уторак, 13. децембар 2011.

Životno čekanje

Ponekad pomislim da li je zaista neophodno truditi se ili se treba jednostavno prepustiti. Odgovor je negde između ove dve opcije.
Svi imamo svoje želje i ciljeve, velike i male, kratkoročne i dugoročne. Da li smo u potrazi za onim što želimo da budemo ili onim što jesmo?
Kako radimo na sebi i menjamo se, tako se i naše želje menjaju a ciljevi razvijaju. Neke želje prosto nestanu, a neki ciljevi prestanu biti tako bitni. Nastaju novi.


Živim svoj život tako da se trudim osetim prioritete, da naslutim koji ciljevi su rezultat ega a koje želje su tuđe.
Trudim se da ne radim šta bi trebalo i moralo nego šta osećam. Postavljam često sebi pitanje: Šta bi sad radila?
Ništa se ne dešava. Tišina u mom životu. Čekam.. Znak, sugestiju, komentar, jer ipak sam ovde u potrazi za svojom svrhom.

Нема коментара:

Постави коментар