Nulte granice

Završila sam sa čitanjem knjige Nulte granice, u glavi mi odzvanjaju četiri najjednostavnije i najmagičnije rečenice:

Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.

Pevušim Volim te svemu što sretnem u mislima i u materijalnom svetu. Tražim oproštaj. Zahvaljujem se. Neprestano razmišljam. Danas je 1. novembar, dan kada postavljam svoje dugoročne i kratkoročne ciljeve. Posle čitanja ove knjige čini se da ciljevi koje postavljamo i nemaju neke veze sa našim životima. Sve što je neophodno je INSPIRACIJA.

Najzad odlučujem. Delovaću iz inspiracije koliko god je moguće. Radiću ono što se samo nameće. Prepustiću se. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.

Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te.

U potrazi sam za svojom svrhom u životu. Strpljiva sam od prošle godine, tačnije već skoro godinu dana se bavim samo sobom. Otkrila sam da me privlači da saznam šta sve čovek može da uradi u svom životu i posle njega. Volim modu, dizajn, dekoraciju. Volim prirodu, životinje i vodu. Volim knjige. Volim da otkrivam neotkriveno. Volim inženjering. Volim brojeve. Volim izazove i rizike. Volim nekad da nešto napišem. Volim glumu. Volim druženje. Volim promene. I pre nego što sam krenula, obećah sebi da ću u životu uvek raditi ono što volim. Kako da saznam šta uopšte želim? Šta je moja istinska strast?

Tragajući došla sam do odgovora da najpre moram umiriti svoj um. Onda postaviti sebi pitanja: Šta ja želim? Kako se osećam? Gde želim biti? Naizgled, jednostavna pitanja. Znam ja da bih mogla biti dobar dizajner, glumica..umetnik ali isto tako znam, ne i najbolji. Šta je ono što najbolje znam da radim, šta je moja svrha?

Ključno pitanje kome sam obećala odgovor još pre godinu dana dok sam plakala u toaletu kancelarija na poslu koji nisam volela. Pitala sam se da li ja moram da zavolim ono što radim. Trudila sam se, ali nije išlo. Možda se nisam dovoljno trudila. Kao što reče Steve Jobs pilula je bila gorkog ukusa, ali je pacijentu bila potrebna. Uvek je u meni postojala nada da me tamo negde čeka my dream job. Još uvek isto mislim. Nisam odustala. Želim biti srećna.

U potrazi za činiocima sreće naleteh na Nulte granice. Rekoše mi da čistim, čistim, čistim i čistim, jer od tog brloga koji se stvorio verovatno ni svoju svrhu ne vidim. Kad dovoljno očistim, pojaviće se INSPIRACIJA. Ja ću biti vredna. Čistiću svakodnevno. Jedva čekam da vidim šta ću postati, šta će mi inspiracija doneti. Sreću da budem ono što jesam. Moju životnu strast. Svrhu.