Ciljevi - Brajan Trejsi

Sposobnost postavljanja ciljeva i osmišljavanja plana za njihovo ostvarenje predstavlja veštinu koja otključava vrata uspeha. Razvijanje ove veštine će vam osigurati uspeh pre nego bilo koje drugo umeće kom ste ikada pribegavali. Tokom dvadeset pet godina proučavanja i sticanja iskustava, došao sam do zaključka da postoji jedna jedina jednacina, a to je: uspeh jednako ciljevi, a sve ostalo su komentari. Intenzivna usmerenost ka ciljevima je osnovna karakteristika ljudi koji su ostvarili velike uspehe, u svakoj studiji, na svakom polju. Ne postoji mogućnost da shvatite čak i najmanji deo vlastitog potencijala sve dok ne budete naučili da svoje ciljeve postavljate i ostvarujete na jedan toliko prirodan i spontan način kao što ujutro perete zube ili češljate svoju kosu. 

Ciljevi kao gorivo


Ciljevi su gorivo pomoću kog idete ka uspehu. Osoba bez ciljeva je poput broda bez kormilara, koji pluta besciljno i kojem neprestano preti opasnost od toga da ne završi putovanje razbivši se o stene. Osoba sa ciljevima je nalik brodu sa kormilarom kojim upravlja kapetan sa mapom, kompasom i odredištem, ploveći direktno i pravo prema luci koju je sam odredio.


Tomas Karlajl je napisao da ’’čovek slabe volje ide i napred i nazad, ne napredujući čak ni na najravnijem putu, dok osoba snažne volje čvrsto ide napred bez obzira na to koliko je težak put kojim ide’’.


Ljudska bića, vi i ja, jesmo bića koja su orijentisana ka ciljevima. Teološko objašnjenje našeg rada sastoji se u tome što nas pokreću svrhe, ciljevi koje želimo ostvariti kao i određeni društveni status. Naš mentalni sklop je stvoren da bi napredovao i uspešno ostvarivao cilj za ciljem, i to tako da u stvari nikada ni ne postanemo sretni u pravom smislu te reči, sve dok se ne približimo k tome da ostvarimo i zaista ostvarimo nešto što je vrlo značajno za nas. Vaš mozak u sebi sadrži mehanizam traganja za ciljem, koji vas vremenom nepogrešivo vodi i usmerava prema tome da ostvarite sve ono čemu stremite. Ova kibernetička sposobnost nalik je sistemu za navođenje projektila; ona vas neprekidno vodi na putu do cilja i automatski korigira pravac vašeg kretanja. Upravo zbog ovog mehanizma koji postoji u vašem mozgu, postižete doslovno svaki cilj koji sebi postavite, sve dotle dok je cilj jasno definisan, a vi dovoljno uporni. Proces postizanja ciljeva je gotovo automatski. A upravo na prvom mestu, postavljanje ciljeva izgleda pričinjava najveći problem većini ljudi. 

Opste poznata istina je da svako od nas postiže ciljeve koje postavi pred sebe. Vi ste tu gde jeste i to što jeste zbog toga što ste vi tako odlučili. Vaše misli, vaši postupci i vaše ponašanje su oni elementi koji su vas postavili u trenutnu životnu situaciju, i oni nisu ni mogli dovesti vas ni u jedan drugi položaj, ako samo dobro razmislite o tome. Ako je vaš cilj da jedan deo dana provedete na poslu, da biste se potom vratili kući i gledali TV, to ćete i postići. Ako je vaš cilj biti u dobroj fizičkoj kondiciji, da pucate od zdravlja i poživite dugo, onda ćete to i postići. Ako je vaš cilj biti finansijski nezavisni ili čak bogati, ako je to uistinu vaš cilj, onda ne postoji ništa što vas može sprečiti u tome da to i postignete, pre ili kasnije. Jedino ograničenje je vaša želja. Koliko žarko to želite?


Mehanizam uspeha 


Opremljeni ste i ’’mehanizmom uspeha’’ i ’’mehanizmom neuspeha’’. Vaš mehanizam neuspeha je vaša prirodna sklonost k tome da sledite liniju manjeg otpora, vaša težnja k tome da vrlo brzo dođete do nagrade sasvim malo ili nimalo ne mareći za dugoročne posledice svojih postupaka. Vaš mehanizam neuspeha funkcionise automatski dvadeset četiri sata dnevno. On otkucava svakog minuta, svakog časa, i većina ljudi se povodi za svojim željama dozvoljavajući da sve ono što je zabavno, lako i prijatno određuje većinu aktivnosti koje obavljaju. Međutim, vi takođe raspolažete mehanizmom uspeha koji čini sastavni deo vašeg mozga. Vaš mehanizam uspeha može da pobedi vaš mehanizam neuspeha. A ono što pokreće vaš mehanizam uspeha je cilj. Što je veći cilj i što ga više želite ostvariti, to ćete verovatnije primeniti svoju moć samodiscipline i snagu volje, i izraziti veću sposobnost u tome da sebe prilagodite tako da uradite stvari koje treba uraditi da bi stigli do željenog cilja.



Dva zahteva za uspeh 


Čuvenog vlasnika naftonosnih polja, milijardera H.L.Hanta, koji je bankrotirao uzgajajući pamuk u Arkanzasu, da bi se potom silno obogatio stekavši milione dolara i postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu, jednom su upitali koja je njegova formula uspeha. On je odgovorio da su čoveku potrebne samo dve stvari da bi postao uspešan: ’’Prva stvar’’, rekao je on, ’’je odlučiti tačno šta je to što želite. Većina ljudi to nikada ne sazna. Druga stvar, odlučiti koja je cena koju morate platiti da bi do toga došli, i onda odlučite da to i platite.’’ 

Velika slabost većine ljudi sastoji se u tome što, čak i onda kada imaju predstavu o tome što žele, nikada u stvari ne sednu i ne zamisle se dobro nad tim koliko treba uložiti u ostvarenje tog cilja, niti da li su spremni ili ne platiti tu cenu. Mi znamo pouzdano samo dve stvari o ceni uspeha.
Prvo, da bi došli do toga što želite, ma kako vi to definisali, morate platiti punu cenu. Morate posejati da bi žnjeli. I morate raditi dugo i naporno prije nego što uberete plod. Tu je na delu strog i opstevažeći zakon uzroka i posledice. Većina frustracija u postizanju ciljeva proizlazi iz pokušaja da se prokrči ovaj večni princip.
Drugo, morate platiti punu cenu, i to unapred. Cena uspeha se ne plaća tako kao kada odete u restoran gde možete platiti nakon što ste uživali u večeri. Uspeh koji želite ostvariti zahteva plaćanje pune cene, unapred, i to svaki put. A kako možete znati da ste platili punu cenu uspeha? Pa to je sasvim lako. Kad platite punu cenu, uspjeh će iskrsnuti tu pred vama, tako da svi vide. To će se desiti po zakonu, a ne slučajno. Kada ste posejali, onda ćete i žeti; uzrok i posledica, akcija i reakcija. Život kakvim živite danas je odraz cene koju ste platili do sada. Život kojim ćete živeti u budućnosti će odražavati cenu koju ćete platiti u međuvremenu. 



Ciljevi čine da zakoni rade u vašu korist


Najveći neprijatelj u pogledu toga da oslobodite svoje potencijale za postizanje većeg uspeha i dostignuća je vaša utešna zona, odnosno vaša sklonost da se zaglavite, neprestano se vrteći u krugu rutinskih aktivnosti, da biste se potom opirali svakoj promeni, pa čak i onoj pozitivnoj, koja bi vas izbacila iz te kolotečine. U prirodi svih ljudi je da se plaše i izbegavaju promene. Želimo da stvari ostanu iste, a u isti mah i bolje. Međutim, svaki razvitak, svaki progres, svako unapređenje zahteva promenu. I promena je neizbežna. Usprkos svim nastojanjima, život nikada ne ide dugo u istom pravcu. Uvek se menja, razvijajući se u ovom ili onom pravcu. Stvari ili idu nabolje za vas ili se pogoršavaju, ali nikada ne ostaju iste. Zakon kontrole glasi da ste sobom zadovoljni u onoj meri u kojoj osećate da kontrolisete svoj život. Prva dobrobit postavljanja ciljeva je u tome što vam cilj omogućava da kontrolisete pravac u kome se promena odvija u vašem životu, uz sigurnost da je promena uglavnom pozitivna i sprovedena vašom voljom. Niko se ne boji promjene koja predstavlja unapređenje. Sa jasnim ciljevima, potpomognutim detaljnim planom akcije, vi ste sigurni u to da promene, koje se odigravaju, predstavljaju unapređenje u vašem životu, tako da eliminirate glavni uzrok straha i osećaja nesigurnosti. Ljudi koji nemaju ciljeve osuđeni su da zauvek rade za one koji ih imaju. Vi ili radite da ostvarite vlastite ciljeve ili radite da ostvarite ciljeve nekog drugog. A najbolje od svega je kada svoje ciljeve postižete pomažući drugima da ostvare svoje. Tužna je činjenica to što veoma mali broj ljudi uopste ima prave ciljeve. Manje od tri posto ljudi imaju svoje ciljeve zapisane. Manje od jedan posto njih redovno čitaju i pregledavaju spisak svojih ciljeva. A većina ljudi izgleda da uopste čak nemaju ni predstavu o tome koliko su ciljevi važni.

Zašto ljudi ne postavljaju ciljeve


Prvi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što su jednostavno neozbiljni. Oni su ljudi od reči a ne od akcije. Oni žele biti uspešniji, unaprediti kvalitet svog života, ali nisu spremni da načine neophodan napor. Oni nemaju ’’žara u stomaku’’ koji bi se rasplamsao u žarku želju da od sebe naprave nešto, da svoj život učine značajnijim, boljim i uzbudljivijim. Jedini način na koji možete da ustanovite u šta neka osoba stvarno veruje je da obratite pažnju na njena dela, a ne na reči. Tu se ne računa ni ono što kažete, ni ono što nameravate, želite, čemu se nadate ili za što se molite, već samo ono što uradite. Vaš pravi sistem vrednosti i uverenja se ogledaju i izražavaju samo i uvek u vašem ponašanju. Jedna osoba koja će da preduzme neku akciju vrednija je od deset briljantnih govornika koji ne rade ništa.
Drugi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve se sastoji u tome što još uvek nisu prihvatili odgovornost za svoj život. Imao sam običaj da ciljeve smatram polaznom točkom uspeha sve dok nisam uvideo da ljudi čak neće napraviti ni onaj prvi korak k tome da ih postave, ukoliko prethodno u potpunosti ne preuzmu odgovornost za svoj život i sve ono što im se dešava. Neodgovorna osoba je ona osoba koja i dalje čeka na to da njen pravi život počne. Takva osoba iscrpljuje svu svoju stvaralačku energiju na pronalaženje izvinjenja u pogledu toga što nije uspela napredovati, da bi potom kupovala listiće lottoa i otišla kući da gleda televiziju.
Treći razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju svoje ciljeve su njihova duboko ukorenjena osećanja krivice i niže vrednosti. Osoba koja je toliko klonula duhom i dušom da mora ’’pogledati nagore da bi videla dno’’, ne pripada tipu osobe koja sa pouzdanjem i optimizmom postavlja ciljeve mesec ili godinu dana unapred. Osoba koja je odgajana u negativnom okruženju, nosi žig na duši u tom smislu što ima osećaj da ne zaslužuje ništa u životu, a njeni stavovi ’’čemu bilo kakav napor’’ i ’’Ja nisam dovoljno dobar za to’’ teško mogu poslužiti kao polazna točka za postavljanje ciljeva.
Četvrti razlog zbog kojih ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što ne vide njihov značaj. Ukoliko ste odrasli u takvoj kući u kojoj roditelji nisu imali nikakve ciljeve, niti su ikada pričali na temu postavljanja i ostvarenja ciljeva, onda kao zrela osoba možete biti čak i nesvesni u pogledu toga da i izvan sporta postoje takve stvari kao što su ciljevi. Ukoliko se krećete u društvenom krugu u okviru kog ljudi nemaju jasno definisane ciljeve kojima teže, onda će biti sasvim prirodno za vas pretpostaviti kako ciljevi i nisu naročito važan deo života. Budući da 80 posto ljudi oko vas ide kroz život bez cilja, ako ne budete pažljivi i vi ćete završiti tumarajući u gomili, koračajući za sledbenicima, ne stigavši nikuda poput svih njih. Kada bi ljudi znali da sve njihove nade, snovi i planovi, sve aspiracije i ambicije, zavise od njihove sposobnosti i spremnosti da postave ciljeve – kada bi ljudi shvatili koliko su ciljevi značajni za sretan život ispunjen uspesima – mislim da bi onda daleko više ljudi imalo ciljeve nego što je to danas slučaj-
Peti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je taj što ne znaju kako. Možete steći fakultetsku diplomu u našem društvu, a da za sve vreme školovanja ne dobijete ni jednosatnu instrukciju o postavljanju ciljeva, uprkos tome što je to važnije za vašu doživotnu sreću nego bilo koji drugi predmet koji ste ikada učili. A još goru grešku ljudi prave onda kada već znaju kako postaviti ciljeve. Osoba koja pretpostavlja da je ovladala ovom presudnom veštinom dok je u stvarnosti, u najboljem slučaju, njeno poznavanje krajnje površno, nalazi se u velikoj opasnosti da ne uspe u životu.
Šesti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je sasvim jednostavno strah od odbijanja, ili strah od kritike. Još kao deca, mi smo imali priliku iskusiti kako se naše nade i snovi ruše pred kritikom i podsmehom drugih. Možda naši roditelji nisu željeli da nam ulivaju nade, ili su pokušali da spreče da se danas – sutra ne razočaramo, pa su zato brzo ukazivali na sve one razloge zbog kojih ne bi bili u stanju ostvariti svoje ciljeve. Rešenje za ovaj strah od kritike ili bojazni da ćete ispasti smešni je jednostavno: Svoje ciljeve držite u tajnosti. Nikome nemojte pričati o njima. Samo oni koji efikasno postavljaju svoje ciljeve na kraju nauče ih zadržati samo za sebe. U tom slučaju, ako niko ne zna vaše ciljeve, ne može vas ni ismevati niti vas kritizirati. Postoje dva izuzetka od pravila koja se tiču toga da držite svoje ciljeve u tajnosti. Prvi se tiče ljudi, kao što su vaš šef ili bračni partner, čija će vam pomoć biti potrebna da bi ostvarili svoje ciljeve. I drugi, svoje ciljeve možete podeliti sa drugim ljudima koji su usmereni na svoje ciljeve, ljudima koji će vas ohrabriti u tome da idete u pravcu kojim želite ići. Trebalo bi takođe stvoriti jednu svoju devizu da pomažete i ohrabrujete sve one ljude koji vam pričaju o ciljevima koje su sebi zacrtali. Ohrabrivanje drugih motivise i vas same. To je jedna od najboljih primena zakona setve i žetve. Ako bi želeli da drugi ohrabruju vas, iskoristite svaku priliku da i vi ohrabrite njih.
Sedmi i najrasprostranjeniji razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je strah od neuspeha. Strah od neuspeha je jedna od najvećih prepreka na putu do uspeha u životu odraslih. To je ono što ljude zadržava u njihovim utešnim zonama. I to je ono što ih tera na to da obore glavu i igraju na sigurno dok godine prolaze. Strah od neuspeha se izražava stavom ’’Ja to ne mogu, ja to ne mogu, ja to ne mogu’’. Taj strah je u stvari naučen još u ranom detinjstvu kao posledica destruktivne kritike i kazne za sve one stvari koje se urade bez odobravanja roditelja. I kada jedan takav strah pusti korene u podsvesnom umu, on efikasnije ruši nadu i ubija ambiciju nego bilo koja druga negativna emocija iz celokupne palete ljudskog iskustva. Glavni razlog straha od neuspeha je to što većina ljudi ne razumeju ulogu neuspeha u procesu ostvarenja uspeha. Pravilo se jednostavno sastoji u sledećem: Nemoguće je uspeti bez prethodno pretrpljenog neuspeha. Neuspeh je preduslov za uspeh. Najveći uspesi u ljudskoj istoriji su takođe u isti mah bili najveći neuspesi. Možete naučiti kako prevladati svoj strah od neuspeha jasnim postavljanjem ciljeva, i prihvatanjem činjenice da su privremeni zastoji i prepreke neizbežna cena koju plaćate kako bi postigli bilo koji značajniji životni uspeh. 

Principi postavljanja ciljeva 



Postavljanje ciljeva može predstavljati moćno iskustvo životnog preokreta, ukoliko ga sprovedete na ispravan način. Postoji pet osnovnih principa postavljanja cilja koji su od bitnog značaja za maksimalno ostvarenje vaše licnosti.
Prvi princip je princip kongruencije. Da bi savršeno funkcionisali, vaši ciljevi i sistem vrednosti moraju se uklapati kao ruka i rukavica. Vaš sistem vrednosti predstavlja vaša najdublja uverenja o tome što je ispravno, a što pogrešno, i što je ono što vam je najvažnije i najznačajnije u životu. Vrhunska uspešnost i veliko samopoštovanje dolaze do izražaja onda kada su vaši ciljevi i vaš sistem vrednosti u savršenoj harmoniji jedno sa drugim.


Drugi princip postavljanja ciljeva je oblast u kojoj blistate. Svaku osobu krasi poseban dar za neku oblast, a možda i za više oblasti. Svoj puni potencijal možete ostvariti tek kad otkrijete oblast u kojoj dolaze do izražaja i blistaju vaše posebne sposobnosti i talenti, da bi se potom svim srcem posvetili tome da ih razvijete. Nikada nećete biti sretni ili zadovoljni ako ne budete otkrili što je to što vaše srce želi i potom tome posvetite čitav svoj život. Vaš zadatak je to otkriti, ukoliko to već niste učinili.


Treći princip postavljanja ciljeva je koncept polja dijamanata. Polja dijamanata je bio naslov govora svestenika po imenu Rasel Konvel. Njegov govor je postao toliko popularan da je na zahtev mnogih na kraju morao održati govor više od pet hiljada puta, reč po reč. U priči, stari farmer, Afrikanac, jednog dana se vrlo uzbudio kada je čuo od trgovačkog putnika za čoveka koji je otišao u Afriku, otkrio polje dijamanata i postao basnoslovno bogat. Zato je on odlučio prodati farmu, organizovati karavan i krene u vlastito istraživanje Afrike ne bi li pronašao dijamante kako bi svoj život mogao obogatiti neverovatnim bogatstvom. Dugi niz godina je proveo u potrazi za dijamantima lutajući po nepreglednim prostranstvima afričkog kontinenta. I na kraju, ne samo da mu je ponestalo novca, nego su ga napustili svi sa kojima je bio zajedno. Ostavši na kraju sam, i bez trunke nade, bacio se u ocean i udavio. U međuvremenu, na farmi koju je prodao, novi farmer je pojio magarca na potoku koji je tekao preko farme. Tu je pronašao čudan kamen koji se vrlo neobično presijavao. Uzeo je taj kamen i poneo ga kući ni ne razmišljajući više o njemu. Par meseci kasnije isti trgovac, na poslovnom proputovanju, zaustavio se da bi prenoćio na farmi. Kada je ugledao kamen, on se uzbudio i upitao da li se stari farmer konačno vratio. Ne, bio je odgovor koji je dobio, starog farmera više nikada niko nije video, ali zbog čega je on bio tako uzbuđen? Trgovac je podigao kamen i rekao: ’’Ovo je dijamant basnoslovne vrednosti i košta čitavo bogatstvo’’. Novi farmer je bio sumnjičav, ali je trgovac uporno insistirao na tome da mu ovaj pokaže gde je pronašao taj dijamant. Otišli su na ono mesto na farmi gde je on pojio magarca, i kada su na istom tom mestu potražili unaokolo, pronašli su drugi dijamant, pa još jedan i još jedan. Ispostavilo se na kraju da je cijela farma zapravo bila prekrivena nalazištima dijamanata. Stari farmer je otišao u Afriku tragajući za dijamantima a da prethodno nije pretražio tlo pod vlastitim nogama. Pouka ove priče sastoji se u tome da stari farmer nije shvatio da dijamanti ne liče na dijamante kada su neobrađeni. Neveštom oku oni jednostavno izgledaju kao kamenje. Dijamanti moraju da se isjeku, izbruse, poliraju i obrade pre nego što postanu nalik na onu vrstu dijamanata kakve vidite u trgovinama nakita. Isto tako, vaša polja dijamanata vjerojatno leže direktno ispod vaših nogu. Ali su ona prerušena u vidu teškog rada. ’’Mogućnosti pristižu obučene u radna odijela’’. Vaša polja dijamanata verovatno leže u vašim talentima, interesiranjima, obrazovanju, vašoj sredini i iskustvu, proizvodnji, vašem gradu i kontaktima. Jednostavno rečeno, vaša polja dijamanata verovatno leže odmah ispod vaših nogu samo ako izdvojite malo vremena da ih prepoznate i potom krenete raditi na njima.


Četvrti princip koji se odnosi na uspešno postavljanje ciljeva je princip ravnoteže. Princip ravnoteže ukazuje na to da vam je potreban čitav spektar ciljeva u šest ključnih područja života da bi bili u potpunosti ostvarena osoba. Upravo tako kao što točak automobila mora biti izbalansiran kako bi se mogao kretati glatko, tako i vi morate uravnotežiti svoje ciljeve kako bi vam život prolazio u savršenoj harmoniji. Potrebno je imati ciljeve koji se tiču porodice i vas licno. Treba imati ciljeve u pogledu svog psihofizičkog zdravlja. Zatim bi trebalo imati ciljeve u pogledu uma i intelekta, kao i ciljeve sa učenjem i licnim razvojem. Isto tako, treba imati ciljeve koji se tiču vaše karijere i posla. Neophodno je imati ciljeve u pogledu finansija i materijalnog stanja. Konačno, potrebno je imati ciljeve duhovne prirode, ciljeve koji se odnose na vaš unutrasnji razvoj i duhovno prosvetljenje. Da bi održali ravnotežu kako treba, potrebno je imati po dva ili tri cilja u svakoj oblasti, sveukupno od dvanaest do osamnaest ciljeva. Ova vrsta ravnoteže će vam omogućiti da stalno radite na nečemu što je za vas vrlo bitno. Kada ne radite na poslu, onda se možete posvetiti ostvarivanju ciljeva koji se tiču vaše porodice. Kada ne radite na poboljšanju vaše fizičke kondicije, onda možete raditi na licnom i profesionalnom razvoju. Vaš krajnji cilj je svoj život učiniti jednim kontinuiranim procesom napretka i dostignuća.


Peti princip u postavljanjuciljeva je određenost vaše glavne svrhe u životu. Vaša glavna svrha je vaš cilj broj jedan, cilj koji vam je važniji od bilo kog drugog pojedinačnog cilja ili namere u tom trenutku. Možete imati čitav niz različitih ciljeva, ali možete imati samo jednu glavnu svrhu. Propust koji osoba napravi u tome da odabere jedan jedini osnovni cilj je glavni razlog rasipanja napora, gubitka vremena i nesposobnosti da se napravi korak napred u životu.
Metoda pomoću koje birate svoj osnovni cilj sastoji se u tome da analizirate sve svoje ciljeve i pitate se ’’koji je to cilj koji bi mi, u slučaju da ga ostvarim, pomogao u tome da ostvarim sve moje druge ciljeve?’’ Obično je to cilj koji se tiče finansija i biznisa, ali to ponekad mogu biti i zdravlje ili odnosi sa ljudima. Izbor vaše glavne svrhe je polazna točka svih velikih uspeha i dostignuća. Taj cilj postaje vaša ’’misija’’, princip organizacije svih vaših ostalih aktivnosti. 

Pravila postavljanja ciljeva

Postoji nekoliko važnih pravila koja obavezno prate efikasno postavljanje ciljeva.


Pre svega, vaši ciljevi moraju biti u skladu jedan sa drugim. Ne možete imati cilj da budete uspešni na finansijskom planu, ili da postižete uspeh u okviru vlastitog biznisa, i da u isto vreme imate cilj da pola dana provedete na kursu golfa ili na plaži. Vaši ciljevi moraju podržavati jedni druge i da se međusobno podstiču.


Drugo, vaši ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju izazvati vas u tom pogledu da uložite dodatni napor, ali da vas pritom ne opterete previše. Kada u početku postavljate ciljeve, verovatnoća da ih ostvarite se povećava za otprilike pedeset posto. Ovaj stupanj verovatnoće je idealan za motivaciju, a ipak nije toliko težak da bi vas lako obeshrabrio.


Treće, trebalo bi imati i dodirljive i nedodirljive ciljeve, i kvantitativne i kvalitativne. Trebalo bi imati konkretne ciljeve koje možete objektivno proceniti i oceniti. U isto vreme, morate imati i kvalitativne ciljeve, koji se tiču vašeg unutrašnjeg života i odnosa sa drugima. Možete imati kvantitativan cilj da steknete veću kuću za svoju porodicu. Vaš kvalitativan cilj mogao bi se sastojati u tome da prema svojoj porodici postanete strpljiviji i da joj pokažete više ljubavi. Ova dva cilja se lepo uklapaju jedan sa drugim. Oni održavaju balans između unutrašnjeg i vanjskog. 

Četvrto, potrebno je imati i kratkoročne i dugoročne ciljeve. Treba imati ciljeve za današnji dan i ciljeve za pet, deset i dvadeset godina od tog trenutka pa ubuduće. Idealan kratkoročni cilj za posao, karijeru i licno planiranje je otprilike devedeset dana. Idealan dugotrajni period za iste te ciljeve je dve do tri godine. Rasponi ovih vremenskih perioda izgledaju idealno za kontinuiranu motivaciju. Najbolja glavna svrha ili osnovni cilj je onaj koji je kvantitativan, izazovan i osmišljen tako da je za njegovo ostvarenje potrebno dve ili tri godine. Potom ga možete podeliti na segmente od devedeset dana, i potom podeliti na mesečne, nedeljne i dnevne pod-ciljeve sa mernim referentnim tačkama koje će vam omogućiti da ocenite svoj napredak. Idealno osmišljen život je osmišljen, svrsishodan, pozitivan i organizovan tako da se vi svakog dana, u svakom trenutku krećete k ostvarenju ciljeva koji su vam važni. Uvek znate šta radite i zašto. Stalno imate osećaj da napredujete. I veći deo vremena se osećate kao pobednik. 


Kako odrediti svoje ciljeve
- pre citanja pripremite papir i olovku da biste odmah odgovorili na pitanja, ne razmisljajuci dugo


Evo sedam pitanja koja u okviru postavljanja svojih ciljeva stalno iznova morate sebi postavljati i na koja treba stalno sebi odgovarati. Predlažem vam da uzmete komad papira i zapišete svoje odgovore.


Pitanje broj jedan: Kojih pet stvari u životu smatrate najvrednijim? Ovo pitanje je osmišljeno tako da vam pomogne u tome da raščistite sa sobom u pogledu toga što je to šta vam je zaista važno, kao i da proširi vaše vidike na sve one sadržaje u životu koji su vam manje važni, ili čak potpuno nevažni. Kada jednom odredite pet najznačajnijih stvari u životu, koje u okviru vašeg sistema vrednosti zauzimaju prvih pet mesta, organizujete ih po prioritetu, od broja jedan, kao najvažnijeg, pa sve do broja pet. 


Pitanje broj 2: Koja su trenutno tri najvažnija cilja u životu? Zapišite odgovor na ovo pitanje u roku od trideset sekundi. To se zove metoda ’’brzo sastavljene liste’’. Kada imate samo trideset sekundi zapisati svoja tri najvažnija cilja, vaš podsvesni um brzo sortira mnogo ciljeva. Vaša tri cilja će jednostavno bljesnuti u vašem svesnom umu. Sa trideset sekundi na raspolaganju, vi ćete biti precizni tako kao da ste imali trideset minuta. 

Pitanje broj tri: Što bi uradili, kako bi provodili svoje vrijeme, da ste danas saznali da ćete živeti još samo šest meseci? Ovo je još jedno u nizu pitanja, koje se tiče vašeg sistema vrednosti, ne bi li vam na taj način pomoglo steći pravi uvid u to što vam je zaista važno. Kada vam je vreme ograničeno, pa makar to bilo samo u vašoj mašti, postajete veoma svesni do koga i do čega vam je uistinu stalo. Netko je jednom prilikom izjavio da čovek nije spreman za život sve dok ne odgovori na pitanje šta bi radio da zna da mu je preostao svega jedan sat na zemlji. Dakle, šta bi vi radili?


Pitanje broj četiri: Šta bi uradili kada bi na lottou sutra dobili milion dolara gotovog novca, oslobođenog poreza? Kako biste promenili svoj život? Što bi kupili? Čime bi se počeli baviti, ili koji posao bi eventualno napustili? Zamislite da imate samo dva minuta da napišete odgovore na ovo pitanje i da ćete biti u stanju uraditi ili postići samo ono što ste zapisali. Ovo je zaista pravo pitanje koje vam pomaže u tome da odlučite što je to što bi radili kada bi imali i dovoljno vremena i dovoljno novca, i kada u vama ne bi postojala ni trunka straha od neuspeha. Odgovori koji će za vas predstavljati pravo otkriće su oni koji će doprineti tome da shvatite koliko bi stvari radili drugačije kada bi osećali da ste u situaciji da birate.


Pitanje broj 5: Šta je to što ste oduvek želeli  da radite, ali se niste usudili čak ni probati? Ovo pitanje vam pomaže da jasnije sagledate gde se kriju oni strahovi koji bi mogli blokirati vas u tome da se bavite onim što zaista želite.


Pitanje broj šest: Koji posao vam pričinjava najveće zadovoljstvo? Šta vas ispunjava najvećim samopoštovanjem i licnim zadovoljstvom? Ovo je drugo pitanje koje se tiče vašeg sistema vrednosti, koje može ukazati gde bi trebalo istražiti kako bi otkrili ’’želju srca svog’’. Po pravilu, vi ćete biti najsretniji dok radite ono što najviše volite, a to što najviše volite je svakako aktivnost koja čini da se u najvećoj meri osećate živim i ostvarenim. Najuspešniji ljudi u Americi stalno se bave onim poslom u kome najviše uživaju.



Pitanje broj sedam, i to možda ono najvažnije: Koja je to najuzvišenija stvar o kojoj bi se usudili sanjati kad bi znali da ona za vas nije neostvariva? Zamislite da se duh iznenada pojavi ispred vas i kaže da će vam ispuniti jednu želju. Duh vam garantira da ćete biti apsolutno savršeni u bilo kojoj stvari u kojoj se okušate, velikoj ili maloj, kratkotrajnoj ili dugotrajnoj. Kad bi vam uspeh u pogledu bilo koje stvari, vrlo značajne ili beznačajne, bio apsolutno zagarantiran, koji bi uzbudljiv cilj postavili pred sebe? Ma šta napisali, vi to možete ostvariti, budete ili imate. Sama činjenica da ste to mogli zapisati znači da možete i ostvariti. Izdvojite nekoliko minuta i napišite svoje odgovore na svako od ovih sedam pitanja. Kada jednom budete imali odgovore na papiru, preletite ih pogledom i istog tog trenutka se odlučite samo za jedan od njih kao vašu glavnu svrhu u životu. Pred sobom ćete imati skup zapisanih ciljeva, koje treba ostvariti. 

Sada ste spremni napraviti divovski korak napred !