Model Uma

Kako funkcioniše naš Um

Naš Um je vrlo kompleksan sistem zato što se sastoji od tri vrlo posebna i različita dela. Svaki taj deo radi svoj posao pri tome ne hajući za ostale delove i zato se oni međusobno teško sporazumevaju.

No krenimo redom da vidimo koja su to tri dela uma smeštena u nama. Prvi deo je naš Svesni um ili Svest. To je um koji radi sad, ovog trenutka dok Vi čitate ovaj tekst. Ispod tog spoljnog nivoa shvatanja, imamo deo uma se naziva Podsvesni um ili Podsvest. I naravno na najdubljem nivou se nalazi i treći deo koji se naziva Nesvesni um. Hajde da prvo pojasnimo ovaj poslednji. Ovaj deo našeg uma ima dve osnovne funkcije: Prvo on kontroliše snagu ili slabost našeg imuno-sistema, a druga je: kontroliše naše Automatske telesne funkcije kao što su otkucaji naseg srca, disanje, krvotok i druge funkcije na koje se ne može uticati svesnom voljom.

SVESNI DEO UMA - SVEST

Ovo je je filter realnosti našeg mozga koji je odgovoran za naše racionalno razmišljanje, logično objašnjavanje, otkrivanje vaše istine i svesne odluke. To je naš doživljaj stvarnosti. Snaga volje je smeštena u ovom delu uma. Naš svesni deo uma je mesto gde provodimo najviše vremena. Ovaj deo našeg uma obavlja četri funkcije za nas:


* Analiza je prva od njih.

 To je deo svesti koji posmatra svako dešavanje, rastavlja ga na delove i predlaže načine rešavanja tog problema. To je ujedno deo koji stvara stotine odluka koje donosimo svakog trenutka. Odluke za koje mislimo da su automatske, ali u stvari nisu. Kao npr. Da li da otvorim vrata? Da li da upalim svetlo? Da li da obučem jaknu? Obično, mi za ovakve stvari mislimo da su automatske funkcije, ali nisu. Mi moramo prvo doneti odluku da li da to uradimo ili ne.

* Racionalni Deo je drugi deo naše Svesti.

Ovaj deo naše svesti nas ponekad dovodi u problem. Jer ovo je deo našeg svesnog uma koji opravdava sve naše postupke bez obzira kakvi su (pušenje, preterano unošenje hrane, alkoholizam). Njegov jedini i osnovni zadatak je da nam daje za nas logična objašnjenja za sve naše postupke i sva naša ponašanja.
 Kao što znate, ako nemamo objašnjenje zašto nešto radimo, baš tako kako radimo, onda postajemo anksiozni, nervozni i frustrirani. Ako to stanje potraje dovoljno dugo, obično dovodi do ozbiljnih mentalnih i fizičkih poremećaja. Mentalne ustanove su prepune ljudi koji rade neke stvari, a pri tome neznaju zašto to rade.
 Jedini problem sa ’’ovim pravim – racionalnim razlogom’’ nekog našeg ponašanje je taj što to nikad nije Pravi razlog. 

Na primer, pušači kažu: Puše zato što ih to smiruje, daje im vreme da smireno razmisle o nečemu i sl. Debeli ljudi kažu: Ja sam debeo zato što jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tužan, kad sam pospan, kad sam....
 Šta je zajedničko svim ovim navedenim razlozima. Naravno, sigurno ste to već primetili, svima je zajedničko, što to nisu Pravi i Stvarni razlozi. Pušači pre nego što su stvorili naviku, su čuli neke druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što...... Debeljuce su čule druge debeljuce kako kažu: Jedem zato što sam nervozan, jedem zato što mi je dosadno, jedem zato što..... Sad verovatno shvatate kako ’’Racionalni razlozi’’ nekog našeg ponašanja, koje nam daje naša svest nisu pravi i skoro uvek su netačni.

* Snaga Volje je treći deo naše svesti.

Snaga volje je gorivo koje nas pokreće na akciju. Snaga volje traje onoliko dugo koliko traje adrenalin koji se stvorio sa idejom o promeni – znači vrlo kratko. Vi možete reći: ’’Baciću cigarete i baš ništa na kugli zemaljskoj me neće naterati da ponovo zapalim!’’ Eh, pa svi znamo koliko to obično traje.... Vrlo dobro vam je poznato kad počnete sa dijetom koliko obično izdržite pre nego što uđete u frižider i zaključate vrata za sobom..... Svi ovi poduhvati, pardon pokušaji, traju upravo onoliko koliko traje injekcija adrenalina koja je stvorena tom idejom ili željom. Kad adrenalin izvetri, stara navika se vraća, ovog puta još jača i još izraženija.

* Kratkotrajna Memorija je četvrti deo naše svesti.

Ovo je memorija koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti. Koji je put do mog posla? Kako se zove moj suprug, majka, otac? Kako mi se deca zovu? Koji je broj mog kućnog i mobilnog telefona? To je memorija koja nam je potrebna da prođemo kroz svaki uobičajeni dan. Ove četri stvari su sve što naš svesni deo uma radi, samo to i ništa više.

Podsvesni deo Uma – Podsvest

Sad, pravo mesto gde Vi stvarate svoj život... je na nivou ispod svesnog dela, na nivou koji se zove podsvesni um tj. Podsvest. Podsvesni um je neverovatno moćan. On može da vas pretvori u sve ono što želite da budete. Bogataša ili prosjaka, vitkog ili debelog, sretnog ili tužnog, šta god da ste u stanju da zamislite, to možete imati i postati.

 Da bi ste bolje razumeli kako podsvest funkcioniše, najjednostavnije je da je uporedimo sa kompjuterom, zato što ona upravo tako funkcioniše. Vi znate da kad kupite novi kompjuter, doneste ga kući postavite na sto, upalite i pokušate da nešto uradite sa njim - ništa. Razlog za to je, što u kompjuteru nema nikakvog programa. Kompjuter da bi radio mora da ima instalirane određene programe i on radi samo na osnovu tih ubačenih programa. Isto tako Vi vrlo dobro znate da kad jednom obrišete neke programe, da li namerno ili slučajno kompjuter više ne može da radi operacije koje su bile vezane za taj program. Npr. Ako izbrišete programe za slušanje muzike, džaba što imate silnu muziku snimljenu ona se ne čuje. Znači kompjuter radi samo na osnovu postojećih programa koji su u njemu.

E, upravo je to način i princip po kome radi naša podsvest. Ona je u stvari perfektni biološki kompjuter. Svakoga dana mi programiramo naš kompjuter kroz naša životna iskustva. Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par programčića u nesvesnom delu i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo neke nove programe. Osnovno pravilo našeg kompjutera je sledeće: On nas održava onakvom osobom kakvom nas stvori na osnovu programa koje smo mu dali i koje ćemo mu davati sve dok smo živi.

Naprimer, ako naš kompjuter na osnovu naših iskustava smatra da smo debeljuce, mi to i jesmo. Ako misli da smo: Vitki, Pušači, Nesretni ili pak Superuspešni onda mi to definitivno jesmo. On stalno pregledava sva naša iskustva i donosi odluku kakva smo mi osoba. Ovaj kompjuter je izuzetno brz i precizan, svi podaci bivaju obrađeni trenutno i on funkcioniše na osnovu tih programa. I kao rezltat njegovog rada mi smo to što jesmo. No hajde da vidimo koji su delovi tog našeg super kompjutera odnosno naše Podsvesti:

* Prvi deo je – Trajna Memorija.

Memorija u kojoj su pohranjena sva naša dešavanja od trenutka rođenja do sad. Svaka informacija koja je ikad primljena kroz bilo koje od naših 5 čula, čuva se ovde. Tako da počevši od trenutka, kad je stvoren mozak u maminom stomaku, sve što smo čuli, osetili ili doživeli ostavlja trag u nama. Tako počinje stvaranje velike baze podataka, iz koje se stvaraju naša uverenja, navike i modeli našeg ponašanja. Svi ti podaci nas pretvaraju u ono što smo danas. Svaka naša buduća misao, buduća reakcija kao i naše buduće osećanje u vezi nekoga ili nečega, sve se to zasniva na osnovu naših iskustava iz prošlosti. Mi smo proizvod zbira svih naših prošlih iskustava. Sigurno vam se desilo, u toku nekog razgovora da se setite neke uspomene ili dešavanja koje ste odavno svesno zaboravili, a to je u stvari sve vreme bilo sačuvano u Trajnoj Memoriji.

 Podsvesni deo uma je kao video kamera koja snima non-stop, čak i dok vi spavate. Sve što vam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili je permanentno smešteno i zaključano u velikoj banci memorije vaše podsvesti. Mi nikad ništa ne zaboravljamo.  Mi nikad ništa ne zaboravljamo na podsvesnom nivou uma, samo neznamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima.

* Drugi deo naše Podsvesti su Navike.

Navike su posledica ponavljanja inicijalne sugestije. Ako su vam kao detetu roditelji ponavljali kako “brzo učite i lako pamtite” sve što čujete ili vidite…. Vi upravo tako i reagujete na svaku novu materiju koju proučavate. Pušači pre nego što su stvorili naviku, prvo su slušali neke druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što...... Ovo važi kako za pozitivne tako i za negativne programe ponašanja tj. Navike.
Mi imamo tri vrste navika. Samo tri. Vi znate da imate neke dobre navike i imate neke loše navike. Svi ih imamo, zar ne? Ali, većina naših navika nisu ni dobre ni loše, većina naših navika su stečene navike. Navika je automatska reakcija na neko dešavanje. Npr: Kad telefon zazvoni mi ga ne posmatramo i pitamo se šta da radimo, nego automatski ga uzimamo i u zavisnosti od našeg raspoloženja odgovaramo na neki određeni način.

* Treći deo su Emocije i Osećanja.

Postoje tri osnovne emocije:
Pozitivna – Da, to mi sviđa, ja to hoću.
Neutralna – Ma, svejedno mi je, kako god.
Negativna – Ne, to mi se ne sviđa, ja to neću.

Kao posledica ovih emocija, javlja se naša fiziološka (telesna) reakcija koju nazivamo osećanja. Znači osećanja su fiziološka (telesna) reakcija na jednu od od osnovnih emocija. U zavisnosti od snage emocije, kojom reagujete na nekoga ili nešto, imamo odgovarajuće osećanje kao što su: Ljubav, Mržnja, Strah, Sreća, Radost, Nervoza….
Ponekad nas naša osećanja dovedu u problem. Svesni deo uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što to nije njegov posao. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se otvara i mi se ophodimo prema takvoj situaciji sa naše emotivne strane uma tj, podsvesno. Što će reći: Kad neka sadašnja situacija počne da vibrira u skladu sa nekom prošlom situacijom ili dešavanjem, mi trenutno osećamo emotivni flešbek. Što će reći ponovo se pokreće inicijalna emocija, ali ne na svesnom nego na našem podsvesnom-emotivnom nivou. Sigurno vam se desila situacija, da u neku običnu razmenu mišljenja odjednom uneste toliko žara i osećanja, da prosto potpuno izgubite kontrolu, zar ne? I kad situacija prođe, kad razmišljate o tom događaju, pitate se zašto ste tako burno reagovali i nemate objašnjenje otkud tolika emocija.

* Četvrti i najvažniji deo naše podsvesti je Imaginacija:

Ona je mnogo više nego Vaša kreativnost. Imaginacija je Vaš doživljaj sveta u kome živite. Naravno, svaki čovek ima drugačiju sliku o svetu koji ga okružuje. Bez obzira što njegov doživljaj sveta nema baš nikakve veze sa mojim pogledom na svet, svakome od nas je njegov doživljaj sveta apsolutna istina.
Vidite u čemu je poenta. U potpuno istom vremenu i okruženju, svako od nas ima svoju ideju u kakvom svetu živi. Nikakve veze nema to što nam je isto okruženje i vreme u kome živimo, većina nas ima dijametralno suprotne stavove o istom svetu. Pri tome, svet se nije promenio, šta god mi mislili o njemu. Znači, naša imaginacija stvara “Naš doživljaj Sveta”. Jednom stvoren naš doživljaj sveta ostaje takav kao “Naša Istina” sve dok ga ne promenimo na “Podsvesnom nivou”.

Ovaj deo naše podsvesti je takođe zadužen da nas čuva od svake opasnosti, kako stvarne tako i zamišljene. Nekada ono što je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se stvarno desio, naša podsvest ne vidi razliku. Naša imaginacija stalno brine o našoj bezbednosti. Čuva nas kako od realne tako i od zamišljene opasnosti. Realna opasnost je: strah da ne stupite na kolovoz, a da ne pogledate levo i desno. Nerealna opasnost je strah od mase ljudi na ulici koji idu nekim svojim poslom. Ili strah od umiljatog malog kučeta.
Nažalost kod većine ljudi nakon godina negativnog programiranja jedna od osnovnih karakteristika njihove podsvesti je Negativnost. Posle silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama: Ti si nesiguran, Odustani, Ne vredi ni pokušavati, Baš si nesposoban, Baš sam debeo, Ja sam pušač zato što... Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u “Njihovu Istinu”. Zato što u trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace kao netačne i katastrofalno loše po njih.

Onog dana kad su odlučili da je vreme za pozitivne promene i krenuli s puno entuzijazma da bombarduju sebe “Lepim i Pozitivnim sugestijama” o sreći i zdravlju desilo se-NIŠTA. Kako to? Zašto to? Pa ja iskreno želim promene?

Evo primera zašto Vaše pozitivne sugestije koje dajete sebi ne prolaze. Uzmimo bilo koju debelu osobu i posmatrajmo njenu internu komunikaciju. Recimo kad izađe iz tuš kabine i posmatra se u ogledalu dok se briše. Šta mislite šta ona kaže sebi? “O, bože baš sam debeo.” Takva misao ide do podsvesti i podsvest kaže: “Da, ovo odgovara programu po kome funkcionišem-prihvatam ovu sugestiju.” Znači ova misao tj. sugestija je prihvaćena i samim tim pojačava već postojeći program razmišljanja po kome ova osoba sebe doživljava kao debelog.

I onda onog dana kad ta ista osoba reši da dovede svoj fizički izgled u red… Puna elana počne sa najnovijom “superbrzom i superuspešnom dijetom” reši da je pojača pozitivnim sugestijama i kaže sebi ispred ogledala: “Ja sam mršav, Ja fantastično izgledam.” Takva misao opet ide do podsvesti i podsvest kaže: “Ne, ovo ne odgovara programu po kome funkcionišem-odbacujem ovu sugestiju.” Posle par dana ili nedelja ta osoba shvata da ni pozitvne sugestije ni ta nova “superbrza i superuspešna dijeta” ne daju rezultate i šta mislite šta kaže sebi? “O, bože uvek ću biti debeo.” Baš sam nesretan i…. ode do frižidera da se uteši. Zvuči Vam poznato? Ovo pravilo važi ne samo za težinu, nego i za sve druge programe našeg ponašanja i razmišljanja.

Dakle, Kako mi možemo da unesemo sugestije u našu podsvest?

Sad, vrlo je važno da razumete da ideja, sugestija ili koncept koji uđu u našu podsvest, moraju da se dogode tj. biće izvršeni. Na taj način Vi menjate program i podsvest mora da radi u skladu sa tim novim programom. Ali to obično ne ide tako lako. Sad ću Vam to pojasniti.
Vi nešto odlučite, recimo da prekinete sa pušenjem. Odluka doneta na svesnom nivou koja glasi: “Odlučio sam, ostavljam pušenje. Ništa me na ovom svetu ne može zaustaviti da prekinem tu ružnu naviku.” Vaša svest je prosto oduševljena i kaže: To je sjajno, podržavam te 100% , Bićeš super, Bićeš zdrav i jak.
Ali da bi se ta fantastična promena i ostvarila, ta ideja mora da uđe u vašu podsvest i tako promeni program vašeg ponašanja i razmišljanja, “Vašu staru istinu – da ste Pušač”. I naravno, Vi puni volje i elana počinjete da šaljete tu poruku samom sebi tj. svojoj podsvesti. Ja sam nepušač, Super se osećam bez cigara…. Ali, tu se javlja mali problem! Postoji još jedan interesantan deo naše svesti o kome vam dosad nisam ništa rekao. Taj deo je ključni igrač u procesu unošenja sugestija.

Poslednji deo naše svesti, a nismo ga dosad spomenuli, zato što je to deo koji je potpuno kontrolisan od strane podsvesti naziva se Kritički Faktor Svesti.

Ovo je deo zadužen, kako za informisanje tako i za čuvanje Vaše podsvesti. On radi na osnovu pregleda već stečenih iskustava: doživljaja, utisaka, osećanja – smeštenih u podsvesti. Kritički Faktor radi tako što poredi sugestije i ideje koje čujete ili dajete sebi sa Vašim postojećim modelima ponašanja i razmišljanja. Na osnovu tog poređenja on sugestije propušta u podsvest ili ih prebacuje na snagu volje tj. odbacuje. To znači ako neka ideja ili sugestija nije u skladu sa već postojećim podsvesnim programom ona ne prolazi u podsvest i samim tim ne deluje.

Vrlo važna informacija: Dete do svoje 6 godine uopšte nema „Kritički Faktor”. A, sve do njegove 8 godine on je razvijen do nivoa od 50%. Znajući to, zamislite sad sve pozitivne i negativne informacije koje dete prima bez ikakve mogućnosti da ih filtrira. Bukvalno sve što čuje i vidi, ide direktno u podsvest. Sve ono što dete do svoje 8 godine čuje i vidi, ono u to veruje bez razmišljanja i na osnovu toga stvara svoje modele budućeg ponašanja. Kako dobre tako i loše.

Vratimo se sad na našeg pušača da bi vam sve bilo jasno. Dakle kad te divne sugestije “Neću da pušim. Ja to ne želim. Ja sam nepušač” stignu na granicu podsvesti tu ih čeka “Čuvar vrata podsvesti - Kritički Faktor”. On tad pita podsvest šta da radi sa tim sugestijama. Setite se šta smo rekli:“ Ako je neka ideja ili sugestija u skladu sa već postojećim podsvesnim programom ona prolazi u podsvest i počinje da deluje”. Ali podsvest kaže: Čekaj, čekaj, pa on puši već dvadest godina, njemu cigarete trebaju da bi bio smireniji, opušteniji i svi oni razlozi koje pušači ponavljaju sebi. Ne, to nije u skladu sa programom po kom radim zadnjih 20 godina. Odbaci te ideje i pošalji ih na snagu volje. I pošto su to reči šefa, Kritički Faktor ih jednostavno skrene na snagu volje, pa koliko izdrže tamo. Za odgovor na to pitanje upitajte svakog pušača koliko je puta “definitivno ostavljao pušenje” i koliko su ta ostavljanja trajala.

Sad kad ste shvatili šta sprečava vaše pozitivne sugestije da uđu u podsvest, hajde da vidimo na koji način možemo uspešno da ih unesemo u vašu podsvest.

Da bi bilo koja sugestija prošla u podsvest Vi svesno morate da želite promenu koju ta sugestija izaziva. Znači vaša želja za promenom je ono što sugestiji daje potrebnu emotivnu snagu.

Vaša želja za promenom i Vaš mentalni stav s kojim prihvatate sugestiju je ono što vas vodi do uspeha. Dakle, kad čujete sugestiju Vi morate izabrati jedan od četri moguća mentalna stava u vezi te sugestuje. Ovaj vaš izbor određuje da li će sugestiji biti dozvoljeno da prođe u podsvest ili će biti odbačena. Ako je sugestiji dozvoljeno da uđe, Vi ćete imati željenu promenu, a ako je odbačena – nema nikakve promene.

Koja su to četri mentalna stava za prihvatanje sugestija?

* Prvi je kad čujete sugestiju vi pomislite: “Sviđa mi se, znam da će delovati”. Takav mentalni stav dozvoljava sugestiji da prođe i započne promenu u vašoj podsvesti i samim tim u vašem životu.

* Drugi je kad čujete sugestiju vi pomislite: “Ne znam, svejedno mi je”. Vaša svest automatski blokira tu sugestiju i ona ne prolazi do podsvesti.

* Treći je kad čujete sugestiju vi pomislite: “Ne sviđa mi se”. Ta sugestija je odmah odbačena.

* Četvrti je kad čujete sugestiju vi pomislite: “Sviđa mi se, nadam se da će delovati”. Nadam se je blizanac reči Pokušaću, a reč pokušaću automatski znači Neuspeh.

Kad pogledate unazad na svoj život, ako ste iskreni prema sebi svaki put kad ste nešto “Pokušavali” obično niste uspeli. “Važi mama pokušaću” ,“Važi tata pokušaću”. Pokušaću jednostavno označava neuspeh. Kad razmislite o svom životu, svaki put kad ste rekli “Uradiću to i odmah ustali da to i uradite – Bili ste uspešni”. Tako da ako na sugestiju reagujete sa rečima “Nadam se ili Pokušaću”, ta pozitivna sugestija bez obzira koliko vam se sviđa biće odbačena.

Evo vam malog besplatnog saveta. “Ako iz svog ličnog i profesionalnog rečnika od ovog trenutka izbacite reči “Nadam se i Pokušaću”, u roku od nedelju dana ćete se osećati mnogo bolje nego što ste se osećali dugo vremena”.

 Da ponovim i naglasim: Jedini način da pozitivna sugestija uđe u vašu podsvest je, da kad čujete sugestiju vi pomislite: “Sviđa mi se, znam da će delovati”. Sve sugestije koje su prihvaćene sa ovim mentalnim stavom deluju odmah.

Vi ste taj koji bira da dopustite sebi da se to stanje dogodi. Vi možete prekinuti ovo stanje u svakom trenutku čak i sa najmanjom idejom da ne želite da vam se ono dešava.


Da bi vam bilo jasnije zašto se neke ideje o životu prosto lepe i ponavljaju u nama evo par prirodnih zakona koji to objašnjavaju.

Prirodni Zakoni Uma

Svaka misao ili ideja izazivaju fizičku reakciju.

Vaše misli utiču na sve funkcije Vašeg organizma. Ideje i misli koje imaju jaku emotivnu podlogu uvek ostavljaju trag u vašoj podsvesti, zato što je podsvest emotivni deo uma. Jedanput prihvaćene, te ideje i misli izazivaju skoro uvek iste telesne reakcije. Brižne misli pokreću promene u vašem stomaku, koje eventualno vode do čira. Bes i srdžba stimulišu adrenalinsko lučenje, a pojačana koncentracija adrenalina u Vašem krvotoku izaziva mnoge promene u Vašem organizmu. Anksioznost i strah izazivaju fizičku napetost i umor. Sve pobrojane reakcije nisu samo reakcije Vašeg tela na Vaše misli. One su ilustracija gore navedenog pravila.

Što će reći, da bi se postigla korenita promena, potrebno je promeniti inicijalne sugestije koje su smeštene u podsvesti. Prihvatanjem novih sugestija na podsvesnom nivou, brzo i lako možete odbaciti stare i trenutno pokrenuti nove pozitivne modele razmišljanja i ponašanja.

Ono što Um očekuje da se desi, obično se i dogodi.

 Mozak i nervni sistem reaguju isključivo na mentalne slike. Potpuno je nebitno da li je ta slika stvorena u vašoj glavi ili je stigla iz spoljnog sveta. Stvorene mentalne slike postaju programi Vašeg ponašanja i Vaša podsvest radi apsolutno sve da bi ispunila zadatak tog programa.

Naše fizičko zdravlje umnogome zavisi od našeg mentalnog očekivanja. Vaša stalna zabrinutost je stvaranje programa kojeg ne želite. Podsvest koja ne razlikuje zamišljanje od istine, radi apsolutno sve sa ciljem da ispuni zadatak “stvorene mentalne slike’’. Sad znajući ovo setite se koliko ste puta rekli i doživeli: “Ono čega sam se najviše plašio, mi se i desilo“.

Imaginacija je mnogo moćnija od znanja.

Svesni razlozi i naučna objašnjenja su neizmerno slabi u odnosu na našu imaginaciju. Mentalne slike su isključivo vlasništvo naše podsvesti. Te slike u svakom trenutku pobeđuju sve ono o čemu logično razmišljamo. Rezonsko razmišljanje, biva nadjačano vašom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podrzana snaznim emocijama kao sto su strah, bes, mrznja, ljubav ne moze biti promenjena razložnim svesnim razmisljanjem.

Sugestija koja je jednom prihvaćena i izvršena, izaziva sve manji otpor sa svakim narednim ponavljanjem.

Svaki program ponašanja (kako dobar tako i loš) se zasniva na početnoj sugestiji. Mentalni model ponašanja se vrlo lako stvara, pogotovo ako se početna sugestija ponavila mnogo puta. Jedanput prihvaćena sugestija od strane vaše podsvesti, praćena dodatnim sličnim sugestijama stvara novi model ponašanja u rekordnom roku. Ovo pravilo važi kako za dobre, tako i za loše modele ponašanja. Naprimer: Neki ljudi veruju da u kritičnim momentima moraju popiti zapaliti cigaretu ili popiti čašicu žestokog pića ili sredstvo za smirenje da bi efektno funkcionisali. Bez obzira koliko je to netačno i pogrešno to je postala njihova navika i oni to stalno rade.

Ideja ili koncept, jedanput prihvaćeni u podsvesti, ostaju na snazi sve dok se ne zamene nekom novom idejom ili konceptom.

Jednom usvojena ideja ili koncept, bivaju maksimalno zaštićeni od strane podsvesti i teško ili nemoguće ih je odbaciti snagom svesne volje. Što je ideja ili koncept duže u vama, veći je otpor zameni nekom novom. Kad ste jednom nešto prihvatili kao način razmišljanja ili ponašanja, vaša podsvest se trudi da to i sačuva. I što više vremena prolazi ta ideja postaje, model ponašanja odnosno navika.
Ovo je proces koji objašnjava kako se stvaraju navike, kako dobre tako i loše. Prvo je ideja i posle par ponavljanja postaje model ponašanja. Mi imamo navike razmišljanja isto kao i navike ponašanja, ali sve počinje sa jednom naizgled malom IDEJOM. Tako da ukoliko želimo da promenimo nešto u našem ponašanju, moramo početi sa promenom razmišljanja tj, sa idejom. Naprimer, puno ljudi koji misli da onog trenutka kad zapale cigaretu, njihovi nervi se momentalno opuste i smire. To nije istina, jer šta je to što ih je smirivalo dok su imali 7, 8 ili 12 godina? Ali bez obzira što i oni to znaju, ona prva ideja je i dalje čvrsto tu. I pruža neverovatan otpor pokušajima da se zameni novom zdravijom idejom. Ali, bez obzira koilko je neka ideja naizgled čvrsto ukorenjena, Hipnozom ona može na podsvesnom nivou biti zamenjena novom zdravom idejom.

Zamišljeno i emocijama pojačano stanje, često postaje organsko stanje, pod uslovom da je takvo stanje trajalo dovoljno dugo u vama.

Savremena medicina je potvrdila teoriju da većina nezdravih stanja nisu organskog porekla. Drugim rečima ta neprijatna i nezdrava stanja su stvorena u vašem nervnom sistemu, koji kontroliše sve funkcije vašeg organizma. To znači da određena neprijatnost ili neka druga manifestacija nepravilnog rada određenog organa ili dela organizma, se javljaju kao posledica negativne ideje ili koncepta razmišljanja/ponašanja, smeštenih duboko u vašoj podsvesti. Drugim rečima, ako neko stalno razmišlja i priča o slabim živcima, nervoznom stomaku, glavobolji izazvanoj nerviranjem posle izvesnog vremena ove smetnje postataju za tu osobu njena realnost.

Svesni napor ne utiče na podsvest. Što će reći, što se više svesno trudite, sve manje utičete na svoju podsvest.

Ovo pravilo je prava potvrda slabosti “Snage Volje”. U slučaju da imate problem sa spavanjem, tj. Insomniu, ovo pravilo vam je itekako poznato. Što se više trudite da zaspite, sve manje vam se spava. Zato pravilo glasi: Kad želite da utičete na podsvest, nema žurbe i moranja – OBAVEZNO RADITE LAGANO. Radeći tako, primetićete da kako vaše poverenje u podsvest raste, tako ćete sve više dopuštati da Vam se to što želite desi umesto “Da sebe forsirate da se to desi”.

Ponešto još o Podsvesti:

Podsvest živi van vremena, a to znači da za nju ne postoji prošlost i budućnost samo sadašnjost. Šta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u našoj podsvesti i dalje postoji u njoj kao emocija deteta kome se to dešava upravo sad, ovog trenutka.
Podsvest je veliki magacin u kome se čuvaju sva naša iskustva i sećanja. Spiritualni naziv za podsvest je “Duša”. A, verovatno vam je isto tako poznat i izraz: “Šta čovek u srcu oseća”, koji se takođe odnosi na našu dušu tj. Podsvest. Znači naša podsvest je mesto gde su pohranjene sve naše emocije, vezane za bilo koju osobu situaciju ili događaj iz naše prošlosti.

 Kao što je vec receno, nove ideje ostavljaju utisak na nas putem emocija. Što su emocije vezane za određenu ideju jače, to će dublje ta ideja biti urezana u našu podsvest. U ekstremnim situacijama, ovo vodi ka “Trenutnom Znanju”. Ovakvo iskustvo se stiče obično u šok situacijama tipa – “Čovek koga je ujela zmija” ili “Dete koje je dotaklo vrelu ringlu”. To je izuzetno šokantna iskustvo, koje trenutno biva urezano duboko u podsvest.

Drugi način, da se nove ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja. To je upravo način kojim se stvaraju navike. Stalnim ponavljanjem određene reakcije ili ponašanja, to ponašanje postaje uobičajeno i automatsko. Bez obzira da li je dobro ili loše. Pitajte pušača kakav ukus su imale prve cigarete, a on ih i dalje konzumira. I da je tad znao, ono što sad zna, da li bi terao sebe da puši?
Što su jače emocije koje prate nove ideje, to je manje ponavljanja potrebno da bi ta ideja bila prihvaćena u podsvesti. Jednom prihvaćena i usvojena ideja koja je postala model ponašanja, prvo mora biti zamenjena novom idejom na podsvesnom nivou, pre nego što se promeni stari model ponašanja.

U osnovi, da bi se promenilo neko “uverenje – program ponašanja” potrebno je više novih informacija. A, sa druge strane da bi te nove informacije postale stalne tj. novi program ponašanja, Vi morate imati i novo iskustvo koje prati i rangira tu informaciju. U situaciji, kad imate dva suprotna “uverenja-programa ponašanja”, pobednik je ono uverenje koje je dublje utisnuto u vašu podsvest.

 Sledeća bitna karakteristika podsvesti je ta, što Podsvest ne razlikuje ono što Svest doživljava kao “Maštu ili Imaginaciju” (nešto što se dešava samo u mislima), od onoga što je “Realnost” (dešava se napolju, van vaših misli). Za Podsvest, sve je to isto. Jedina “Realnost” koju Podsvest priznaje i poznaje su Vaše emocije.

 Iz tih i takvih razloga, stalno pozitivno razmišljanje, protkano dobrim željama prema svim ljudima, nema nikakve veze sa Vašim pokušajem izigravanja svetca, nego ima vezu sa vašim pozitivnim osećanjima. A, vaša pozitivna osećanja čine da se osećate fizički i mentalno zdravi. Tako da ako ste stalno fokusirani na prosperitet i uspeh tražeći ga u svemu i svima koji vas okružuju, prosto ste osuđeni da i Vi budete: “Sretni i Zadovoljni”.
Zoran Pavlović