Kada nečemu pridamo veliku važnost u životu, dolazi do neravnoteže u Univerzumu koji sve čini da se ta neravnoteža umanji. Naš život prevashodno treba da se sastoji od podeljene pažnje ka svemu što nas okružuje.
Kada sam bila dete uvek sam se pitala zašto mi se polomi baš ona igračka koju najviše volim, kasnije zašto isflekam majcu koju najviše nosim i još kasnije zašto sam izgubila baš onu ogrlicu koja mi je toliko draga.. Prave odgovore sam dobila skoro. Pridavanje važnosti pojavama, događajima, željama, predmetima, ljudima .. udaljavaju me velikom brzinom od istih.
Kako da se ne upecamo? Pored toga što prilično razumem čitavu tematiku često mi se dešava da upravo pridam nepotrebnu važnost nečemu. Da se vežem.
Vezala sam se prilično za psa kog sam skoro dobila. Prva opomena je bila kada se razboleo. Otputovala sam tih dana i on je ubrzo ozdravio. Nisam shvatila poruku. Nastavila sam sa pridavanjem važnosti njemu u tolikoj meri da je to počelo da opterećuje ljude oko mene. Druga, jasnija poruka bila je pre neki dan kada je uganuo nogu prelazeći ulicu od parka do kuće. Tada sam shvatila. Da moram da naučim da volim, želim i posedujem a da se ne vezujem. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.
Нема коментара:
Постави коментар