Kada se koriste reči kao što su buđenje, prosvetljavanje, samospoznaja javlja se misao da je to nešto nadljudsko rezervisano samo za duhovnike ili budističke sveštenike a egu se pomenuta misaona konstatacija izuzetno dopada. Međutim, sve je to deo nas samih i onoga što nas okružuje kao dela nečeg većeg od nas. Nikakva zagonetka. Autor u svojoj knjizi koristi reč Biće, a ja ću se koristiti sintagmom JA JESAM kao predstavu same naše suštine odnosno vlastite prisutnosti.
"Biće je večan, uvek prisutan, jedan jedini Život pored mnoštva životnih oblika što su podvrgnuti rađanju i smrti. Međutim, Biće se ne nalazi samo pored oblika, nego također duboko unutar svakog oblika, kao njegova najskrivenija, nevidljiva i neuništiva suština. To znači da vam je Biće dostupno kao i vaše najdublje ja, vaša istinska priroda. No ne pokušavajte ga dosegnuti umom. Ne pokušavajte ga razumeti. Spoznat ćete ga tek kad se um umiri. Kad ste prisutni, kad vam je pažnja potpuno i snažno usmerena na sadašnji trenutak, tada Biće možete osetiti, ali nikada ga ne možete mentalno razumeti. Ponovno postizanje svesnosti o Biću i prebivanje u tom stanju »osećajne spoznaje« je prosvetljenje."
Najveća prepreka pri doživljaju stvarnosti kao takve jeste naš um. Um kontroliše čoveka, ostavljajući ga u svetu privida. Razdvaja nas od ostatka sveta mentalnim slikama koje govore da smo mi jedno a ostali drugo, pri činjenici da smo svi isto, jedno.
Slično kaže u svojoj knjizi "T1 Prostranstvo varijanti " Vadim Zeland, kada predlaže da se iz uloge kontrolora prebacimo u ulogu posmatrača.
Нема коментара:
Постави коментар