ExXPeriment Dan 21

Ne mogu da poverujem da je preostalo jos samo 9 dana do kraja mog experimenta! Poslednji dani su mi brzo prošli.

Vrlo sam opuštena. Ne razmišljam mnogo o budućnosti. Ne bavim se statistikom. Samo razmišljam o tome koliko mi je lepo.

Nisam postovala jer nisam imala šta da napišem. Živela sam dan po dan i radovala se. Nije bilo senzacija. Specijalnih događaja. Okolnosti su se menjale.Najpre sam učila jezik, a u pauzama sam se bavila kreativnim hobijem. 

Nekoliko lepih prilika i nekoliko predivnih potvrda da je sve na mojoj strani. I to je sve.. Volim te.Hvala ti..

ExXPeriment Dan 14

Uživam u učenju jezika. Danas sam vredno ponavljala fraze i vežbala izgovor. Nije mi bilo teško, naprotiv.. Sve što mi je neophodno stiže u pravom momentu iako se meni čini u poslednjem momentu..

Oko mene su dragi ljudi. Poslednje sumnje se brišu i odlaze od mene.. Poslednje "misli bez potrebe" odlaze sa njima.. tako sam slobodna.
Život je tako čudan i lep.

ExXPeriment Dan 10 ... Spasoje Vlajić

Skoro ceo dan sam radila na pokretanju nove poslovne mogućnosti. Zadovoljna sam kako sam obavila zadatak. Sada čekam.. U međuvremenu se moj hobi toliko rasplamsao da sam potrošila sav materijal koji sam kupila. Neophodna je nova kupovina, a ideja imam na pretek. Samo se nižu, nižu..I bude uspavane delove mene koji godinama čekaju da se kreativno izraze..

Pre experimenta sam obećala da ću postovati na temu "Moć reči". Kako sam imala priliku da prisustvujem predavanju našeg uvaženog Spasoja Vlajića, postaviću ovde deo njegovih misli i reči.. Opširnije u njegovoj knjizi "Moć je u mislima".

Lekovita moć govora
Da radost zameni tugu
Piše Spasoje Vlajić

Pravilnom upotrebom misli i govora svako može biti sopstveni lekar i iscelitelj. Misao prethodi govoru. Hteli to ili ne, misli (reči) - ostavljaju svoj trag u našoj svesti i biohemiji tela. Na tome se zasniva lekovita moć misli i govora.

Posebna energija

Reč sadrži poseban vid energije koja ima značenja. Reč je najviši simbol i po tome se razlikuje od sivh ostalih pojava. Drevni mudraci smatraju da je reč prauzor stvaranja, a prevođeno čedo reči je svetlost. “I reče Bog: “Neka bude svetlost”. I bi svetlost” (I Moj. 1,3).
Taj praobrazac stvaranja neprekidno se ponavlja u našem mozgu gde misli, zapravo reči, pokreću živčane struje i moždane talase koji su elektromagnetne, svetlosne prirode. Dakle, koristeći misli i reči mi se lečimo prauzorima i praobrascima stvaranja.
Zahvaljujući značenju, energija reči je spojena sa svešću – osvešćena je. Preko reči, energija razume samu sebe. Uz pomoć čarolije govora, beslovesno je postalo slovesno.
Svaka reč ima dve vrste poznate energije i jednu još neobjašnjenu. Poznate energije su mehanička i elektromagnetna, a ona treća, tananija od njih, povezana je sa značenjem.
Dakle, svaka reč ima svoj zvuk, a posle delovanja na bubne opne, i svoju boju, svoj električni treptaj i elektromagnetni talas koji se prostire do moždanih ćelija. Prostiranje se vrši živčanim kanalima, ali i kroz samo tkivo. Moždane ćelije prepoznaju tu boju reči i od nje zavisi učestalost (frekvencija) živčanih struja i moždanih talasa.
Preko svetlosne formule se na osnovu zvučne energije izračunava i odgovarajuća boja reči (videti knjige “Lečenje zvukom i bojama” i “Nova metafizika”). To prevođenje zvuka u svetlost, a svetlosti u živčane struje i moždane talase, upotrebili smo za odgovarajuće misaone i zvučne obrasce koji dovode do opšteg poboljšanja, lečenja napretka, uspeha... Praktične oglede sam vršio i sa pirmarijusom Tihomirom Jovanovićem, neuropsihijatrom, dugogodišnjim upravnikom poznate beogradske klinike za duševne boleseti “ Doktor Laza Lazarević”. Saradnja je izuzetno uspešna, a učinci povoljni.
Kao i u prethodnim slučajevima obrasce dajemo u ritmu broja sedam, gde se za svaki dan u nedelji, počev od ponedeljka, ponavljaju ovi sadržaji: smirenje, radost, zdravlje, napredak, uspeh, ljubav, duhovnost.

Čudesna moć

Delovanje misli i reči na zdravlje i opšte poboljšanje, ostvaruje se preko zvučnih obrazaca, datih u obliku jezgrovitih rečenica, i uz odgovarajuće misaone slike.
U odnosu na srodne pristupe (autogeni trening, psihoterapija rečima i slično), mi smo, upotrebom svetlosne formule, dobili značajna poboljšanja: uz značenje reči, birane su i one sa najpogodnijim energijama, zapravo bojama. Recimo, ako je potrebno smiriti srce, biraju se reči plave i žute boje, čiju energiju prihvata parasimpatikus – deo živčanog sklopa koji usporava rad srca. Međutim za ubrzavanje bila (puls) koriste se reči crvene i zelene boje čiju terapiju prihvata simpatikus.
Dakle, uspostavili smo skladniji odnos između energije zvuka, živčanih struja i odgovarajućeg značenja, nego što je to bilo do pojave svetlosne formule.
Snagu tih zvučnih obrazaca pojačavaju i odgovarajuće misaone slike. Povoljan uslov da se na ovaj način ostvare puni učinci je i u moćnom obrascu za uspeh: Veruj! Zamisli! Oseti! Učini!
Kad je u pitanju zdravlje, onda veruj u izlečenje zamisli i oseti da si isceljen i unapred učinkom pokaži da se to već desilo.
Da bi bilo jasno o čemu se radi, opisaću jedan od praktičnih slučajeva.
Posle saobraćajnog udesa gospodin Boško je imao jake bolove u leđima. Jedva se kretao, a stanje se pogoršavalo. To se desilo krajem januara meseca. Posavetovao sam ga šta da čini i on je poslušao. Uz fizičke vežbe, koje su mu odredili lekari, primenio je i ovaj postupak. Svakog dana se molio Bogu za oproštaj grehova i sve dublje verovao da će biti izlečen. Zamišljao je i gotovo osećao da je na moru, da se sunča, pliva, šeta bez napora. Takođe je i “razgovarao” sa svojom kičmom, u smislu: “Dobro jutro, osećam da si bolje nego juče. Sve što ti treba za ozdravljenje uzmi iz energije mojih misli, živčanih struja, krvi, tkiva, kostiju...” Žive misaone slike su ga toliko ponele da je obezbedio boravak u Herceg Novom i Igalu za juli mesec. Znači, on je u potpunosti primenio osnovni obrazac za uspeh: Veruj” Zamisli! Oseti! Učini!
Lekari su se čudili brzini njegovog oporavka, a on se u julu mesecu stvarno kupao na moru trajno izlečen.

Uputstva za vežbe

Sada prelazimo na opšta uputstva za vežbe lečenja, napretka, uspeha. Dobro je da se pre svake vežbe um smiri molitvom “Oče naš” ili nekom drugom koja odgovara vašem verskom opredeljenju. Vežbe se izvode bar dva puta dnevno u trajanju od po desetak minuta. Pogodno vreme je pred spavanje i posle buđenja, ali i svako ostalo koje vam odgovara.
Svaka vežba se sastoji iz četiri koraka: molitva, smirenje, primena odabranog obrasca i povratak u čulnu stvarnost.
Postepeno ću objasniti svaki od koraka.

1.Zauzme se udoban položaj i počne sa molitvom Bogu za oproštaj grehova. Molitva je jednostavna i glasi: “Bože milostivi, oprosti mi grehe. Tebi slava i hvala vavek. Amin”. Ova molitva traje oko tri minuta. Dok se moliš, savetuju sveti oci, zaboravi svoju bolest i druge telesne potrebe, nego se iskreno moli za oproštaj grehova. Bolest, patnju, tugu i sve druge teškoće treba prihvatiti kao melem za ostavljanje grehova i okretanje Bogu koji će pomoći.

2.Posle molitve postepeno pređite na vežbu za opuštanje i smirenje. Kao i molitva, ova vežba prethodi svim ostalima. Zažmurite i u sebi polako izgovorite obrazac: “Celo moje biće, duh duša um i telo, svaki organ i svaka ćelija, su opušteni, smireni, sređeni, zadovoljni, zdravi, snažni, odmorni i podmlađeni. Čeka me još jedan radostan i uspešan dan”. Dok izgovarate osećajte da se opuštate, smirujete. Ova vežba traje oko dva minuta.

3.Posle prva dva koraka, koja se uvek urade, prelazite na odabranu vežbu za zdravlje, opšte poboljšanje, napredak, uspeh...

Svaka od tih vežbi se sastoji iz dva dela:
a) Zvučni obrazac
b) Misaona slika

Vežba traje oko pet minuta, a ako vam prija može i duže.

4.Svaku vežbu završavate na ovaj način:
U sebi polako izgovorite: “Zdrav, svež i radostan, krećem ka novim uspesima”. Zatim ispružite ruke, duboko dišiti i otvorite oči. Ova četiri koraka traju desetak minuta, a ako se osećate prijatno, najduže do tridesetak minuta. Važne napomene: vežbe treba raditi blago, neosetno, bez napora. One vam ne troše energiju nego vas otvaraju da je primate iz okruženja.
Kad je u pitanju zdravlje, vežbe se koriste kao dopuna onoga što je predložio lekar. Uz navedeni način lečenja mislima i rečima, neophodno je da sebi pomognete i odgovarajućim ponašanjem koje pogoduje boljem zdravlju. Recimo, oslobađanje od briga i strahova, pravilna ishrana, umeren život, boravak na vazduhu, fizički rad i slično.

Oslobađanje od briga

Sada prelazite na praktične vežbe za poboljšanje zdravlja i sticanje sigurnosti.

Ponedeljak, 21. 04. 2008. (smirenje). Briga i strah su naopaka vera – vera u nepovoljno tamno. Zato briga i strah prethode gotovo svim bolestima. Osobađanjem od brige i straha uklanjate osnovne uzročnike bolesti.
Zvučni obrazac glasi: “Uzdam se u Gospoda, mog zaštitinika. Pošteno radim čuvajući se od nedela i grehova”.
Misaona slika: i dalje opušteni zamišljate kako odlučno odbijate da učinite nedelo. Živo osetite da čišćenjem od nedela i grehova nestaju brige i strahovi, a time i osnovni uzročnici bolesti.
Ovu vežbu podržite odgovarajućim ponašanjem čije je smisao da nestankom grehova nestaju brige, a time i osnovni uzrok bolesti.
Zbog značenja za zdravlje, povremeno ćemo se vraćati obrascima za oslobađanje od briga i strahova.

Lek je u vama

Od sada, za svaki dan, dajemo po jedan ili više obrazaca za poboljšanje zdravlja i opšteg stanja.

Utorak, 22.04. (radost).
Obrazac za današnji dan glasi:
“Zdravog tela i uma sve sam radosniji. To me nadahnjuje, daje polet...”
Nečujno izgovaranje ove želje treba da isprate misaone slike radosti, napretka, uspeha... Recimo, sveži i zadovoljni odlazite na posao, ili nasmejani sklapate povoljan ugovor, radujte se novom poznastvu i slično.

Sreda, 23.04. (zdravlje):
Ovde predložen način lečenja se primenjuje i kao dobra dopuna ostalim metodama. Njegova prednost je što snaži prirodna svojstva naših ćelija za samoodbranu, samoizlečenje i samoobnovu, a ne ostavlja štetne posledice.
Sada dajemo obrazac za opšte poboljšanje zdravlja.
Rečenica glasi: “Zdrav sam svež i čio, rad i red me vesele...”
Posle nečujnog izgovaranja ove poruke, stvorite misaonu sliku sebe kao zdravog, snažnog, odmornog, podmlađenog... Recimo, čilo se penjete uz oštar uspon, trčite pored reke, ubrzano hodate udišući čist vazduh i slično.

Četvrtak, 24, 04. (napredak):
Danas dajemo obrazac za sticanje sigurnosti.
Rečenica: “Smiren sam i suguran. Uspešno rešava svaki zadatak...”
Misaona slika: osoba do koje vam je stalo zadivljeno vas gleda, ili mirno primate primedbe na vaš rad, uvereni da ćete ga poboljšati i slično.

Petak, 25.04. (uspeh):
Danas dajemo obrazac za opšti uspeh.
Rečenica glasi: “Moj uspeh, moj trud. Napred ka uspehu...”
Misaona slika: Zadovoljni ste, ozareni unutarnjim osmehom. U vama kipti polet, odlučnost. Verujte u uspeh, ali ste i potpuno pomireni sa konačnim ishodom, spremni da pokušate ponovo.

Subota, 26.04 (ljubav).
Zvučni obrazac: “Volim i voli me, ljubim i ljubi me...”
Misaona sika: ispunjeni zadovoljstvom i toplinom radujte se susretu sa voljenim bićem.
Kad želite da utvrdite već postojeću ljubav, onda stvarajte misaonu sliku poznate osobe. Ako tražite ljubav, onda neka to bude više uzvišeni osećaj nego slika. Čuvajte se trenutne zanesenosti, nego pustite da vam više sile dovedu biće koje vam stvarno odgovara.

Nedelja, 27.04.(duhovnost):
Danas dajemo obrazac za opšte poboljšanje umnog stanja.
Rečenica glasi: “Umni me rad raduje. Lako učim i lako rešavam zadatke...”, ili “Um mi je jasan, uvidi sve potpuniji...”
Misaona slika: predano učite i lako polažite ispite, radosno saopštavate svoja dostignuća, izlažete rešene zadatke i slično.

Pomozite sebi

Nastavite da se u ritmu broja sedam dižete na čudesnoj spirali života. U narednom periodu posebnu pažnju posvećujemo zdravom, uspešnom i radosnom životu.

Ponedeljak, 28.04. (smirenje).
Danas dajemo obrazac za dobar san.
Rečenica glasi: “Dišem duboko dišem polako, dolazi san dubok spokojan...”
Nečujno ponavljajte poruku, a onda zamišljajte kako blago tonete u prijatno plavetnilo.

Utorak, 29.04. (radost).
Vežba za otklanjanje potištenosti (depresije).
Zvučni obrazac: “Ustajem svež i čio, pun radosti. Dajem i dobijam ljubav. Zadovoljan sam svojim poslom i očekujem još bolji...”
Misaona slika: hrabro se suočavate sa teškoćama i uspešno ih rešavate. Odredite jedan od zadataka koji imate i u mislima stvorite sliku da ste ga uspešno rešili. Budući da će se to i desiti, osetite lepotu i radost života.
Na javi prionite na posao. Vrlo brzo će se ustaliti ono divno stanje koga već osećate: potištenost se pretvorila u unutarnji mir, zadovoljstvo i radost.

Sreda, 30.04. (zdravlje).
Danas se molite da lekari uspešno pomognu vama ili onima za koje se molite:
“Bože, molim ti se, prosveti lekare da valjano urade svoj posao...”
Molitvu vršiti posle prva dva koraka (molitva i opuštanje).
Misaona slika: zadovoljni ste zbog uspešnog izlečenja onog za koga ste se molili.

Četvrtak, 01. 05. (napredak).
Vežba za stišavanje uzbuđenja.
Zvučni obrazac: “Srce kuca mirno i sigurno. Potpuno spokojan, dišem blago i skladno”.
Misaona slika: blagim pogledom smirujete uzrujane ljude. Osećate unutrašnji ozarujući osmeh.

Petak, 02.05. (uspeh).
Vežba za jačanje volje.
Zvučni obrazac: “Volja mi podržava želju. Uspešan sam. Ljudi me poštuju, ponosim se...”
Misaona slika: posle čvrste odluke postižete uspeh i zadovoljno se smešite.

Subota, 03.05 (ljubav).
Vežba za plodnost.
Zvučni obrazac: “Spokojno se radujem svome čedu pomiren(a) sa voljom Božjom.
Misaona slika: u umu živo gledajte sebe sa bebom, prinesite je grudima, tepajte joj...

Nedelja, 04. 05. (duhovnost).
Danas desetak minuta obnovite prva dva koraka (molitva i smirenje) sa kojima počinju sve ostale vežbe.
Narednih dana dajemo obrasce za lečenje bolesti, datih po azbučnom redu, od “a”do “š”. Ove vežbe su u praksi dale izuzetne učinke o čemu detaljno piše u knjizi “Moć je u mislima”.
Mogu se koristiti za pojedinačno i zajedničko lečenje, za sebe i za druge.

ExXPeriment Dan 9

Baobab

Džinovsko drvo koje autohtono naseljava predele ekvatora, savane Afrike i Indije.

Grotesknost mu daje stablo ogromne širine – i do 10m u prečniku, a u obimu 30 do 40m.

Uprkos svom ogromnom obimu, ovo drvo nije naročito visoko – do 25m, pa ako bi smo se hteli našaliti mogli bi ga nazvati "mali debeli" .

Fascinira i dužinom života - od po par hiljada godina (u literaturi: 2000 do 5000!). Kako nema godove, tačnu starost je teško proceniti.

Iz stabla se razvijaju račvaste grane, koje su čak 9 meseci u godini bez lišća, pa baobab često opisuju kao drvo "posađeno naopako". Stablo bi moglo predstavljati glavni koren, a grane tanje bočne korenove.

Jedna arapska legenda kaže da je "đavo iščupao baobab, gurnuo njegove grane u zemlju i ostavio njegovo korenje u vazduhu".

Druga legenda na tu temu podučava šta se desi kada nisi zadovoljan onim što već imaš. Prema njoj, baobab je bio jedno od prvih drveća koja su se pojavila na Zemlji. Sledeće posle njega se pojavilo graciozno drvo palme. Kada je baobab ugledao palmu, žalio se bogovima što i on nije višlji. Onda se pojavilo prelepo "plameno drvo" (flame tree), sa divnim crvenim cvetovima, i baobab je bio veoma ljubomoran zbog tih cvetnih pupoljaka. Potom je ugledao veličanstveno drvo smokve, te preklinjao bogove da tako lep i sočan plod dodele i njemu.

Konačno, bogovi su se naljutili na baobab, iščupali ga iz zemlje sa sve korenjem i posadili ga ponovo - ali naopačke - da bi već jednom ućutao.

U svakom slučaju, čini mi se da čovek misli kako baobab ima problem u vezi sa tim svojim izgledom. Međutim, baobab izgleda tako sa razlogom. U vlažnim mesecima voda se deponuje u njegovo debelo, plutano i na vrućine otporno stablo za 9 suvih meseci koji predstoje. U cilju što manjeg odavanja vode baobab odbacuje i svo lišće tokom tih vrelih meseci.

Cvetovi baobaba su pojedinaćni, bele boje, viseći i sa mnogo prašnika. Noću šire svoj miris, a oprašuju ih šišmiši. Plodovi su sive boje, jajoliki i sa brojnim semenkama.

Baobabova kora, listovi, plodovi i stablo su iskorišćeni od strane ljudi. Kora baobaba koristi se za pravljenje sukna i užadi, listovi za pravljenje začina i lekova, dok se plod (koga inače zovu "majmunski hleb") koristi u ishrani. Ponekad ljudi žive u tim ogromnim stablima, a lemuri iznad njih u kruni. Veseli komšiluk, nema šta

Botaničko ime baobaba je Adansonia digitata. Klasifikovan je u tip Magnoliophyta, klasu Magnoliopsida, rod Malvales i familiju Bombacaceae.

ExXPeriment Dan 8

Moj život dobija obrise neplaniranog. Počela sam da učim strani jezik takođe neplanirano. Najpre sam htela jedan drugi, išla na kurseve ali ovaj je tako lako uplovio u moj život noseći sa sobom nepohodnu literaturu, strategije i izvore da nisam imala drugu opciju nego da ga prigrlim. Gurnuo je davno planirani na treće mesto! 

Stidljivo su se otvorile  i nove poslovne mogućnosti, a je ne gajim nade i ne pravim kule u vazduhu. Samo konstatujem čuda oko sebe. Strpljivo čekam znak za svoj sledeći korak. Do tada ćutim, osluškujem sebe.. I uporno pronalazim ovakve slike usamljene dece u nepoznatim čudnim krajevima sveta.. To moje unutrašnje dete čeka susret sa mnom a moj um reflektuje sliku moje spoznaje da je ono tu.. U meni.. Um se poigrava slikom nepoznatih delova/predela mene..

Stoje zatvoreni planeri, samo me poruke sa njihovih korica opominju da "Ja mogu sve"..

Gledajući ovu sliku pitam se kakvo je to drvo baobab?..

ExXPeriment Dan 7

Polako se uhodavam u svoj nov način života. Odbacujem nepotrebno.. Na temu duhovnosti i dalje radim samo na čišćenju Hvala ti i Volim te.. Negde sam pročitala da ljudi koji su "stare duše" imaju mnogo toga za čišćenje i sporije dolaze do rezultata. Malo ih "boli".. Spadam, kako mi neko davno reče, u stare duše, ali me to ne obeshrabruje da nastavim sa čišćenjem.. Ionako mi nisu cilj rezultati u tom smislu.

Ponovo uživam u malim stvarima. Predajem se velikim.. Uhvatim svoje misli da prave planove, ređaju liste i biraju datume. Ignorišem ali ne mogu da se ne zapitam koliko ustvari mogu da ih ispratim? I da li su već donele svoje izbore za sledeći period? Da li su izabrale ono što je za mene najbolje..

Mali čovek. Smešan u svojim odlukama i još smešniji u svojim mislima. Misli da misli...

MEDITACIJA-KONTAKTIRANJE UNUTRAŠNJEG DETETA

Pre nego što započnete sa meditacijom, stvorite oko sebe najpozitivnije moguće okruženje da bi se dete osetilo sigurno i ugodno. Pronadjite mesto na kome se i sami osećate izuzetno ugodno i gde vas niko neće ometati. Možete uz sebe imati ćebe, plišanu životinju ili nešto drugo što će obradovati dete u učiniti da se oseća dobrodošlim. To posebno mesto može biti negde napolju, u prirodi, ili u kući.

Pre nego što se prvi put okušate u ovoj meditaciji, treba da imate na umu nekoliko važnih stvari. Najčešće se dešava da, uprkos tome što smo toliko vremena propustili da posvetimo pažnju našem unutrašnjem detetu, naš prvi pokušaj urodi plodom. To je zbog toga što dete već odavno čeka na nas i žudno nastoji da uspostavi kontakt sa nama. Medjutim, ponekad se dogodi da prilikom prvog susreta dete ne iskaže očekivano poverenje. Tada moramo biti strpljivi. Dete će se možda držati po strani sve dotle dok ne bude sigurno da vi stvarno želite kontakt sa njim i da ste voljni da postanete odgovoran i postojan družbenik.

Kada se prvi put okušate u ovoj meditaciji, budite otvoreni za sve što se zbiva. Ukoliko je dete suzdržano i okleva da vam pridje, dajte mu vremena. Samo radite meditaciju redovno i videćete da će se vaš kontakt produbiti, postati čvršći i pozitivniji. Za sada, medjutim, jednostavno prihvatite sve što se dogadja.

Dešava se da je unutrašnje dete veoma ranjivo, tužno ili povredjeno. Ili pak izrazito razigrano i spremno za igru i veselje. A možda ćete prvo stupiti u dodir sa magičnim aspektom deteta, ili sa njegovom mudrošću. Neka se desi šta treba da se desi, jer se radi upravo o onom delu vas koji teži da bude otkriven u datom trenutku. U toku rada sa ovom meditacijom, otkrićete mnoge nove osobine vašeg unutrašnjeg deteta. Imajte poverenja u svoja iskustva.

Opustite se, bilo u sedećem, bilo u ležećem položaju. Ako ležite, lezite na ledja, sa rukama pored sebe. Zatvorite oči...Udahnike duboko, i dok izdišete, opustite telo... Još jednom duboko udahnite i dok izdišete, još više opustite telo... Ponovo duboko udahnite, i dok izdišete, zamislite da vam je telo u potpunosti opušteno. Sada je vaše telo u potpunosti opušteno...

Opet duboko udahnite vazduh, i dok izdišete, osetite kako vam je um u potpunosti rasterećen... Dopustite mislima da jednostavno promiču na ekranu vašeg uma; ne vezujte se za njih; neka vaš um postane sasvim miran i tih... Udahnite vazduh, i dok izdišete, premestite svest u veoma udaljeno, mirno mesto u vašem unutrašnjem prostoru...

Zatim zamislite da hodate svojim puteljkom u svoje unutrašnje svetilište.. Dok hodate, osećate se sve opuštenije, uravnoteženije i prijatnije. Ulazite u vaše svetilište i osećate lepotu i lekovitost prirode oko vas...

Zamislite da se šetate vašim unutrašnjim svetilištem, primećujući različite biljke i životinje, osećajući sunce i vetar, a tada, na izvesnoj razdaljini, na drugom kraju svetilišta, postanite svesni prisustva deteta... Počnite da se krećete prema njemu, opažajući da li se radi o dečaku ili devojčici, koliko otprilike ima godina i šta u tom trenutku radi...

Kada ste se još više primakli detetu, obratite pažnju na to kako je obučeno... Pokušajte da se uživite u detetova osećanja... Pristupite mu i uspostavite kontakt sa njim na način koji odgovara trenutku...

Pitajte dete ima li nešto važno da vam saopšti ili da vas na neki drugi način iskomunicira. Poruka može biti preneta rečima ili na neki drugi način. Budite otvoreni i prihvatite sve što želi da vam saopšti...

Sada upitajte dete šta biste mogli za njega da učinite, odmah, istog trenutka ili u životu uopšte... poslušajte detetov odgovor, bilo da vam se obraća rečima ili na neki drugi način...

Provedite neko vreme sa detetom... Neka vas dete vodi... Ono možda želi da se igra sa vama ili da jednostavno sedi kraj vas, držeći vas za ruku...

Dete za vas ima poseban poklon. Slobodno prihvatite taj poklon koji vam je dete namenilo...

Nastavite da se družite sa detetom... Recite detetu da ćete se i ubuduće družiti s njim.

Sada zaokružite vaš susret na način koji odgovara trenutku. Sada je na detetu i na vama da učinite izbor. Dete može da odabere da ostane u svetilištu, u tom veoma sigurnom mestu duboko u vama, gde ćete ga redovno posećivati. Ili može da podje sa vama kada budete napuštali svetilište. Vaše dete će već znati šta je najbolje u datom momentu, a svoje mišljenje može promeniti u budućnosti...

Ukoliko dete želi da ostane u svetilištu, pozdravite se za sada. Neka dete zna da ćete ga posećivati onoliko često koliko budete mogli, i da će ono uvek moći da se osloni na vas u životu...

Ukoliko poželi da krene sa vama uzmite ga u naručje ili za ruku i krenite puteljkom kojim ste pristigli. Vraćajući se nazad, osetite kako ste živi, puni energije, uravnoteženi i centrirani...

Postanite svesni svog tela u sobi, i kada budete spremni, otvorite oči i vratite se u sobu.

ExXPeriment Dan 6

" Postoje i mnoge druge zabrane koje prihvatamo u drugim bitnim odnosima. Tako devojka koja je u dugoj vezi sa ljubomornim muškarcem može steći zabranu na privlačnost. Muškarac pored ambiciozne, takmičarski nastrojene žene može steći zabranu na uspeh. Koliko god je različitih vrsta konopaca kojima možemo biti sputani, toliko je i načina da se oslobodimo takvih ograničenja. Ne postoji dovoljno dobar izgovor za nepreuzimanje odgovornosti za svoj život u svoje ruke. Kukanje, okrivljavanje i kritikovanje odraz su nedostatka hrabrosti. Oni koji iskreno žele da napreduju i istražuju sebe, pronaći će načine da to i urade. Promene ponekad nisu jednostavne, ali osećaj slobode posle rešavanja obrazaca ponašanja kojima je istekao rok trajanja zaista je vredan truda. Uopšteno gledano, kad je u pitanju psihološka zabrana, rešenje je u davanju dozvole. Do oslobađajućeg otkrića da smemo da uživamo u životu, pokažemo svoja osećanja i razmišljamo na svoj način, možemo doći u novim odnosima (partnerstvo, duboko prijateljstvo, odnos s terapeutom) ili samoanalizom ograničavajućih odnosa i obrazaca razmišljanja. Spoznaja da zabrane koje nosimo u glavi "nisu naše" i da je bez njih mnogo lepše živeti donosi veliko rasterećenje i daje novu dimenziju osećaju lične slobode.

Sloboda je stanje uma

Psihološke naredbe na sličan su način ograničavajuće kao i zabrane. Takve poruke, kad se usađuju u nevinu, otvorenu psihu deteta, ostaju duboko zabeležene. Mnogi ljudi zbog toga misle da su jednostavno takvi, da su se s tim rodili i da je to nepromenljivi deo njihove ličnosti. Eric Berne razlikuje nekoliko najčešćih psiholoških naredbi koje naziva pokretačima. One su okidač za našu podsvest koja nas onda tera na određeno ponašanje, bez obzira na realan kontekst. Na primer, pokretačka naredba "budi jak" temelji se na ignorisanju, negiranju, kažnjavanju ili posramljivanju detetovih izvornih osećanja. Kod tradicionalnog patrijarhalnog vaspitanja taj pokretač je čest i ponekad dovodi ne samo do skrivanja osećanja nego i do potpune emotivne hladnoće. S druge strane, isto takvo vaspitanje u devojčice usađuje pokretač "udovolji drugima", zbog čega mnoge žene ne pronalaze način da se bez osećanja krivice "izbore za sebe". Česte naredbe koje direktno ili indirektno mogu biti usađene u psihu deteta jesu i "budi savršen" ili "radi teško".

Pošto se čovek navikne da funkcioniše na osnovu takvih pokretača, prilično mu je teško da shvati da mu oni samo troše energiju. Jer, ispod naredbe uvek je skrivena neka usvojena životna vrednost: snaga, altruizam, izvrsnost, vrednoća. Zato se ljudi vežu za svoj pokretač i boje se da će, ako ga izgube, ostati bez nečeg zaista vrednog. Međutim, oni predstavljaju vrstu psihičke prisile i tek kada ih se oslobodimo, možemo biti istinski snažni, altruistični, kvalitetni i vredni. Umorni od pokušaja da ostvarimo sve te iracionalne želje, dobro se osećamo tek kada dignemo ruke i odustanemo, kada prestanemo da verujemo u svrhu svog pokretača.

Sloboda je stanje uma, niko nam je ne može pokloniti. Zadaci otkrivanja izvora svoje lične slobode su na nama. Ono što možemo jeste da budemo otvoreni za spoljašnje stimulanse i senzibilni za nežan glas sopstvenih osećanja i intuicije.

Želja je putokaz slobode

Jedna od najvažnijih stvari pri otkrivanju novih stepena, novih dimenzija lične slobode, jeste shvatiti da ne možemo menjati druge, već samo sebe. Sami sa sobom imamo najdugotrajniji i najbliskiji odnos i zato nam negovanje tog odnosa mora biti na prvom mestu. Kad volimo i poštujemo sebe, onda smo u stanju da ljubav i poštovanje damo i drugima. Da bismo mogli to da uradimo, osim čišćenja svog mentalno-emotivnog prostora od opterećujućih i ograničavajućih roditeljskih poruka, važno je i da gradimo i čuvamo odnose koji podržavaju pozitivnu sliku koju imamo o sebi.

Druga važna stvar jeste: usuditi se želeti. Želje su vrsta psihičkog goriva. One određuju smer našeg delovanja. Da bismo mogli da usmeravamo svoj život ka ispunjenju svojih želja, moramo da razlikujemo impulsivnu od svesne želje. Kriterijum je vrlo jednostavan: trajnost. Impulsivna želja je poput šibice. Ima je, pa je nema. Udovoljavajući svojim impulsivnim idejama u život unosimo haos, osećamo se dezorijentisani i na kraju ne znamo šta želimo. Želje koje proizlaze iz dubljih vrednosti imaju svoju trajnost.

Slediti svoje želje znači imati hrabrosti otvoriti se. Taj put je dvosmeran: otvaramo se i za primanje i za davanje. Neko nam može pokazati svoja osećanja ili nam ponuditi zanimljivu poslovnu ideju a da mi to uopšte ne registrujemo kao nešto vredno pažnje. A ako smo otvoreni, to što primimo može nam dotaći srce ili unaprediti naše poslovanje. Slično je s onim što dajemo. Kad smo suzdržani ili u strahu, skloni smo izbegavanju ili manipulativnom ponašanju kojim kroz davanje tražimo nešto za sebe. Najčešće nas u takvom stanju drže nerazrešeni odnosi sa bliskim osobama: partnerom, roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima. Uporno traženje potvrde, pažnje ili oslonca koju nam bliska osoba sama od sebe ne daje, može narušiti sliku koju imamo o sebi, što stvara neravnopravne, zavisničke odnose. Najviše vezuju i opterećuju oni odnosi u kojima uporno tražimo ono što nikako ne dobijamo ili dobijamo u mrvicama koje nam "mnogo znače".

Ljubav oslobađa

Mnogi ljudi ljubav i slobodu smatraju suprotnim pojmovima. Emotivnu bliskost doživljavaju više kao ograničenje i obavezu, a manje kao istraživanje sebe i voljene osobe. A činjenica je da ništa ne oslobađa tako kao ljubav. Ali da bismo mogli da damo i primimo ljubav koja je autentično naša, prvo se moramo osloboditi sputavajućih misaonih i emotivnih obrazaca koje smo pokupili iz roditeljskog doma. Do tada, naša autentična osećanja i želje mešaće se sa osećanjima i željama projektovanim iz potreba našeg unutrašnjeg deteta. Unutrašnje dete je onaj "mali ja" u kome su sačuvana emocionalna sećanja iz detinjstva. "Sa sobom kao odraslima postupamo onako kako su s nama drugi postupali kad smo bili mali", smatra psihološkinja Alice Miller. Ako smo ljubav zasluživali poslušnošću i povlađivanjem, onda i u odraslom dobu naklonost pokušavamo da steknemo na sličan način. Ako smo se osećali voljenima samo kad smo bili zabavni i vedri, onda kao odrasli ljudi mislimo da zaslužujemo ljubav samo kad smo takvi. Tek kad se rešimo takvih emotivno-mentalnih zavrzlama, možemo voleti slobodno i otvoreno, ne iz nesvesne dečje potrebe, već iz iskrene, svesne želje.

Osećaj unutrašnje slobode preduslov je za ljubav i prema sebi i prema drugima. Kad nemamo mogućnost slobodnog izbora, nemamo ni mogućnost biranja ljubavi. Biti otvorenog srca, bilo prema partneru, bilo prema porodici, bilo prema prijateljima, znači otvoreno se pokazivati onakvim kakvi zaista jesmo. Čim postoje neki aspekti sebe koje u bliskim odnosima imamo potrebu da sakrijemo, to je alarm za ispitivanje osećanja i želja. Iskreno voleti i davati se možemo samo ako se pred dragima osećamo "svoji", spontani i opušteni. Takva ljubav je oslobađajuća, a sloboda koja se na taj način stvara vodi prema otkrivanju novih dimenzija ljubavi."

Magazin Sensa

ExXPeriment Dan 4

Došla sam do zaključka da se vizualizacijama i afirmacijama potiskuju negativne emocije. Godinama nisam osetila neke od negativnih emocija u svom punom potencijalu. Nemoguće mi je da zamislim da ih nisam ni imala. Danas sam posle dugo dugo vremena osetila bes. Zaboravila sam čak kao sve to izgleda u iskustvu. Kada radite sa tehnikama samopomoći, ubedite sebe da je sve savršeno i sve tako i bude. Iz dana u dan sve se ponavlja. Kao da zaključate ono što je nekad bilo, pre svega toga, vaša sećanja.. Ali poneka emocija tinja u vama i čeka trenutak opuštanja.

Nisam se snašla u trenutku, ali sam kasnije otišla u dugu šetnju. Čistila usput: Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. 

Da li sam razumela sve što se dogodilo? Ne. Počela sam da razmišljam o tome i onda sam rekla Stop. Ne zanima me. Čistiću i to je sve što ću da radim. Neka iz mene izlazi šta hoće, koliko hoće i iz kojeg god razloga..!

Moj kreativni hobi dobija svoje prve odraze u manifestaciji. To me veseli..

ExXPeriment Dan 3

Stvari ispadaju bolje nego što se nadam. Reč je o sitnicama, ali one su me uvek najviše ispunjavale. Tu mudrost nosim već u sebi.

Pravim male korake. Dokle sam sigurna da je Inspiracija u pitanju. Prepuštam se iznad svojih očekivanja.

Kao što sam već pisala zanemarila sam ono ranjivo unutrašnje dete u sebi. Taj zaključak deo je jedne velike istine o meni i srećna sam što sam ga osvestila. Sada je vreme da nađem najbolji način za uspostavljanje kontakta sa mojim unutrašnjim detetom. Ovog puta ću to uraditi kako treba.

"Za početak, da bismo stupili u kontakt sa unutrašnjom decom, da bismo ih osvestili, moramo im pristupiti baš kao pravoj deci. Deca u spoljašnjem okruženju su refleksije našeg unutrašnjeg deteta. Sigurno ste se makar jednom zagledali u oči nekog deteta i osetili duboku povezanost. Ili ste se, posmatrajući dečiju igru, osetili razdragano.
Možda vam je nekad neko dete izreklo neku mudrost koja vas je duboko dirnula. Osećali ste da je to dete na neki način mudrije od vas, da prozire mnoge stvari. To je bio odraz znanja vašeg unutrašnjeg deteta.

Prvi i najvažniji korak je uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim detetom.

Jedan od razloga za takvu tvrdnju leži u tome šti mi, kao duhovna bića, silazimo u naše fizičko telo i radjamo se kao deca, kao bebe. Zbog toga je dete kao sastavni deo naše ličnosti uvek u najprisnijem kontaktu sa duhovnom suštinom. Kada se dete rodi, ono je gotovo čista duhovna suština, zato što u toj tački još uvek nema nikakvih iskustava, nikakvih dodirnih tačaka sa svetom.
Zbog toga nas blizina sasvim male dece toliko razgaljuje: u njima vidimo odraz naše duboke, predivne, nevine duhovne suštine koju još nismo pokopali i sakrili od samih sebe.
Kada stupimo u dodir sa unutrašnjim detetom, mi dospevamo u vezu sa našom najdubljom i najčistijom duhovnom suštinom. Negujući odnos sa unutrašnjim detetom, mi automatski obrazujemo dublju i čvršću vezu sa našom duhovnom suštinom, koja će se zatim ispoljiti i u našem životu.

Drugi važan razlog za stupanje u dodir sa unutrašnjim detetom jeste taj što je dete ključ naše kreativnosti. Dobro je poznato koliko su deca kreativna, ukoliko im okolina to dopušta. Kreativnost sasvim male dece je nepresušna. Ona su u stanju da neprekidno, nesputano, igraju svoje maštovite igre.
Mi se ne razlikujemo od njih. Svi mi posedujemo tu magičnu, kreativnu suštinu u sebi, upravo kao i deca, ali smo je kao odrasli potisnuli, inhibirali. Tako, kada dospemo u dodir sa unutrašnjim detetom, dolazi do naglog oslobadjanja kreativnosti.
Unutrašnje dete je takodje ključ razvoja intimnosti u našim odnosima. Pošto je unutrašnje dete ono koje poseduje najdublja osećanja, ono je jedini deo nas koji može istinski da voli. Ono je takodje naš ranjivi deo, onaj deo koji može biti povredjen. Da biste postali zaista intimni sa nekom osobom moraćete takodje da budete i u dodiru sa svojom ranjivošću, čak i sa najosetljivijom tačkom u vama koja može biti povredjena.
Tako, upravo je ranjivo dete u nama ono koje nam dopušta da doživimo intimnost i bliskost sa drugim osobama. Ako nismo u dodiru sa našim unutrašnjim detetom, mi zaziremo od prave intimnosti sa drugim ljudskim bićem. Medjutim, u procesu učenja kako da uspostavimo kontakt sa unutrašnjim detetom, kako da preuzmemo odgovornost za njega, kako da ga štitimo i dopustimo mu da se ispolji na prikladan način, mi ćemo po prvi put doživeti pravu, zdravu intimnost koja će nam ispuniti život.

Neki ljudi su u stalnom kontaktu sa unutrašnjim detetom. Možda neki od vas već znaju šta znači biti u kontaktu sa unutrašnjim detetom ili možda poznaju ljude kojima to prirodno ide od ruke. Sa ovakvim ljudima je zabavno družiti se, oni mogu pokrenuti naš emocionalni deo, upravo kao i dete.
Nažalost, većina nas je potisnula ili pokopala unutrašnje dete jer smo još u ranoj mladosti otkrili da ovaj svet nije sigurno mesto za njega. Tako smo, još od najranijeg doba, počeli da gradimo odbrambene zidove kako bismo ga zaštitili. Najveći deo naše ličnosti zasniva se na sistemu odbrane koji smo stvorili da bismo odbranili tu veoma osetljivu, povredljivu emocionalnu suštinu koju oličava unutrašnje dete. Gradimo sve jače i jače tvrdjave, sve više mehanizama koji će nam omogućiti da preživimo u ovom surovom svetu koji nije uredjen tako da bi se bezazleno dete u njemu moglo osećati sigurnim.
Na kraju, u svojim pokušajima da ga zaštitimo, mi smo duboko zakopali dete u sebi, tako da čak nismo ni svesni njegovog postojanja. Taj problem prisutan je kod većine ljudi. Mi automatski delujemo na osnovu naših odbrambenih sistema i mehanizama opstanka zaboravljajući da smo ih u prvom redu stvorili da bismo vodili brigu i ispunjavali potrebe deteta u nama.
Svejedno, mi iznutra osećamo bol jer njegove potrebe nismo ispunili. Medjutim, ono nigde neće otići. Ono nas nikada neće napustiti. Ono neće umreti. Ostaće sa nama čitavog života."

ExXPeriment Dan 2

Osećam se sasvim dobro. Srećna sam, mogu to da kažem sa sigurnošću. Ne nedostaje mi planiranje  Bar za ovo kratko vreme.  Međutim neke prethodne ideje se ostvaruju i bez mog delovanja. Drugi ljudi mi nude da sve to urade za mene. 

Razmišljala sam da  već dugo nemam kreativni hobi. Nešto što bi me ispunjavalo u slobodno vreme i davalo energiju kada je potrebno. Talenat postoji ali su ideje za realizaciju ostajale samo na rečima. Nikad nije bilo  dovoljno vremena da se obavi neophodna kupovina materijala. Danas pred sobom imam spisak neophodnih stvari sa kojim ću popodne u kupovinu. Ne znam da li se duša veseli a razum zadovoljno trlja ruke, ali ja se osećam sasvim dobro.

I dalje čistim.. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. I dalje tiho govorim svom unutrašnjem detetu da ga volim.

Svi mi kroz čitav život nosimo u sebi svoje unutrašnje dete, zapravo mnogo dece najrazličitijih uzrasta, od najmanje dece pa sve do adolescenata.

Naša unutrašnja deca poseduju različite karaktere. U nama postoji dete koje je veoma ranjivo, veoma osetljivo. Dete u nama je zapravo sedište naših osećanja. Tako, potrebno je naučiti kako stupiti u dodir sa sopstvenim osećanjima, kako ih zavoleti i prihvatiti, jer to je jedini način da ostanemo u dodiru sa ranjivim detetom u sebi kome smo toliko potrebni.
U nama takodje postoji i dete koje je radosno, razigrano, upravo kao što mala deca prirodno znaju kako da se dobro provedu, da se vesele i igraju. Svi mi posedujemo jedno takvo dete u nama, dete koje prirodno sija od zadovoljstva, koje se radosno igra i koje je u neprekidnoj potrazi za životnim zadovoljstvima.
U nama postoji i magično dete. To je deo nas koji je prirodno uskladjen sa magijom univerzuma. Kao odrasli ljudi, mi smo zaboravili na čarolije. Kada smo bili deca znali smo šta je magija i bili smo povezani sa njom. Prirodno smo razumevali magiju sitnih biljaka i malih životinja, a poneki od nas su stvarno bili u kontaktu sa vilama i vilenjacima, odnosno sa svim onim što nam se u to vreme činilo magičnim.
U nama postoji i veoma mudro dete. To je onaj deo nas koji voli istinu i pravdu, koji dobro vidi i zna šta suštinski osećamo i šta drugi ljudi osećaju. Ovo dete ima moć da prozre kroz veo površnih laži i nepoštenja koji čine sastavni deo života odraslih, i da u svakoj situaciji uhvati pravu suštinu i nit...Analeta

Lako nalazim informacije koje su mi neophodne. Zapravo, stičem utisak da su one našle mene. Ušetale u moj život u pravom trenutku.
Osećam da je sve u savršenom redu.

Čak me i vaši mejlovi podsećaju na to. Ranije su bili prepuni "problema i dilema", teških situacija, a sada su laki, izmame mi osmeh.. Pišete o svojim uspesima.. Bude tu i poneka dilema, ali uglavnom su pozitivne stvari koje vam se dešavaju.

I mejlovi mojih prijatelja prepuni su osmeha i lepe energije. Grle me lepe reči i umiljavaju se šale..Neverovatno!

ExXPeriment Dan 1

Bilo je, malo je reći, neobično probuditi se jutros i uroniti u novi dan bez ikakvih planova. Moja odluka da sprovedem experiment u delo dala mi je sigurnost koju inače ne bih imala nemajući plan za ovaj dan. Ponavljam sebi da će sve biti ok.

Čistim.. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. Razmišljam o moći koju reči imaju. Zamislite samo koliko su lepe reči: SREĆA, LJUBAV, BOG ..  Kada ih izgovorim već se osećam drugačije. Koliko su jake. Na vibracionoj lestvici najviše je postavljena LJUBAV.. Uznemirim se kad neko psuje. Volim lepe reči.

Kao jedan od rezultata experimenta navela sam da očekujem uspostavljanje odnosa sa svojim unutrašnjim detetom.

Na tu temu iz pera Louise Hay: 

"U svakom od nas, pored deteta postoji i roditelj. I većinu vremena, taj roditelj prekoreva dete – skoro non-stop! Ako samo poslušamo svoj unutrašnji dijalog, možemo čuti to prekoravanje. Možemo čuti roditelja koji viče na dete i govori mu šta to radi pogrešno, i na koji način ono nije dovoljno dobro i zaslužno. Potrebno je da dopustimo svom roditelju da bude pažljiviji prema detetu i da ga neguje.

Shvatila sam da je rad sa unutrašnjim detetom najlekovitiji u borbi protiv patnje iz prošlosti. U ovoj tački u našem životu – upravo sada- potrebno je da počnemo da sebe činimo celim i da prihvatimo svaki deo sebe i onoga ko smo. Potrebno je da komuniciramo sa našim unutrašnjim detetom, i da mu damo do znanja da prihvatamo i onaj deo njega koji je učinio sve glupe stvari, deo njega koji je smešnog izgleda, deo njega koji je uplašen, deo koji je blesav i naivan – ma svaki mogući deo nas. Ljubav je najveća isceljujuća moć koju znam. Ljubav može da izleči čak i najdublja i najbolnija sećanja, jer ona donosi svetlost razumevanja tamnim kutcima našeg uma. Bez obzira koliko je bilo bolno naše najranije detinjstvo, ljubav prema našem unutrašnjem detetu sada će nam pomoći da to zalečimo. U privatnosti sopstvenog uma, mi možemo misliti nove misli i birati nove izbore. Misli oproštaja i ljubavi za naše unutrašnje dete će otvoriti puteve, a Univerzum će nas podržati u našim naporima."

Sanjala sam sinoć, baš taj san, san o unutrašnjem detetu. U snu sam stajala na peronu čekajući voz u kome sam mlađa ja. Zapravo čekajući sebe iz ranijeg perioda. Nisam znala tada iz kog, samo sam nestrpljivo gledala u daljinu očekujući susret.

Očekivala sam dete/devojčicu/tinejdzerku.. koja je lepa ali sam imala osećaj kao da me svojim izgledom može i osramotiti, na neki način. Jedva sam čekala da je vidim u isto vreme imajući neki čudan osećaj koji sam kasnije protumačila kao - ne znajući sa kojim delom sebe ću se suočiti.

Ljudi su počeli da izlaze iz voza i videla sam tinejdzerku lepog lica i kratke kose. Smejala se.  Prepoznala sam je i ona mene. Prišla sam joj, pomilovala je po kosi, zagrlila čvrsto i rekla "Ošišala si se". Bez prekora, tiho, samo konstatacija, koja bi rezultirala i razgovorom "Lepo je", da ga je bilo.

Probudila sam se i odmah sam razumela simboliku svog sna. Setila sam se svog buntovničkog perioda adolescencije koji je simbolično prikazan u snu. Zaista je u tom periodu moj svet počeo da se ruši. I zaista je postalo očigledno kada sam se ošišala.

Ta zbunjena preslatka tinejdzerka na  peronu je moje unutrašnje dete koje vapi za potvrdom, ljubavlju i priznavanjem.. prihvatanjem svih njegovih gluposti..

Bila sam tužna kada sam saznala ko pati i koliko pati. Bilo mi je tužno što se ona smejala nesvesna koliko će biti zanemarena. Bilo mi je tužno. Moja mala devojčica..

Našla sam je, to je najvažnije. Biću sa njom, nežna do kraja života. Sad sam tu, za nju. Znam da postoji.

Postoje u životu stvari koje smo radili a na koje nismo ponosni. Postoje stvari za koje smo sebi sudili. I presudili. Danas koračamo kroz život, potpuno novi, promenjeni, ne sećajući se prošlosti i ne mareći za nju. A delovi nas samih nose svoju priču i svoju patnju. Tuguju u nama, svesni da će život proći a da ih nećemo ni pogledati ni reći da ih volimo. Svi ti devojčice i dečaci, tinejdzerke i tinejdzeri, adolescenti, bebe, đaci prvaci  tuguju u svom najbolnijem sećanju kog niste svesni i čekaju na vas da ih svojom ljubavlju izlečite.

Ne čekajte više. Idite po njih.

ExXPeriment

U dužem periodu svog života koristila sam, na svakodnevnom nivou, različite tehnike, metode i alate. Afirmacije. Vizualizacije.. Različiti tipovi organizacijskih alata... U cilju dostizanja svojih visoko postavljenih ciljeva, ispunjenja želja i pronalaska odgovora na ključna pitanja u vezi sebe i sveta oko mene ( btw odgovor je isti). Stekla sam fantastične navike. Promenila stil života. Ispunila ciljeve. Vredno radila na tome, iz dana u dan.. i svoj život preokrenula za 180 stepeni..

Jedno pitanje mi se vrtelo po glavi: Šta bi se od toga ostvarilo bez rada na sebi ili još više kako bi se stvari odvijale bez metoda i tehnika samopomoći..? Da li bi ispale bolje nego što jesu?

Odlučila sam da napravim experiment. 30 dana bez ikakvih metoda/tehnika osim metode čišćenja. 30 dana bez rada na svojim ciljevima i željama. Ni praktičnog ni duhovnog..

Šta je ono što ću koristiti tokom 30 dana?

• Kristiću Ho'oponopono svakodnevno koliko god je moguće, kombinovaću ga sa EFT tehnikom i molitvom, dakle metode čišćenja.
• Zadržaću dobre navike: zdrava ishrana, trening, čitanje/učenje ..
• Trudiću se da vodim dnevnik o svojim uvidima, ovde na blogu, svakodnevno.
• Odradiću samo ono što se samo nametne, bez obzira da li je vezano za moje ranije postavljene ciljeve ili ne.

Šta je ono što ću izbaciti iz dnevne rutine tokom 30 dana?

• Afirmacije
• Vizualizacije
• Tabele i Liste
• Svaku vrstu praktičnog delovanja prema planiranim ciljevima
• Planiranje
• Sve ostale metode, tehnike, alate, načine dolaska do cilja..
• Prethodni način života (?)

Šta očekujem kao rezultat ovog experimenta?

• Očekujem bolje upoznavanje sebe 
• Očekujem kristalizaciju svojih ciljeva, otpadanje nebitnih/svih i podizanje na viši nivo bitnih/novih
• Očekujem građenje odnosa sa svojim unutrašnjim detetom - podsvesti koji će rezultirati samočišćenjem
• Očekujem blizinu inspiracije i delovanje iz iste
• Očekujem odgovor na pitanje da li su neophodne tehnike samopomoći ili je za predivan život dovoljno samo čišćenje.
• Očekujem neočekivano..

Gde će me experiment odvesti? Ko zna..

Exxperiment Dan 1 počinje sutra. Vodiću redovno dnevnik o promenama. A od vas očekujem komentare i naravno podršku :)

As I began to Love Myself... Kim & Alison McMillen or Charlie Chaplin

As I began to love myself I found that anguish and emotional suffering
are only warning signs that I was living against my own truth.
Today, I know, this is “AUTHENTICITY”.

As I began to love myself I understood how much it can offend somebody
As I try to force my desires on this person,
even though I knew the time was not right and the person was not ready
for it,
and even though this person was me.
Today I call it “RESPECT”.

As I began to love myself I stopped craving for a different life,
and I could see that everything that surrounded me was inviting me to
grow.
Today I call it “MATURITY”.

As I began to love myself I understood that at any circumstance,
I am in the right place at the right time,
and everything happens at the exactly right moment.
So I could be calm.
Today I call it “SELF-CONFIDENCE”.

As I began to love myself I quit stealing my own time,
and I stopped designing huge projects for the future.
Today, I only do what brings me joy and happiness, things I love to do
and that make my heart cheer, and I do them in my own way and in my own
rhythm.
Today I call it “SIMPLICITY”.

As I began to love myself I freed myself of anything that is no good for
my health -
food, people, things, situations, and everything the drew me down and
away from myself.
At first I called this attitude a healthy egoism.
Today I know it is “LOVE OF ONESELF”.

As I began to love myself I quit trying to always be right,
and ever since I was wrong less of the time.
Today I discovered that is “MODESTY”.

As I began to love myself I refused to go on living in the past and
worry about the future.
Now, I only live for the moment, where everything is happening.
Today I live each day, day by day, and I call it “FULFILLMENT”.

As I began to love myself I recognized that my mind can disturb me
and it can make me sick.
But as I connected it to my heart, my mind became a valuable ally.
Today I call this connection “WISDOM OF THE HEART”.

We no longer need to fear arguments, confrontations or any kind of
problems
with ourselves or others.
Even stars collide, and out of their crashing new worlds are born.
Today I know “THAT IS LIFE”!

ZaZ - Posebna priča

Naša sinoćna gošća osvojila me svojom iskrenošću, emocijom i otvorenošću. Pronašla sam ovaj intervju od 16.05 za hrvatski Story kroz koji se provlači životna filozofija analogna ovom blogu, meni samoj i ljudima oko mene. Još jedan dokaz o osobinama energije. Uživajte..

O strelovitom uspjehu francuske glazbenice Isabelle Geffroy, poznatije pod umjetničkim imenom Zaz, više-manje sve je poznato. Nakon što je u svibnju 2010. izdala svoj prvi album jednostavno nazvan ‘Zaz’, nastala je euforija među kritičarima i publikom u Francuskoj.

Najavljivali su je kao najveće otkriće godine i novu Édith Piaf. No svjetski uspjeh koji je doživjela u samo dvije godine, i to pjevajući isključivo na francuskome, premašio je i najoptimističnija predviđanja. Iako tek rijetki razumiju o čemu ova vrckava djevojka pjeva, cijeli je svijet osvojila svojom vedrinom, iskrenošću i neospornim glazbenim talentom. Osim što je, unatoč slavi, ostala neposredna i srdačna, prvi se put raspričala o svom voljenom Xavieru Prêtreu, otkrila kako se izvukla iz depresivnog razdoblja te priznala da priželjkuje postati majka. Otkrila je i kako se silno raduje dolasku u Hrvatsku te se raspitivala hoće li u dva dana, koliko će boraviti u našoj zemlji, stići skoknuti do obale. Njezin bend i menadžment već imaju i precizirane želje koje klubove u Zagrebu žele posjetiti nakon koncerta 3. lipnja za koji su, iako je iz Boćarskog doma zbog velikog interesa prebačen u veliku dvoranu Doma sportova, ulaznice rasprodane u rekordnom roku.

Story: Nastupate već 12 godina, je li moguće da još uvijek imate strah od scene?
O, da! Kao osoba sam plaha i introvertirana.

Story: Uspjeh to nije promijenio u vama?
Ne! Naprotiv, mislim da sam još plahija i sramežljivija zbog pozornosti medija, što, doduše, nije isto kao i uspjeh, ali dolazi u paketu. Medijsko zanimanje tjera me da se još više skrivam. No mogu biti i vrlo ekstrovertirana i vedra, u meni ima pomalo od svega. Ima dana kad sam veoma razigrana, a ima i onih kad se samo želim uvući u neki svoj kutak. Kao uostalom i svi ljudi na svijetu.

Story: Jeste li iznenađeni uspjehom u inozemstvu, ponajviše stoga što većina ljudi ne razumije vaše tekstove?
Jesam, iznenađena sam. Ali malo sam to analizirala i mislim da ljudi razumiju emociju i iskrenost
u onome što izražavam. Da vrednuju i prepoznaju tu energiju koja je univerzalna i svima razumljiva.

Story: No pjevaju li s vama na koncertima?
O, da! Itekako. Primjerice, u Njemačkoj su apsolutno svi pjevali stihove na francuskom, no Nijemci su talentirani za strane jezike. Ali ‘Je veux’ publika uvijek pjeva sa mnom, gdje god nastupala, to je stvarno lijepo i posebno. I divno je jer se to s francuskom glazbom rijetko dogodi, da postane izvozni proizvod, i osjećam se počašćenom zbog toga. Svjesna sam koliko poseban život trenutačno vodim.

Story: Vaš najveći hit ‘Je veux’, u kojem pjevate o tome kako vam novac ne može donijeti sreću, osim što vas je proslavio, donio je i novac. Kako ste potrošili prvu veliku zaradu?
Ljudi možda misle da sam postala multimilijarderka, ali nisam, nemam toliko novca. Nisam kupila kuću, živim u stanu, nisam ništa veliko kupila. Ne kažem da ne trošim, ali danas se moj život, primjerice, promijenio toliko što si, kad mi obveze dopuštaju, mogu priuštiti dobar odmor, dobar provod, odlazak u restoran s prijateljima. Sretna sam što mogu i volim platiti dragim ljudima večeru u restoranu. Ali osim toga, nisam kupovala ništa veliko. Odjeću volim, dapače, obožavam. Ali nisam neki veliki potrošač. Jednoga
bih dana rado kupila kuću.

Story: Već dvije godine gotovo ste bez prestanka na turneji, jeste li već pomalo umorni?
Prije dva mjeseca bila sam strašno umorna, iscrpljena, na rubu depresije i razboljela sam se. Tako da sam bila primorana uzeti dva mjeseca odmora. Na silu smo morali stati s nastupima, no i to je normalno, organizam je nakon tolikih napora morao malo stati i odmoriti se. Nije lako voditi život na turneji.

Story: Kamo ste i s kime otišli na odmor?
U Egipat, bilo je divno. Bila sam s dečkom.

Story: S Xavierom Prêtreom?
Da.

Story: Što vas je na njemu privuklo, zbog čega ste se zaljubili u njega?
Iskreno, s nama se sve dogodilo nekako prirodno,teško mi je odabrati jednu osobinu koja me privukla. On je moj najbolji prijatelj, samo smo se u jednom trenutku prepoznali. Najbolji mi je partner u svemu.

Story: Je li teško održavati vezu s obzirom na to da mnogo radite i putujete?
Često radimo zajedno, on je također glazbenik,zajedno radimo glazbu, skladao mi je pjesmu ‘Je saute partout’. Često se zatvorimo kod kuće i zajedno radimo na pjesmama. On je režirao moj spot za pjesmu ‘Le long de la route’, također je snimao i režirao moj live DVD, tako da često zajedno radimo. On ima svoj život i svoju muziku, oboje smo istodobno i samostalni, nismo ovisni jedno o drugome. Dobro nam je.

Story: Svojedobno ste izjavili kako smatrate lošim voljeti nekoga više nego sebe samu, kako predanost u vezi do razine ovisnosti nikako nije ljubav, znači li da ste s njim postigli tu ravnotežu uma i srca?
Za mene je Édith Piaf bila najbolji primjer ovisničke ljubavi, ona je bila spremna umrijeti za ljubav, no takva ljubav nije dobra za mene i o tome govori moja pjesma ‘J’aime à nouveau’. Za mene to nije stvarna ljubav, ako moja sreća ovisi o nekome drugome, to bi značilo da će se sav moj svijet urušiti i da ću nestati kad te osobe više ne bude.

Story: Mislite li da je moguće voljeti i istodobno biti racionalan?

Ponajprije je najvažnije biti dobro u sebi, sam sa sobom, jer tvoje su veze odraz toga kakav si ti sa sobom. Ako radiš na tome da dobro upoznaš sebe, ako prestaneš biti u sukobu sa samim sobom i nađeš svoj mir, tada će i tvoje veze biti odraz tvog vlastitoga sklada i mira. Drugi te promatraju kroz to što sam pridonosiš svom životu. Duboko vjerujem u to ako si sam sa sobom dobro, bit ćeš dobro i s drugima.

Story: Svojedobno ste izjavili da vam je glazba pomogla upravo u tome da upoznate sami sebe i da vas je pomirila sa životom. Znači li to da ste prije imali mračno razdoblje?
O, da. Bilo je to razdoblje kad sam bila u potpunosti izgubljena, neprilagođena. Tijekom odrastanja, kao tinejdžerica, bila sam hipersenzibilna.

Story: Ima li to veze s razvodom vaših roditelja kad ste bili tinejdžerica?
Ma od djetinjstva sam bila hipersenzibilna, a i danas sam. Problem je bio što nismo naučili
kako se nositi s time, ljudi oko mene nisu to znali, svatko je radio najbolje što je znao. No danas mi se čini da je poanta adolescencije naučiti prihvatiti samoga sebe i odbaciti ljutnju, bilo svoju, bilo tuđu. Jer znalo mi se događati da su ljudi oko mene ljutiti, pa bih i ja postala takva. No naučila sam razlučiti što mi pripada, a što ne. Naučila sam se pomiriti sa samom sobom jer je to sve bilo pretjerano, znala sam biti ljutita na svijet kojem pripadam. No shvatila sam nešto; ako mi se ne sviđa svijet u kojem jesam, to nema veze sa svijetom, nego sam ljutita na sebe samu. I da moram sklopiti mir sa sobom i početi činiti male, praktične stvari kojima ću mijenjati sebe. Naime, svijet će se promijeniti onda kad naučim mijenjati sebe na način da probudim vlastitu želju za životom. Pronalazeći vlastitu sreću zapravo mijenjamo svijet.

Story: Je li biti sretan doista stvar odluke, odabira?

Da. Također vjerujem da je to ponajprije stvar iskustva i suživota s drugima. Stvar je odabira okružiti se ljudima koji vas oplemenjuju, koji vam čine dobro. Ne bih mogla biti na turneji s ljudima koji se drže svaki za sebe, koji nemaju jednaki sjaj u očima. Za mene je jako važno biti okružena ljudima s kojima kliknem, s kojima dijelim istu energiju.

Story: Prije deset godina svirali ste na ulici, je li to bilo kako biste preživjeli ili zbog iskustva?
Bio je to moj izbor. Prije toga radila sam na mjestu gdje sam zarađivala novac, ali bila sam nesretna jer je postalo previše monotono. Nisam se nikamo micala i postala sam tužna. Zato sam odlučila izaći na ulicu. I za divno čudo,ondje sam zarađivala još i bolje, bila sam zadovoljnija, stavila sam se u opasnu situaciju, a to je ono što meni treba. Dovesti se u nepoznatu opasnu situaciju kako bih doživjela potpuno iskustvo, disala punim plućima. Volim promijeniti perspektivu. Uz to, zarađivala sam radeći ono što volim. A ulica me naučila mnogo toga u ovome poslu, ondje se čovjek uistinu nauči dokazivanju.

Story: A vaša obitelj, kako su oni gledali na taj pothvat, jesu li strahovali za vas?
Moja je obitelj takva da svi poštujemo slobodu Izbora tako da su poštovali moj izbor.

Story: Jesu li danas ponosni na vaš uspjeh, dolaze li na vaše koncerte?
Da, ponosni su, naravno! Dođu na koncert kad mogu, no i brat i sestra imaju svoje poslove, obveze, ne mogu me posvuda pratiti. Ali trudimo se okupiti, primjerice, uvijek na Božić svi se okupimo i tada sve nadoknadimo. Tada se posebno radujem druženjima sa svojim malim nećakom i nećakinjom.

Story: Priželjkujete li i sami djecu?
O, da! Obožavam djecu i voljela bih biti mama. No trenutačno nemam konkretnih planova. U budućnost planiram djecu, ali nisam odredila kada. Mislim da će to doći u pravo vrijeme.

Story: Prvog svibnja proslavili ste 32. rođendan, kako ste ga proveli?
Rođendan sam proslavila na pozornici u Bruxellesu. Prijatelji su mi priredili malo iznenađenje. No bilo je malo čudno, jer mi je to bio prvi koncert nakon stanke od više od mjesec dana, pa mi je trebalo malo uhodavanja. Osjećala sam se ranjivo na sceni, bila sam plaha, a ne volim taj osjećaj na pozornici tako da to nije bio moj najbolji koncert.

Story: Jeste li dobili posebnih darova?
Moji najbolji darovi moji su prijatelji.

Story: Što je za vas najveći uspjeh dosad?
Oduvijek sam željela raditi stvari kojima bih služila svijetu, dati svijetu svoj mali doprinos. I pronašla sam način suradnjom s udrugom Colibris u Parizu. Riječ je o udruzi koju je osnovao pisac i humanist Pierre Rabhi. Sav prihod od prodaje mojih promotivnih materijala, majica i sličnog ide udruzi Colibris, kojoj je cilj promicanje svijesti o važnosti obrazovanja, ekologije i poljoprivrede na način da se poštuju humanost i život. Raduje me suradnja s njima, imamo mnogo zajedničkih planova i veseli me biti dijelom nečega što vraća ravnotežu u svijetu.

Razgovarala Zrinka Ferina