Ceo naš život sastoji se iz ciklusa. Nekoliko većih, rekli bismo važnijih kao što su detinjstvo, adolescencija, studiranje, zapošljavanje, veza, brak.. i onih manjih koji nisu tako očigledni ali su sastavni deo naših života. To su periodi "sreće i tuge", "radosti i patnje" ili "lepog i ružnog" kako god ih mi nazivali..unutar ovih praktičnih, a po svojoj prirodi su duhovni.. Kako radimo na sebi razlika u intezitetu između ova dva perioda se smanjuje, a vrhunac duhovnog života bio bi da ona uopšte ne postoji. Čovek živi tako da uvek uzrok ovim periodima traži u nefunkcionisanju nekog od važnijih segmenata života. Naša je težnja da da se smanji uticaj spoljašnjih faktora na naše unutrašnje stanje.
Želim da pišem o tome da postoje jasni znaci kada je kraj tim periodima i kada nastaje početak njihovoj suprotnosti. Oni su vesnici promena.. Trenutak kada treba da odahnemo. Može se dogoditi i da to bude pre nego što se sama promena realizuje u našoj stvarnosti. Dakle jasan signal, koji kaze: Gotovo je s tim. Možes dalje.
Pisaću na sopstvenom primeru. Jedna od mojih komplikovanih veza dovela me je u situaciju da jedan period zivota provedem u patnji. Bio je to jedan od onih perioda kada tugujete, uzdišete, bledo gledate i ne mozete da verujete. Osoba koja me je povredila nastavila je sa svojim zivotom kao da se nista nije dogodilo, a ja sam nekako ostala da krvarim. U toj fazi usled mojih loših misli i drugi segmenti počeli su da se ruše. Polako ali sigurno moje samopouzdanje krenulo je da se osipa i na drugim poljima. Poslednji ispit koji se odužio, prijatelji koji me ne razumeju, odnosi sa roditeljima..sve je stalo osim patnje koja je rasla iz dana u dan.
A onda jednog dana sunce pocne da sija vise nego obicno. Vi ustanete, pozajmite knjigu za ispit, odete u fotkopirnicu, kopirate i vratite se kuci. Sledeceg dana ispisete pitanja, a onog tamo vec startujete..Ucite, radite..Kroz neku nedelju upoznajete divne ljude, druzite se i uzivate..Kako sam videla da je kraj?
Tih dana mi je bilo tesko da ustanem iz kreveta, ali me je nekako nesto nateralo. Krenula sam da prijavim ispit i srela sam tj videla sam uzrok moje patnje u najnezgodnijoj mogucoj situaciji za njega - skockanog u gradskom prevozu. Moram da napomenem da doticni gospodin spada u one ljude za koje je to blam. Bilo mi je smesno. Prvi put sam mogla tada da se nasmejem na pomisao na njega. I od tada nisam prestajala. Ta slika njega izbezumljenog kada me je video da sam ga videla jos uvek mi izmami osmeh kada god se setim.
On je bio jasan signal, znak.. Čak mislim da nije bitna situacija u kojoj se našao, već je to samo pojačalo signal. Znak da je sve proslo. I zaista od tog trenutka sve je krenulo da bude dobro. Ubrzo sam diplomirala, spakovala se i otišla na more. To leto sam imala jedan od najboljih provoda u svom životu..
Medjutim, tada nisam shvatila kolika je vaznost signala. Potrajalo je dok nisam zaista odahnula. Sada vec znam i koristim to saznanje svaki put iako vise nemam intezivnih perioda, vec su u sve blazem obliku.
Gotovo uvek sretnem uzrok svog problema ili što ja smatram da je uzrok ( ne mora biti uvek) tj šta je meni asocijacija na stanje u kom se nalazim.
Navešću i primer od pre neki dan. Vec duže vreme na poslu cekam resenje o nekoj vrsti unapredjenja i premestaja koje bi mi omogucilo bolje uslove. Međutim, tu je i jedna koleginica koja ceo proces usporava, tako da mi je cela ta situacija stajala nad glavom kao neresena duze vreme.Moram da napomenem da sam u citavom procesu koristila i havajsku metodu pomocu koje sam koleginicu zamisljala kako uziva u onome sto radi. Resenje, pozitivno ili negativno trebalo bi da stigne u toku seldecih mesec dana, ali ono sto je interesantno je da sam pre neki dan videla koleginicu koju smatram "uzrokom". Videla sam je na sasvim "neuobičajenom" mestu, u "neuobičajeno" vreme i bila sam vrlo iznenađena što je vidim. Nakon toga mi se upalila lampica. Da, odahnula sam. Iako resenje stize tek za mesec dana, ja vec sada znam da je pozitivno. Nema potrebe da razmisljam vise o tome. To je reseno.
Budite senzitivni za sve sto vas okruzuje. Oko vas su putokazi. Izostrite li svoja cula bice vam sve lakse da ih raspoznajete i tumacite.
Medjutim, tada nisam shvatila kolika je vaznost signala. Potrajalo je dok nisam zaista odahnula. Sada vec znam i koristim to saznanje svaki put iako vise nemam intezivnih perioda, vec su u sve blazem obliku.
Gotovo uvek sretnem uzrok svog problema ili što ja smatram da je uzrok ( ne mora biti uvek) tj šta je meni asocijacija na stanje u kom se nalazim.
Navešću i primer od pre neki dan. Vec duže vreme na poslu cekam resenje o nekoj vrsti unapredjenja i premestaja koje bi mi omogucilo bolje uslove. Međutim, tu je i jedna koleginica koja ceo proces usporava, tako da mi je cela ta situacija stajala nad glavom kao neresena duze vreme.Moram da napomenem da sam u citavom procesu koristila i havajsku metodu pomocu koje sam koleginicu zamisljala kako uziva u onome sto radi. Resenje, pozitivno ili negativno trebalo bi da stigne u toku seldecih mesec dana, ali ono sto je interesantno je da sam pre neki dan videla koleginicu koju smatram "uzrokom". Videla sam je na sasvim "neuobičajenom" mestu, u "neuobičajeno" vreme i bila sam vrlo iznenađena što je vidim. Nakon toga mi se upalila lampica. Da, odahnula sam. Iako resenje stize tek za mesec dana, ja vec sada znam da je pozitivno. Nema potrebe da razmisljam vise o tome. To je reseno.
Budite senzitivni za sve sto vas okruzuje. Oko vas su putokazi. Izostrite li svoja cula bice vam sve lakse da ih raspoznajete i tumacite.
Нема коментара:
Постави коментар