ExXPeriment Dan 9

Baobab

Džinovsko drvo koje autohtono naseljava predele ekvatora, savane Afrike i Indije.

Grotesknost mu daje stablo ogromne širine – i do 10m u prečniku, a u obimu 30 do 40m.

Uprkos svom ogromnom obimu, ovo drvo nije naročito visoko – do 25m, pa ako bi smo se hteli našaliti mogli bi ga nazvati "mali debeli" .

Fascinira i dužinom života - od po par hiljada godina (u literaturi: 2000 do 5000!). Kako nema godove, tačnu starost je teško proceniti.

Iz stabla se razvijaju račvaste grane, koje su čak 9 meseci u godini bez lišća, pa baobab često opisuju kao drvo "posađeno naopako". Stablo bi moglo predstavljati glavni koren, a grane tanje bočne korenove.

Jedna arapska legenda kaže da je "đavo iščupao baobab, gurnuo njegove grane u zemlju i ostavio njegovo korenje u vazduhu".

Druga legenda na tu temu podučava šta se desi kada nisi zadovoljan onim što već imaš. Prema njoj, baobab je bio jedno od prvih drveća koja su se pojavila na Zemlji. Sledeće posle njega se pojavilo graciozno drvo palme. Kada je baobab ugledao palmu, žalio se bogovima što i on nije višlji. Onda se pojavilo prelepo "plameno drvo" (flame tree), sa divnim crvenim cvetovima, i baobab je bio veoma ljubomoran zbog tih cvetnih pupoljaka. Potom je ugledao veličanstveno drvo smokve, te preklinjao bogove da tako lep i sočan plod dodele i njemu.

Konačno, bogovi su se naljutili na baobab, iščupali ga iz zemlje sa sve korenjem i posadili ga ponovo - ali naopačke - da bi već jednom ućutao.

U svakom slučaju, čini mi se da čovek misli kako baobab ima problem u vezi sa tim svojim izgledom. Međutim, baobab izgleda tako sa razlogom. U vlažnim mesecima voda se deponuje u njegovo debelo, plutano i na vrućine otporno stablo za 9 suvih meseci koji predstoje. U cilju što manjeg odavanja vode baobab odbacuje i svo lišće tokom tih vrelih meseci.

Cvetovi baobaba su pojedinaćni, bele boje, viseći i sa mnogo prašnika. Noću šire svoj miris, a oprašuju ih šišmiši. Plodovi su sive boje, jajoliki i sa brojnim semenkama.

Baobabova kora, listovi, plodovi i stablo su iskorišćeni od strane ljudi. Kora baobaba koristi se za pravljenje sukna i užadi, listovi za pravljenje začina i lekova, dok se plod (koga inače zovu "majmunski hleb") koristi u ishrani. Ponekad ljudi žive u tim ogromnim stablima, a lemuri iznad njih u kruni. Veseli komšiluk, nema šta

Botaničko ime baobaba je Adansonia digitata. Klasifikovan je u tip Magnoliophyta, klasu Magnoliopsida, rod Malvales i familiju Bombacaceae.