Najveći trgovac na svetu .... by Augustine Og Mandino

Augustine Og Mandino (1923. – 1996.) rođen je u Italiji i kao dete s roditeljima preselio se u Ameriku. Planirao je da upiše studije novinarstva, ali kad mu je u leto 1940. naglo umrla majka od srčanog udara, morao je da se zaposli. Dve godine posle odlazi u američku vojsku gde postaje oficir i leti kao asistent pilota za navođenje bombi, a jedan od pilota s kojima je postao dobar prijatelj bio je filmska zvezda James Stewart. Nakon završetka rata radi kao akviziter osiguranja.

Putovanja i noćni život ubrzali su njegov put u alkoholizam, zbog čega je ubrzo izgubio posao, a usledio je i razvod braka, zbog čega je čak pokušao samoubistvo. Uvidevši da taj put ne vodi nikuda, posvetio se čitanju self-help knjiga i potrazi za njima po čitavoj Americi. Zahvaljujući jednoj od njih, klasiku W. Clementa Stonea "Success Through a Positive Mental Attitude", prestaje da pije i posvećuje se pisanju. Jedna od najuspešnijih knjiga iz njegovog bogatog opusa upravo je "Najveći trgovac na svetu".... 

Nadahnut i uspešan život provešćemo ako živimo moralno, iz dana u dan razvijamo sopstvene veštine i ako svaki posao radimo sa zanosom – kaže Og Mandino, autor najprodavanije self-help knjige "Najveći trgovac na svetu".

Ta 1967. godina nije bila najsrećniji trenutak za objavljivanje romana "Najveći trgovac na svetu". Tako je napisao i sam autor Og Mandino dvadeset godina posle, u predgovoru drugom delu, koji je dovršio tek 1987. godine. Prisećajući se okolnosti u kojima je objavio prvi deo priče o malom timaritelju kamila koji živi u Hristovo doba, Mandino je rekao kako je njegov roman u tom trenutku morao da prođe nezapaženo uz sve te slavne autore koji su iste godine objavili nova dela jer su, među ostalima, tu bili i velikani pisane reči kao što su Gore Vidal, Leon Uris, Isaac Bashevis Singer, William Golding, Thornton Wilder. Uprkos svemu, prvi deo "Najvećeg trgovca na svetu" usmenom je predajom počeo put prema jednoj od najprodavanijih self-help knjiga.

Jedan primerak romana pisac je darovao pioniru osiguravajućih kompanija u SAD-u W. Clementu Stoneu, a kada je pročitao, Stone je odmah naručio deset hiljada primeraka za sve svoje zaposlene. Druga osoba koja je doprinela uspehu Mandinovog romana bio je Rich DeVos, jedan od utemeljitelja kompanije "Amway International" koji je na svojim predavanjima savetovao putujućim trgovcima da pročitaju tu knjigu i u svom životu primene načela uspeha izložena u njoj.

Korak po korak, autor je ostvario uspeh gotovo jednak onome koji je u njegovom romanu postigao glavni junak, trgovac Hafid. Zapravo, i autor knjige i njegov glavni lik uspeli su zbog deset načela koje je, kako je Mandino zamislio u svom romanu, nekada davno neko ispisao na deset svitaka papirusa, a kojima bi trebalo da se rukovode svi oni koji žele da postanu uspešni – ne samo u poslu nego u životu uopšte. Uspeh ne dolazi sam po sebi, nego je posledica sistematskog razvijanja vlastitih vrednosti, od čega, obeshrabreni životnim okolnostima, neretko odustajemo.

No, ono što je Mandinov glavni junak shvatio jeste da životne šanse i okolnosti stvaramo sopstvenim postupcima i niko za njih nije odgovoran osim nas. Upravo bi zato ovaj pitki istorijski roman mogao da bude vrlo inspirativan za sve one koji su odlučili da promene nešto u svom životu, ali ne znaju kako da u tome istraju. Možda ih zapisi mudrog trgovca Hafida podstaknu da krenu njegovim stopama i kraj života dočekaju smireni i ponosni na sve što su postigli. Evo, u skraćenom obliku osnovnih misli koje je najveći trgovac na svetu zapisao u svojih deset svitaka:

I.
Nikada više neću da se sažaljevam i omalovažavam.

Niko čoveka ne može da zavara kao on sam sebe. Kukavica je uveren da je oprezan, a škrtac misli da je štedljiv. Vreme je da se zagledam u svoj odraz u ogledalu dok ne shvatim da je moj najgori neprijatelj – ja. Uspeh koji je došao preko noći neretko nestaje u zoru. Poraz je, na neki način, put do uspeha, utoliko što nas svako otkriće zablude tera da žustrije potražimo ono istinito, a svako novo iskustvo upozorava na neku grešku koju ćemo posle pomno da izbegavamo.
II.
Nikada više neću da dočekam svitanje bez plana.

Lako je lutati iz dana u dan. To ne traži ni veštinu, ni napor, ni bol. Suprotno tome, postavljati dnevne, nedeljne ili mesečne ciljeve, a potom ih i ostvarivati, nikad nije lako. Dan za danom govorio sam kako ću od sutra da počnem. Tada još nisam znao da se sutrašnji dan nalazi samo na kalendaru budala. Nemerljiva je udaljenost između kasnog i prekasnog. Previše sam godina bio uveren, kao i toliki drugi, da su jedino vredni oni kraljevski ciljevi sa bogatim nagradama u zlatu, slavi i moći. Mudar čovek nikada ne postavlja nesagledive ciljeve. Te divovske naume naziva snovima i čuva ih u srcu gde drugi ne mogu da ih vide i ismeju. Ali, svako jutro dočekuje samo s planovima za taj dan i pazi da svakako pre odlaska na spavanje uveče ostvari sve što je naumio.
III.
Uvek ću da kupam svoje dane u zlatnom sjaju zanosa.

Zanos je najveća prednost na svetu. Zanos gazi predrasude i protivljenje, prezire nedelovanje, na juriš osvaja cilj i poput lavine prelazi i preplavljuje sve prepreke. Zanos je vera u akciji. Nikad više neću da smatram da je ono što radim kako bih preživeo muka i nešto što moram, jer će tada da me tišti napor nužnosti, a sati koje moram svakodnevno da provedem u radu činiće mi se kao večnost. Prožeti zanosom imaju veću moć opažanja i oštriji vid kako bi videli svu lepotu i draž koju drugi ne prepoznaju.
Prilika za preobražaj duše
IV.
Nikada više neću da budem neljubazan ni prema jednoj živoj duši.

Sada uviđam da su me vlastiti potezi držali iza rešetaka žaljenja. Kad bih se namrštio, uzvratili bi mi istom merom. Kad bih besno uzviknuo, uzvratili bi mi besni glasovi. Kad bih kleo, mržnja mi je uzvraćala. Vlastiti potezi osudili su me na svet u kome se niko ne smeši, u svet poraza. Smešak i stisak ruke jednostavan su čin ljubavi. Život se ne sastoji od velikih žrtava i dužnosti, već od malih stvari, a osmesi, ljubaznost i sitne obaveze, pruženi kome god i kad god je moguće, osvojiće i sačuvati mnoga srca. Hvaliti, smešiti se i pokazivati brigu za druge pomaže onome koji te usluge pruža koliko i onom koji ih prima.
V.
U svakoj nevolji ću da tražim seme uspeha.

Strah od nevolja vodi u propast i baca strašnu senku na sve naše dane. Nema bolje škole od nevolje. Svaki poraz, svaka bol, svaki gubitak sadrži seme, pouku kako sledeći put bolje da postupimo. Nevolja je uvek pravi put prema istini i nikad neće skršiti čoveka koji ima hrabrost i veru. Nevolja nosi prednosti koje malo ko prepoznaje. U nevolji lakše spoznajemo vlastitu unutrašnjost koja ima sposobnost buđenja darova koji bi u razdobljima obilja verovatno ostali uspavani. Okrutne nevolje su razdoblja kad duša ima najbolju priliku za preobražaj i delovanje. Zato nakon nevolje uvek moramo da se pitamo kakvu nam to veliku priliku trenutak pruža?
VI.
Od sada ću svako zaduženje da ispunjavam najbolje što mogu.

Oni koji stignu do vrha nisu se zadovoljili time da čine samo ono što se od njih traži. Čine više. Kad se od tebe traži da pređeš još jednu milju, trebalo bi svojevoljno da pređeš dve. Tajna prave ljubavi prema radu je u nadi da ćemo u njemu uspeti, a ne u novčanoj nagradi, vremenu koje smo mu posvetili i veštini koju smo primenili, već u ponosu i zadovoljstvu u ispunjenom zadatku. Malo ko shvata da ljudska sreća zavisi od rada.
VII.
Uvek ću u trenutni zadatak da ulažem čitavog sebe.

Uporno se nadamo da će uspeh, sreća i bogatstvo jednog dana biti naši. Uzalud čekamo. Osoba koja se večno koleba između dva zadatka nikada neće da ostvari nijedan. Velika razlika između pobednika i gubitnika ne sastoji se u količini truda koji ulažu, već u količini inteligentnog truda. Naš svet traži da ne radim prosečno više svari, već jednu stvar vrhunski. Onaj ko rasipa napore ne može da se nada uspehu. Često nam govore da u životu moramo visoko da ciljamo, ali zapravo moramo da ciljamo ono što želimo da pogodimo. Strelica odapeta iz luka ne luta tamo-amo gledajući šta bi putem mogla da pogodi, već leti ravno ka cilju.


VIII.
Nikada više neću da čekam da prilika sama dođe.

Prilike nikad ne dolaze oslikane bogatstvom, uspehom i čašću koje mogu da donesu. Priliku, kao ni ljubav, nikada neće da privuče sumornost i očaj. U životu su najuspešniji oni večito vedri ljudi puni nade koji rade sa osmehom na licu, a prilike i promene na ovome svetu dočekuju s humorom i dobrim raspoloženjem, jednako prihvatajući i dobro i loše. To su mudri muškarci i žene koji uvek stvaraju više prilika nego što ih pronalaze. Prilike su katkad toliko sitne da ih i ne opazimo, ali su vrlo često seme velikih poduhvata.
IX.
Svake večeri preispitaću svoje dnevne postupke.

Moji najgori poroci i loše navike prestaće sami od sebe budem li ih svakodnevno nabrajao. Današnja lekcija može da bude temelj sutrašnjeg boljeg života ako sam spreman iz nje da učim. Preispitaću svoja dela, promatraću sebe očima najljućeg neprijatelja i tako ću da postanem moj najbolji prijatelj. Tama može da padne, ali san neće da mi zamagli oči dok potpuno ne preispitam dnevne događaje.
Da li sam proživeo dan bez samosažaljevanja?
Da li sam dočekao zoru s planom i ciljem?
Da li sam bio ljubazan prema svima koje sam sreo?
Da li sam pokušao da uradim više nego što je od mene traženo?
Da li sam budnim okom tražio prilike?
Da li sam tražio dobro u svakoj nevolji?
Da li sam se smešio suočen s besom i mržnjom?
Da li sam usredsredio snage i imao cilj?

X.
Redovno ću molitvom da održavam odnos sa svojim stvoriteljem.

Što manje reči, to bolja molitva.
Nauči me da igram igru života pošteno, smelo, odlučno i samouvereno.
Daj mi nekoliko prijatelja koji me razumeju, a opet ostaju moji prijatelji.
Daj mi srce koje oprašta i um koji se ne boji puta premda staza nije označena.
Daj mi smisao za humor i malo dokolice kada zaista ništa ne moram da radim.
Daj da saosećam s tuđom boli, shvatajući da skrivena beda postoji u svakom životu, koliko god uzvišen bio.
Daj da ostanem smiren u svemu što radim.
Daj da mi u tuzi dušu razvedri pomisao da bez tame ne bi bilo sunca.
U trenucima poraza sačuvaj mi veru.
U trenucima pobede daj mi poniznosti.