetlosti deli s drugima sve što je na-
učio o svom putu.
Ko drugima pomaže, uvek može i da računa na
tuđu pomoć, i dužan je da prenosi svoja znanja. Zato
ratnik seda pokraj vatre i priča kako mu je protekao
ratni dan.
Neki prijatelj šapuće: „Zašto govoriš tako ot-
voreno o svojoj strategiji? Zar ne vidiš da time dovo-
diš sebe u opasnost da deliš s drugima ono što si sam
osvojio?“
Ratnik se samo smeška, i ne odgovara. Zna da
ako posle dana provedenog u borbi dospe u prazan
raj, njegova borba nije ni vredela truda.

Ratnik je naučio da Bog koristi samoću da
bi nas naučio kako da živimo zajedno.
Koristi bes, da bi nam ukazao na neprocenjivu
vrednost mira. Koristi dosadu, da bi naglasio značaj
pustolovine i prepuštanja.
Bog se služi cutanjem, da bi nam predočio od-
govornost govorenja. Služi se umorom, da bi nam
omogućio da uvidimo vrednost buđenja. Služi se bo-
lešću, da bi istakao blagodeti zdravlja.
Bog koristi oganj da bi nam objasnio vodu.
Koristi zemlju, da bi nam omogućio da shvatimo
vrednost vazduha. Koristi smrt, da bi nam predočio
značaj života.

Ratnik svetlosti daje pre no što mu išta
traže.
Tim povodom, neki drugovi primećuju: „Ko-
me treba, taj traži“.
Ali ratnik svetlosti zna da postoje mnogi ljudi
koji nisu kadri - jednostavno nisu kadri - da traže
pomoć. U njegovoj blizini postoje osobe čije je srce
tako slabašno, da počinju da preživljavaju nezdrave
ljubavi; žude za nežnošcu, ali se stide to da pokažu.
Ratnik ih okuplja oko vatre, priča im priče, deli
svoju hranu, opija se s njima. Narednog dana, svi se
već bolje osećaju.
Najbedniji su oni koji ravnodušno posmatraju
tuđu bedu.

Zice koje su stalno zategnute naposletku
počinju da škripe.
Ratnici koji se neprestano uvežbavaju gube
spontanost u borbi. Konji koji stalno preskaču pre-
pone na kraju lome nogu. Lukovi koji se svakoga da-
na savijaju, više ne odapinju strele s prvobitnom sna-
gom.
Zato, čak i kad nije raspoložen, ratnik svetlosti
nastoji da se razgali malim svakidašnjim stvarima.

Ratnik svetlosti sluša Lao Cea koji kaže da
treba da se oslobodimo merenja vremena
danima i satima, kako bismo usredsredili
svu svoju pažnju na trenutak koji traje.
Jedino tako on uspeva da razreši pojedine pro-
bleme još pre no što iskrsnu; obraćajući pažnju na
sitnice, uspeva da izbegne velike nesreće.
Ali misliti na sitnice ne znači biti sitničar. Pre-
terana zabrinutost na kraju uspeva da uguši svaki tra-
čak radosti u životu.
Ratnik zna da je svaki veliki san sazdan od
mnoštva različitih stvari, kao što je i sunčeva svetlost
i   zbir miliona i miliona zrakova.

Ima trenutaka kada se ratnikov put odvija
po pukoj navici. Tada on primenjuje je-
dnu pouku Nahmana iz Braclava: „Ako ne
uspevaš da meditiraš, moraš da ponavljaš
jednu jedinu običnu reč, jer to duši godi.
Ne govori više ništa, već samo ponavljaj
tu istu reč, bez prestanka, nebrojeno puta.
Ona će na kraju izgubiti smisao, a zatim
poprimiti jedno novo značenje. Bog će
otvoriti vrata, a ti ćeš uspeti pomoću te
proste reci da saopštiš sve što želiš“.
Kada je prinuđen da obavlja isti zadatak više
puta, ratnik primenjuje ovu taktiku, i preobražava
svoj rad u molitvu.

Ratnik svetlosti nema „izvesnosti“, već put
koji treba da sledi - i kojem nastoji da se
prilagodi, u skladu sa vremenskim prili-
kama.
Leti se bori s opremom i tehnikom koje su raz-
ličite od zimskih. Budući da je fleksibilan, on ne pro-
cenjuje svet na osnovu pojmova „ispravno“ i „pogre-
šno“, već na osnovu „najprikladnijeg ponašanja u
određenom trenutku.“
Zna da i njegovi drugovi takođe moraju da se
prilagođavaju, i zato se ne iznenađuje kad vidi da su
promenili stavove. Svakome od njih pruža dovoljno
vremena da opravda svoje postupke.
Ali je neumoljiv kad je u pitanju izdaja.


Ratnik svetlosti sedi pokraj vatre prijateljima.
svojim.
Tu oni provode sate, u međusobnim optužba-
ma, ali naposletku uvek spavaju u istom šatoru, za-
boravivši na izgovorene uvrede. S vremena na vre-
me, grupi se pridruži neki pridošlica. Pošto ga još
niko nije video na delu, on pokazuje samo svoje vrli-
ne, i zato ga neki olako prihvataju za učitelja.
Ali ratnik svetlosti ga nikad ne pretpostavlja
svojim starim ratnim drugovima. Stranac je dobro-
došao, ali će u njega imati poverenja tek kad bude
upoznao i njegove mane.  
Ratnik svetlosti nikad ne stupa u bitku a da
prethodno nije upoznao krajnje mogućnosti svog sa-
veznika.

Ratnik svetlosti poznaje jednu staru naro-
dnu izreku koja kaže: „Kad bi kajanje ubi-
jalo...“
I zna da kajanje ubija; ono polagano nagriza
dušu onoga ko je počinio neku grešku, i vodi samo-
uništenju.
Ratnik ne želi tako da okonča svoj život. Kad
učini nešto podlo ili zlonamerno - jer i on je čovek
pun mana - ne stidi se da zamoli za oproštaj.
Ako je to još uvek moguće, nastoji svim silama
da ispravi zlo koje je počinio. Ako je osoba koju je
pogodio već mrtva, učiniće dobro nekom strancu, i
nameniti ga spasenju duše onoga koga je usmrtio.
Ratnik svetlosti se ne kaje, jer kajanje ubija.
On skrušeno priznaje svoju grešku, i čini sve da i
ublaži zlo koje je prouzrokovao.

Svaki ratnik svetlosti slušao je svoju majku
kako govori: „Moj sin to radi zato što je
izgubio glavu, ali - u suštini - on je divan
čovek“.
Iako poštuje svoju majku, on zna da to nije ta-
ko. Ne okrivljuje sebe zbog nepromišljenih postupa-
ka, ali takođe ne opravdava sve svoje greške - jer
tako nikada ne bi mogao da napreduje na svom putu.
On koristi zdrav razum da bi procenio posle-
dice svojih dela - a ne namere koje su ga podstakle
da ih izvrši. Prihvata odgovornost za sve što je uči-
nio, čak i kad treba skupo da plati poneku svoju gre-
šku.
Jedna stara arapska poslovica kaže: „Bog sudi
o drvetu po njegovim plodovima, a ne po njegovom
korenju.“        
Pre no što donese neku važnu odluku - ob-
javi rat, preseli se sa svojim drugovima u
neku drugu dolinu, izabere njivu za setvu
- ratnik postavlja sebi pitanje: „Kako će se
to odraziti na peto koleno mojih poto-
maka?“
Jedan ratnik zna da postupci svake osobe po-
vlače za sobom posledice koje će se još dugo vreme-
na osećati, i mora da zna kakav svet ostavlja u nasle-
đe petom pokolenju.

Ne izazivaj buru u čaši vode“, upozorava
neko ratnika svetlosti.
Ali on nikada ne preuveličava neki težak tre-
nutak, i uvek se trudi da očuva neophodnu prise-
bnost.
Međutim, ne sudi o tuđem bolu.
Neka sitna pojedinost - koja ga ničim ne poga-
đa - može poslužiti kao fitilj za eksploziju koja se
pripremala u duši njegovog brata. Ratnik poštuje pa-
tnje svojih bližnjih, i ne pokušava da ih poredi sa
svojima.
Čaša žuči nije ista za sve.

Prva i glavna osobina kojom se odlikuje
duhovni put jeste hrabrost“, govorio je
Gandi.
Kukavicama svet izgleda prepun pretnji i opa-
snosti. Oni traže lažnu sigurnost jednog života bez
velikih izazova, i naoružavaju se do zuba da bi brani-
li ono što smatraju da im pripada. Tako kukavice na
kraju same podignu rešetke svoje tamnice.
Ratnik svetlosti odašilje svoju misao preko
granice vidika. Zna da, ukoliko on sam ne učini nešto
za ovaj svet, niko drugi to neće moći umesto njega.
Zato sudeluje u Dobroj Borbi, i pomaže dru-
gima, čak i ako mu nije sasvim jasno zbog čega to
čini.

Ratnik svetlosti pažljivo čita spis koji je
Duša Sveta uputila Šiku Ksavijeru:
„Kad budeš uspeo da prevaziđeš teške proble-
me, nemoj se zadržavati na teškim trenucima kroz
koje si prošao, već se prepusti radosti što si savladao
još jedno iskušenje u životu. Kad ozdraviš, posle du-
gog lečenja, ne misli više na patnje koje si, neminov-
no, trpeo, već na Božiji blagoslov koji ti je doneo
izlečenje.
Čuvaj u svome sećanju, do kraja života, one
dobre stvari koje su proizišle iz nedaća. One će slu-
žiti kao dokaz tvoje sposobnosti, i ulivaće ti povere-
nje kad god se nađeš pred nekom preprekom.“

Ratnik svetlosti usredsređuje svoju pažnju
na mala čuda svakodnevnog života.
Ako je u stanju da prepozna šta je lepo, to je
zato što nosi lepotu u sebi - jer svet je ogledalo, i
svakom čoveku vraća odraz njegovog vlastitog lica.
Iako poznaje svoje mane i ograničenja, ratnik svetlo-
sti čini sve što je u njegovoj modi da očuva dobro
raspoloženje u trenucima krize.
Jer, u suštini, svet ulaže sve napore da mu po-
mogne, čak i kada izgleda da sve uokolo govori su-
protno.

Postoji nešto što bi se moglo nazvati emoci-
onalnim smećem: ono se stvara u fabrika-
ma misli. To su bolovi koji su već minuli
i sada nemaju nikakve svrhe. To su predo-
strožnosti koje su bile značajne u prošlosti
- ali sada više ničemu ne služe.
I ratnik takođe ima svoje uspomene, ali uspeva
da razdvoji ono što je korisno od onog što je izlišno:
on baca svoje emocionalno smeće.
Jedan prijatelj kaže: „Ali to je deo moje priče.
Zašto bih morao da odbacim osecanja koja su obe-
ležila moj život?“
Ratnik se smeška, ali ne pokušava da oseti
stvari koje više ne oseća. On se menja - i želi da ga
njegova osecanja u tome prate.

Kad vidi da je potišten, učitelj kaže ratniku:
„Ti nisi onakav kao što izgledaš u časovi-
ma tuge. Ti si nešto znatno više od toga“.
„Dok su mnogi otišli - iz razloga koje nikada
nećemo dokučiti - ti si i dalje ovde. Zašto je Bog
uzeo tako izuzetne osobe, a tebe ostavio?
,,U ovom trenutku, milioni osoba već su odu-
stali. Ne sekiraju se, ne plaču, ne rade više ništa; sa-
mo čekaju da vreme prođe. Izgubile su sposobnost
da pružaju otpor.“
„Ti si, međutim, tužan. Todokazuje da je
tvoja duša još uvek živa.“  
138
Ponekad, u jeku bitke koja izgleda kao da
nema kraja, ratniku najednom sine neka
ideja i on uspeva da pobedi u deliću se-
kunde.
Tada pomisli: „Zašto li sam se toliko dugo mu-
čio, u jednoj borbi koja je odavno mogla biti rešena,
s upola manje energije no što sam potrošio?“
I zaista, čitav problem - onda kad je već rešen
- izgleda veoma jednostavan. Velika pobeda koja
nam se danas čini lakom, bila je rezultat čitavog niza
malih pobeda koje su prošle nezapaženo.

Tada ratnik uviđa šta se dogodilo i mirno spa-
va. Umesto da sebe okrivljuje zato što je toliko vre-
mena utrošio da bi stigao na cilj, raduje se jer zna da
je napokon ipak stigao.

Postoje dve vrste molitve.
Prva vrsta je ona u kojoj molimo da se od-
ređene stvari dogode, nastojeći da kažemo Bogu šta
treba da čini. Ona ne ostavlja ni vremena ni prostora
Tvorcu da deluje. Bog - koji vrlo dobro zna šta je
najbolje za svakoga od nas - nastaviće da postupa
kako mu odgovara. A onaj koji moli ostaje u uvere-
nju da ga Gospod nije čuo.
Druga vrsta molitve je ona u kojoj čak i ako ne
shvata puteve Svevišnjeg, čovek pušta da se u nje-
govom životu ostvare Tvorčeve namere. Moli se da
bude pošteđen patnje, moli se za radost u Dobroj
Borbi, ali nijednog trenutka ne propušta da kaže:
„Neka bude volja Tvoja“.
Ratnik svetlosti se moli na ovaj drugi način.

Ratnik zna da su u svim jezicima najvažnije
takozvane male reci.
Da. Ljubav. Bog. 
To su reci koje izlaze s lakoćom, i ispunjavaju
ogromna prazna prostranstva. 
Međutim, postoji jedna reč - takođe veoma
mala - koju mnogi ljudi teško izgovaraju: ne.
Onaj ko nikad ne govori ne smatra se veliko-
dušnim, uviđavnim, uglađenim: jer reč ne bije glas
da je prokleta, sebična, sirova.
Ratnik ne upada u tu klopku. Postoje trenuci
kada se može desiti da - dok drugima govori da - sa-
mom sebi kaže ne.
Zato on nikad ne kaže usnama da ako njegovo
srce govori ne.

Prvo: Bog je žrtvovanje. Patimo u ovom
životu i bićemo srećni u budućem.
Drugo: ko se zabavlja, taj je dete. Živimo u ne-
prestanoj napetosti.
Treće: drugi znaju šta je za nas najbolje, jer
imaju više iskustva.
Četvrto: naša je dužnost da druge usrećimo.
Treba da im činimo po volji, čak i ako to podrazu-
meva velika odricanja. Peto: ne treba piti iz pehara
sreće, jer nam se to može osladiti - a nećemo ga uvek
imati u rukama.
Šesto: treba prihvatati sve kazne. Svi smo mi
grešnici.
Sedmo: strah je najbolji stražar - nećemo se iz-
lagati opasnostima.
Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnik svetlosti
ne može da se pridražva.

Jedna velika grupa ljudi stoji nasred druma
preprečivši put koji vodi u Raj.
 Čistunac pita: „Šta će tu grešnici?“
A moralista vrišti: ,,I kurva bi htela da dođe na
gozbu!“ Čuvar društvenih vrednosti viče:  „Kako
oprostiti nevernoj ženi ako je zgrešila?“
Pokajnik čepa svoju odeću: „Zašto da se izleči
neki slepac koji misli jedino na svoju bolest i ne kaže
čak ni hvala?“
Asketa besni: „Dozvoljavaš da ti žena pospe
po kosi skupoceno ulje! Zašto ga ne biste prodali i
kupili hranu?“
Smešeci se, Isus drži otvorena vrata. I ratnici
svetlosti ulaze bez obzira na histeričnu dreku.

Protivnik je mudar.
Kad god može pušta u dejstvo svoje najlakše i
najubojitije oružje: spletku. Da bi ga koristio nije mu
potreban veliki napor - jer drugi rade za njega. Zlo-
namerno usmerenim recima uništeni su meseci oda-
nosti, godine traganja za harmonijom.
Vrlo često ratnik svetlosti postaje žrtva ove
zamke. Ne zna odakle dolazi udarac, i nema čime da
dokaže da je spletka lažna. Spletka ne dozvoljava
pravo na odbranu: okrivljuje bez suđenja.
Tada on podnosi posledice i nezaslužene kazne
- jer reč ima moć, i on to zna. Ali pati u tišini, i nikad
ne koristi isto oružje da bi napao svog protivnika.
Ratnik svetlosti nije kukavica.

Daj budali stotinu pameti, ali ona će hteti
baš tvoju“, kaže arapska poslovica.
Kad ratnik svetlosti počne da sadi svoj vrt, pri-
mećuje da je sused u blizini, i da ga uhodi. On voli
da daje savete o tome kako treba sejati dela, izriljati
misli, zalivati osvojena blaga.
Ako posluša njegove reci, ratnik će obaviti je-
dan posao koji nije njegov; vrt koji neguje biće ure-
đen po susedovoj zamisli.
Ali pravi ratnik svetlosti zna da svaki vrt ima
svoje tajne, koje je samo strpljiva baštovanova ruka
kadra da odgonetne. Zato više voli da se usredsredi
na kišu, sunce, godišnja doba.
Zna da budala koja zabada nos u tuđi vrt, ne
vodi računa o svojim biljkama.

Da bi se učestvovalo u borbi, treba držati
širom otvorene oči. I imati odane prijatelje
na svojoj strani.
Ponekad se desi, iznenada, da se neko ko se
borio na ratnikovoj strani, preobrati u njegovog pro-
tivnika.
Prva reakcija je mržnja; ali ratnik zna da je
slepi borac izgubljen usred bitke.
Tada pokušava da sagleda sve dobre stvari ko-
je je bivši saveznik učinio u vreme njihovog zajedni-
štva; trudi se da razume šta ga je nagnalo na naglu
promenu stava, koji su se to otrovi nagomilali u nje-
govoj duši. Nastoji da otkrije šta ga je navelo da
odustane od razgovora.
Niko nije isključivo dobar ili isključivo zao;
ratnik upravo o tome misli, kad vidi da je stekao
novog protivnika.

Ratnik zna da ciljevi ne opravdavaju sred-
stva.
Jer ne postoje ciljevi; postoje samo sredstva.
Život ga vodi od nepoznatog do nepoznatog. Svaki
trenutak zaodenut je tom čudesnom tajnom: ratnik ne
zna odakle dolazi, ni kuda ide.
Ali nije ovde slučajno. I iznenađenje ga raduje,
očaravaju ga predeli koje ne poznaje. Vrlo često ose-
ća strah, ali to je prirodno za jednog ratnika.
Ako bi mislio samo na cilj, ne bi uspeo da
obrati pažnju na znakove duž puta. Ako se usredsre-
dio samo na jedno pitanje, propustio bi različite od-
govore koji su mu na dohvat ruke.

Zato se ratnik svetlosti prepušta.

Ratnik zna da postoji takozvani „efekat sla-
pova“.
Vrlo često je bio u prilici da gleda kako izve-
sna osoba nepravedno postupa prema nekome ko ne-
ma hrabrosti da se suprotstavi. To znači da je dotična
osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj
bes na nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje
strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući ta-
ko čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledi-
ce svojih svireposti.
Zato je ratnik svetlosti vrlo oprezan u ruko-
vanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga
smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara o
stenu i ugane ruku.
Ruka se posle izvesnog vremena oporavi; ali
dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov
otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav
život.

Kad stigne naređenje za seobu, ratnik vidi
pred sobom sve prijatelje koje je stvorio
sledeći svoj put. Neke je naučio kako da
čuju zvona potopljenog hrama, drugima je
pričao priče pokraj vatre.
Srce mu je tužno, ali on zna da je njegov mač
posvećen, i da mora da se povinuje zapovestima
Onoga kome je namenio svoju bitku.
Tada ratnik svetlosti zahvali svojim pratio-
cima, udahne duboko, i nastavlja napred, sa zavežlja-
jem uspomena na jedno nezaboravno putovanje.
Svi koji veruju to znaju.

EPILOG
Vec je bila mrkla noć kad je žena prestala da
govori. Nastaviše da sede, ćutke, zagledani u mesec
koji se rađao. „Ima mnogo protivurečnosti u onom
što ste mi pričali“, reče on.
Žena ustade.
„Zbogom“, reče. „Ti si znao da zvona na dnu
mora nisu legenda; ali bio si kadar da ih čuješ tek
pošto si shvatio da vetar, galebovi, šumor palmovog
lišća - svi zvuči koje si slušao, čine zapravo bruja-
nje zvona.“
„Isto tako, ratnik svetlosti zna da sve što ga ok-
ružuje - njegove pobede, porazi, oduševljenje i ma-
lodušnost - spada u njegovu Dobru Borbu. I ume da
upotrebi pravu strategiju u pravom trenutku. Ratnik
se ne trudi da uvek bude dosledan; naučio je da živi
s vlastitim protivurečnostima.“
„Ko ste vi?“, upita.
Ali žena se već udaljavala, koračajući preko
talasa, u susret mesecu koji se rađao.

2 коментара:

  1. Анониман03. мај 2012. 00:37

    Cao
    Mozes li da pises o promeni navika radi realizacije ciljeva? XOXO

    ОдговориИзбриши
  2. Upravo cu o tome pisati u svom sledecem postu - Organizacija, tabele i liste. :)

    ОдговориИзбриши