Postoji vreme za ...

Postoji vreme kada treba da "grabimo" napred, postoji vreme kada treba da stanemo i razmislimo, postoji vreme kada treba da se preispitamo, postoji vreme za sve..

Zasto sam sada ovde? Sta je moj zadatak? Hm, da li je obavljen..? Nekada nas zivot prosto posalje negde gde nismo bili ili vrati negde gde smo bili da zavrsimo ono sto u letu nismo stigli. I to vreme mora da dodje i prodje..

Kada sam u fazi zivota kada se vecina ljudi osamostaljuje i pocinje neki nov zivot odlucila da zivim sa roditeljima samo jedan deo te odluke bio mi kompletno jasan. Odnosi se na to da je moj posao bio vezan za trecinu meseca rada u inostranstvu, posle cega sam imala slobodne dve trecine. U to vreme mnoge druge stvari prestale su da funkcionisu pa nisam imala o cemu da brinem, dosli su na red..Pozelela sam da zivim sa njima.

Cinjenica je da sam se vrlo vrlo rano osamostalila i pocela zivot kog moji roditelji nisu bili deo. Nekada ih nisam videla i cula mesecima. Mislila sam da smo prosto razliciti i da se ne bih snasla u komunikaciji sa njima. Grabila sam napred. Godine su prolazile i mi smo se sve vise udaljavali. U jednom trenutku nismo se cak dovoljno ni poznavali. Imala sam teske periode, dizala sam se sa dna, sreca me je pratila...

Kada sam se preselila, mislila sam da je to samo zbog trenutnih okolnosti u mom zivotu. Ali nije bilo tako.

Dosla sam da ih bolje upoznam, da im oprostim, da ih zavolim vise, da im pokazem da ih volim i ono sto je najvaznije da im pokazem da cu biti tu za njih kada im budem potrebna.. Dosla sam da zavrsim ono sto nisam stigla jer sam se prerano osamostalila. I dok su moje drugarice izlazile, upoznavale momke i cuvale bebe ja sam satima sedela sa roditeljima pricajuci o svemu ili cuteci.. Spavala u njihovoj dnevnoj sobi slusajuci njihove glasove.. Nepoznata devojka..

A sada .. sada mogu dalje. Vise im nisam potrebna. Znaju da imaju nekog ko je svestan i jak, ko ce brinuti o njima. Znaju da ih volim. Znaju sve sto je trebalo da znaju.

Bio je jedan specifican, "slucajni trenutak".. kada sam videla da ja zaista i jesam toliko razlicita od njih.. i da oni tada mirno nastavljaju dalje. Videla sam sigurnost u njihovim postupcima. Videla sam i slabosti. Tada sam znala da uskoro ponovo odlazim od njih. Zavrsila sam "zadatak". Nisam znala tacno ni kada ni gde, ali sam znala da je vreme za pokret.. Jer ja se krecem i ucim i sreca me prati...