Priručnik za ratnika svetlosti ..Paulo Koeljo I DEO

Odlučila sam da postavim ovaj priručnik u celosti, u  tri dela. Uživajte..

Nema učenika nad učitelja svojega, nego i sasvijem kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.

Jevanđelje po Luci, VL40

PROLOG

„Na žalu istočno od sela, postoji jedno ostrvo,

s ogromnim hramom, prepunim zvona“, reče žena.

Dečak primeti da je ona odevena u neobično

ruho i da nosi veo koji joj pokriva kosu. Nikad je ra-

nije nije sreo.

„Jesi li već video taj hram?“, upita ona. „Otiđi

tamo pa mi posle reci kako ti izgleda.“

Opčinjen ženinom lepotom, dečak ode na na-

značeno mesto. Sede u pesak i zagleda se u horizont,

ali nije ugledao ništa osim onog što je navikao da

viđa: plavo nebo i okean.

Razočaran, zaputi se u obližnje ribarsko nase-

lje, da se raspita o ostrvu sa hramom.

„Aaa, to je bilo davno, još u doba kad su moji

čukundedovi ovde živeli“, reče mu jedan stari ribar.

„Onda je naišao zemljotres i ostrvo je potonulo u

more. Međutim, iako više ne možemo da ga vidimo,

i dalje uspevamo da čujemo zvona s hrama, kada ih

more zanjiše, tamo na dnu.“

Dečak se vrati na žalo i načulji uši, ne bi li za-

čuo zvona. Proveo je tamo čitavo popodne, ali jedino

što je uspeo da čuje bio je šum talasa i krici galebova.

Kad se spustila noć, dečakovi roditelji dođoše

po njega. Sutra izjutra vratio se na morsku obalu; ni-

je mogao da veruje da bi onako lepa žena mogla da

govori laži. Ako se jednoga dana vrati, moći će da joj

kaže da nije video ostrvo, al' da je čuo zvona sa hra-

ma, kako bruje uzljuljana gibanjem vode.

I prođoše tako mnogi meseci; žena se nije vra-

ćala i dečak je već zaboravio na nju. Bio je ubeđen

da mora otkriti bogatstva i blaga potopljenog hrama.

Ako začuje zvona, po njihovom zvuku utvrdiće gde

se hram nalazi, a onda će moći i da se domogne skri-

venoga blaga.

Više se nije zanimao za školu, niti za staro dru-

štvo. Postao je meta podsmeha druge dece, koja su

obično govorila: „On više nije kao mi. Više voli da

bulji u more, jer se plaši da ne izgubi u igrama.“

I svi bi se smejali, videvši dečaka kako uporno

sedi na morskom žalu.

Iako nije uspevao da čuje stara zvona sa hrama,

dečak je vremenom naučio razne stvari. Primetio je,

na primer, da ga šum talasa, kojeg se toliko naslušao,

više ne uznemirava. Malo kasnije navikao se i na

kreštanje galebova, zujanje pčela, šum vetra u pal-

inovom lišću.

Šest meseci nakon svog prvog razgovora sa

ženom, dečaka više nijedan zvuk nije uspevao da

pomete - ali zvona sa potopljenog hrama nikako da

se oglase.

S vremena na vreme, dolazili su ribari da po-

pričaju s njime, i uporno tvrdili da čuju zvona.

Ali dečak to nije uspevao.

Posle nekog vremena, ribari skrenuše razgovor

na drugu temu: „Suviše si zaokupljen zvukom zvona

iz dubine; zaboravi na to i idi opet da se igraš sa svo-

jim drugarima. Možda je samo ribarima dopušteno

da ih čuju.“

Kad je prošlo skoro godinu dana, dečak pomi-

sli: „Možda su ovi ljudi u pravu. Bolje je da sačekam

dok ne porastem i postanem ribar, pa da se svakoga

dana vraćam na ovu plažu, jer sam je zavoleo.“ I još

pomisli:“ možda je sve to samo legenda, i možda su

se u zemljotresu zvona polomila, i zauvek zamukla.“

Te večeri, resio je da se vrati kući.

Prišao je okeanu, da se oprosti. Još jedanput je

pogledao prirodu - i kako više nije bio zaokupljen

zvonima - mogao je slobodno da se smeši pred lepo-

tom pesme galebova, hučanjem mora i vetrom što

šumori u palmovom lišću. Začuo je, iz daleka, žagor

svojih drugova u igri, i obradovao se pri pomisli da

će se uskoro vratiti igrama svoga detinjstva.

Dečak je bio zadovoljan i - onako kako to sa-

mo deca umeju - zahvaljivao je što je živ. Bio je uve-

ren da nije uludo straćio vreme, jer je naučio da po-

smatra i poštuje Prirodu.

I tada, dok je slušao more, galebove, vetar, šu-

štanje palmovog lišća, glasove svojih drugara u igri,

začuo je i prvi zvuk zvona.

I drugi.

I sledeći.

I još jedan, sve dok ne zabrujaše sva zvona s

potonulog hrama, na veliku dečakovu radost.

Posle više godina - već kao odrastao čovek -

vratio se na žalo svoga detinjstva. Nije više namara-

vao da iskopava nikakvo blago sa dna mora; možda

je sve to bilo samo plod njegove uobrazilje; možda

nikad nije čuo bruj potopljenih zvona, jedne davne

večeri u detinjstvu. No, ipak, resio je da se malo pro-

šeta, da bi slušao hujanje vetra i pesmu galebova.

Kako se samo iznenadio kad je ugledao kako u

pesku sedi ista ona žena s kojom je razgovarao o

potonulom ostrvu s hramom i zvonima.

„Otkud vi ovde?“, upita.

„Čekala sam te“, odgovori ona.

Primetio je da se žena - uprkos tolikim godina-

ma koje su prošle - nimalo nije promenila; veo koji

je zaklanjao njenu kosu nije izbledeo od vremena.

Ona mu pruži jednu plavu svesku, s belim, pra-

znim listovima. „Piši: ratnik svetlosti obraća pažnju

na dečje poglede.

Jer deca umeju da posmatraju svet bez gorčine.

Kad hoće da sazna da li je neka osoba u njegovoj

blizini dostojna poverenja, želi najpre da vidi kako

neko dete na nju gleda.“

„Šta je to ratnik svetlosti?“

„Ti znaš“, odgovori ona, smešeći se. „To je

onaj ko je kadar da pronikne u čudo života, da se bori

do kraja za nešto u šta veruje i - najzad - da čuje

zvona koja bruje sa dna mora.“

On sebe nikad nije smatrao ratnikom svetlosti.

Kao da mu čita misli, žena nastavi: „Svi su sposobni

za to. Ali niko sebe ne smatra ratnikom svetlosti,

iako su svi ratnici.“

On pogleda listove sveske. Žena se ponovo

nasmeši.

„Piši o ratniku“, reče na kraju.

Ratnik svetlosti nikad ne zaboravlja zahval-

nost.

U toku borbe pomagali su mu anđeli; nebeske

sile postavile su svaku stvar na svoje mesto i omogu-

ćile mu da pruži najbolje od sebe.

Drugovi primećuju: „Baš ima sreće!“ A ratnik,

ponekad, postiže znatno više no što mu njegova spo-

sobnost dopušta.

I zato, dok zalazi sunce, on kleči i zahvaljuje

na Zaštitničkom Plastu koji ga obavija.

Njegova zahvalnost, međutim, ne ograničava

se samo na duhovni svet; on nikad ne zaboravlja pri-

jatelje, jer se njihova krv pomešala s njegovom na

bojnom polju.

Jednog ratnika niko ne treba da podseća na

pomoć koju je primio od drugih; on je i sam dobro

pamti i deli s drugima nagradu.

Svi putevi sveta vode do ratnikovog srca;

on uranja, bez oklevanja, u reku strasti ko-

ja neprestano protiče kroz njegov život.

Ratnik svetlosti je slobodan da izabere ono što

želi; on svoje odluke donosi hrabro, samostalno, a -

pokatkad - i s izvesnom dozom ludosti.

Prihvata svoje strasti i obilato se njima koristi.

Zna da se ne treba odricati osvajačkih zanosa; osva-

janja su deo života i pričinjavaju radost svima koji u

njima sudeluju.

Ali on nikad ne gubi iz vida trajne stvari i

Čvrste veze koje je vremenom izgradio.

Jedan ratnik ume da razluči ono što je prolazno

od onog što je konačno.

Ratnik svetlosti ne računa samo na sopstve-

ne snage; on koristi i energiju svog proti-

vnika.

U trenutku kad započinje bitku on raspolaže

jedino svojim borbenim žarom i zahvatima koje je

naučio dok se uvežbavao; kako borba dalje odmiče,

on uviđa da oduševljenje i uvežbanost nisu dovoljni

za pobedu: potrebno je iskustvo.

Tada on otvara svoje srce Vaseljeni i moli Bo-

ga da ga nadahne, kako bi svaki neprijateljski udarac

bio ujedno i lekcija odbrane za njega.

Drugovi primećuju: „Kako je sujeveran. Preki-

nuo je borbu da bi se molio, i uvažava protivnikove

trikove“.

Ratnik ne odgovara na ova izazivanja. On zna

da, bez nadahnuća i iskustva, nema tog vežbanja koje

bi urodilo plodom.

Ratnik svetlosti nikad ne podvaljuje; ali

ume da zavara svog protivnika.

Ma koliko bio nestrpljiv, pribegava ratnim ve-

štinama kako bi postigao svoj cilj. Kad vidi da je na

izmaku snaga, ponaša se tako da neprijatelj pomisli

da mu se ne žuri. Kad treba da napadne desnu stranu,

premešta svoje trupe nalevo. Ako namerava da zapo-

čne borbu iznebuha, pretvara se da je pospan i spre-

ma se na počinak.

Prijatelji primećuju: „Izgleda da ga je napustio

zanos“.

Ali on ne pridaje važnost njihovim opaskama,

jer prijatelji ne poznaju njegovu borbenu taktiku.

Ratnik svetlosti zna šta hoće. I nema potrebe to

da objašnjava.           

Jedan kineski mudrac objašnjava strategiju

ratnika svetlosti:

„Navedi svog neprijatelja da poveruje kako ne-

će postići velike uspehe ako resi da te napadne; na taj

način, umanjićeš njegovo oduševljenje.

„Nemoj se libiti da privremeno istupiš iz borbe,

ako uvidiš da je neprijatelj jači; nije važna pojedina-

čna bitka, već konačni ishod rata.

„Ako budeš bio dovoljno jak, nemoj se uopšte

slideti da izigravaš slabića; to će nagnati tvog nepri-

jatelja da izgubi opreznost i da napadne pre vremena.

,,U jednom ratu, sposobnost da se iznenadi protivnik

predstavlja ključ pobede.“

Baš čudno“, pretresa ratnik svetlosti sam sa

sobom. „Sreo sam sijaset osoba koje - u

prvoj prilici - nastoje da pokažu svoje

najgore lice. Prikrivaju unutrašnju snagu

nasrtljivošću; zaklanjaju strah od samoće

iza maske nezavisnosti. Ne veruju u sop-

stvenu sposobnost, ali hvale na sva zvona

svoje vrline.“

Ratnik svetlosti čita te poruke kod mnogih mu-

škaraca i žena koje poznaje. Nikad ne dopušta sebi

da ga prividi obmanu i uporno cuti kad pokušavaju

da ga impresioniraju. Ali to mu služi kao povod da

ispravi svoje sopstvene nedostatke - budući da su

ljudi uvek dobro ogledalo.

Ratnik svetlosti koristi svaku priliku da samog

sebe poduči.

Ratnik svetlosti se, ponekad, bori s onim

koga voli. Čoveka koji čuva svoje prija-

telje nikada neće slomiti životne bure i

oluje; on ima dovoljno snage da prevazi-

đe teškoće i produži dalje.

Međutim, vrlo često začikavaju ga upravo oni

koje pokušava da nauči veštini mačevanja. Njegovi

učenici izazivaju ga na megdan.

I ratnik tad pokazuje svoju sposobnost: s neko-

liko zahvata, izbija učenicima oružje iz ruku i sloga

se ponovo vraća na mesto njihovog okupljanja.

„Zašto to činiš, ako si tako nadmoćan?“, pita

neki putnik.

„Zato što, kad me izazivaju, zapravo samo žele

da razgovaraju sa mnom i ja - na taj način - usposta-

vljam dijalog“, odgovara ratnik.

Ratnik svetlosti, pre no što se upusti u neku

važnu borbu, postavlja sebi pitanje: „Do

koje mere sam usavršio svoju veštinu?“

i On zna da su ga sve bitke koje je vodio u pro-

šlosti uvek nečemu poučile. Međutim, mnoge od tih

pouka nagnale su ratnika da pati više nego što je

bilo nužno. Zar je jednom tracio vreme boreći se za

neku laž? I patio zbog osoba koje nisu bile na visini

njegove ljubavi.

Pobednici nikad ne ponavljaju istu grešku. Za-

to ratnik svetlosti stavlja svoje srce na kocku samo za

nešto što vredi.

  

Ratnik svetlosti pridržava se glavne pouke

iz Ji Dinga“: „istrajnost je poželjna“. On

zna da istrajnost nema nikakve veze sa

upornošću. Postoje doba kada se bitke

otegnu duže no što je neophodno, iscr-

pljujući njegove snage i slabeći njegov

borbeni žar.

U tim trenucima, ratnik razmišlja: „Rat koji se

oduži naposletku uništava i samog pobednika“.

Tada povlači svoje snage sa bojnog polja i daje

sebi odmora. Ostaje nepokolebljiv u svojim htenji-

ma, ali ume da sačeka najbolji trenutak za novi na-

pad.

Jedan ratnik se uvek vraća u borbu. Ali to ni-

kad ne čini iz tvrdoglavosti - već zato što primećuje

promene u vremenu.

Ratnik svetlosti zna da se izvesni trenuci

ponavljaju. Cesto se suočava s istim pro-

blemima i okolnostima s kojima se ranije

  već susretao; tada ga obuzima maloduš-

nost, jer misli da je nesposoban da napre-

duje u životu, budući da se teški trenuci

                                                                             vraćaju.

„Kroz to sam već prošao“, vajka se on svome

srcu.

„Istina, već si prošao“, odgovara srce. „Ali još

nisi prevazišao.“

Ratnik tada uviđa da ponovljena iskustva ima-

ju jedan jedini cilj: da ga nauče onome što nije hteo

da nauči.

Ratnik svetlosti uvek radi nešto neuobiča-

jeno.

U stanju je da pleše na ulici dok ide na posao,

da se zagleda nekom neznancu u oči i da govori o

ljubavi na prvi pogled, da brani neku zamisao koja

može izgledati smešna. Ratnik svetlosti dopušta sebi

takve dane.

On se ne boji da oplakuje stare žalosti ili da se

raduje zbog novih otkrića. Kad oseti da je kucnuo

čas, ostavlja sve i kreće u pustolovinu o kojoj je toli-

ko sanjao. Kad primeti da je na granici izdržljivosti,

napušta borbu, ne okrivljujući pri tom sebe što je

učinio dve-tri nepredviđene ludosti.

Ratnik svetlosti ne provodi svoje dane upinjući

se da igra ulogu koju su drugi izabrali za njega.

Ratnici svetlosti čuvaju sjaj u očima.

Oni su deo sveta, sudeluju u životu drugih ljudi

i započinju svoje putovanje bez bisaga i bez sandala.

Nebrojeno puta ispadaju kukavice. Ne postupaju

uvek ispravno.

Pate zbog beznačajnih sitnica, ponašaju se kao

slabići i, ponekad, smatraju da su nesposobni da se

razvijaju. Vrlo često veruju da su nedostojni bilo ka-

kvog blagoslova ili čuda.

Nisu baš uvek sigurni šta zapravo traže tu gde

su se zadesili. Često provode besane noći, uvereni da

njihov život nema smisla.     

Zato i jesu ratnici svetlosti. Zato što greše.

Zato što se pitaju. I zato što traže neki razlog - sa-

svim je izvesno da će ga i naći.

Ratnik svetlosti se ne boji da će ispasti bu-

dala.

Govori naglas, sam sa sobom, kad nema dru-

štvo. Neko ga je poučio da je to najbolji način op-

Slenja s anđelima, i on pokušava da uspostavi vezu.

U početku, zapaža koliko je to teško. Misli da

nema šta da kaže, da će samo ponavljati budalaštine

i besmislice. Ali, bez obzira na sve, ratnik ne odusta-

je. Čitav dan razgovara sa svojim srcem. Govori stva-

ri s kojima se ne slaže, govori gluposti.

Jednoga dana, primećuje promenu u svome

glasu. I shvata da se nalazi na tragu jedne više mu-

drosti. 

Ratnik izgleda lud, ali to je samo maska.

Jedan pesnik kaže: „Ratnik, svetlosti bira

svoje neprijatelje“.

On zna vrlo dobro za šta je sve kadar; nema po-

trebe da ide po svetu hvaleći na sva usta svoje sposo-

bnosti i vrline. Međutim, na svakom koraku, poja-

vljuje se neko ko hoće da dokaže kako je bolji od

njega.

Za ratnika, ne postoji „bolji“ ili „gori“; svako

je obdaren onim sposobnostima koje su neophodne

za njegov vlastiti put.

Ali neki su uporni. Izazivaju, vređaju, čine sve

ne bi li ga naljutili. U tim trenucima, njegovo srce

kaže: „Ne prihvataj uvrede, one neće uvećati tvoju

veštinu. Samo ćeš se bez potrebe umoriti.“

Ratnik svetlosti ne traci svoje vreme slušajući |

provokacije; on ima sudbinu koju treba da ispuni.

Ratnik svetlosti seca se jednog odlomka

Džona Banijana:

„Iako sam prošao kroz sve kroz šta sam prošao,

ne kajem se zbog teškoća u koje sam zapadao - jer

su me upravo one dovele tamo gde sam želeo da sti-

gnem. Sve što sada imam, to je ovaj mač, i ja ga rado

predajem svakome ko je voljan da krene na svoje

hodočašće. Nosim sa sobom pečate i ožiljke iz bitaka

- to su svedočanstva da sam živeo i nagrade koje

sara osvojio.

„Ti dragi pečati i ožiljci otvoriće mi vrata Raja.

Jedno vreme, slušao sam priče o neustrašivim podvi-

zima. Jedno vreme živeo sam samo zato što je treba-

lo živeti.

Ali sada živim zato što sam ratnik, i zato što

ftrlim, jednoga dana, da se nađem u društvu Onoga

za koga sam se toliko borio.“

U trenutku kad nekud krene, ratnik svetlosti

ispituje Put.

Svaki kamen, svaka okuka, iskazuju mu dobro-

dodošlicu. On se poistovećuje sa planinama, s poto-

cima, prepoznaje po jedan delić svoje duše u bilj-

kama, u životinjama, i pticama u polju.

I tada, prihvatajući Božiju pomoć i sledeći

Božije Znakove, prepušta svojoj Ličnoj Legendi da

ga vodi ka ispunjenju zadataka koje mu je život na-

menio.

Ponekih noći desi se da nema gde da spava, a

ponekad pati od nesanice. „To se podrazumeva“, mi

sli ratnik. „Sam sam odlučio ovuda da krenem.“

U toj rečenici sadržana je njegova moć: on je

izabrao put kojim sada korača, i nema na šta da

žali.

Odsad pa nadalje, i tokom narednih nekoli-

ko stotina godina - Vaseljena će pomaga-

ti ratnicima svetlosti, i bojkotovati sve one

koji robuju predrasudama.

Energiju Zemlje treba obnoviti.

Novim idejama potreban je prostor. Telu i duši

potrebni su novi izazovi.

Budućnost je postala sadašnjost, i svi snovi -

izuzev onih koji se zasnivaju na predrasudama -

imace prilike da se ispolje.

Ono što bude bilo važno, ostade; ono što se po-

kaže kao izlišno, nestaće. Ratnik, međutim, nije za-

dužen da prosuđuje o snovima svojih bližnjih, i ne

gubi vreme kritikujući tuđe odluke.

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe

da dokazuje kako je tudji put pogrešan.

Ratnik svetlosti proučava vrlo pažljivo po-

ložaj koji namerava da osvoji.

Ma koliko njegov cilj bio teško dostižan, uvek

postoji neki način da se savladaju prepreke. On istra-

žuje i druge moguće puteve, oštri svoj mač, nastoji

da ispuni svoje srce istrajnošću koja mu je neopho-

dna da bi prihvatio izazov.

Međutim, kako dalje odmiče, ratnik uviđa da

postoje teškoće na koje nije računao.

Ako bude čekao najpovoljniji trenutak, nikad

se neće pomeriti s mesta; potrebno mu je jedno zrnce

ludosti da bi učinio sledeći korak.

Ratnik svetlosti uvek koristi i to zrnce ludosti.

Jer - u ratu i u ljubavi - nije moguće sve predvideti.

Ratnik svetlosti poznaje svoje nedostatke.

Ali, isto tako, poznaje i svoje vrednosti.

Neki drugovi se stalno žale: „Drugi imaju više

pogodnih prilika od nas“.

Možda su i u pravu; ali jedan ratnik ne dozvo-

I iava da ga to sputava; on nastoji da do maksimuma

iskoristi svoje vrline.

Zna da je moć gazele u spretnosti njenih nogu.

Moc galeba u tačnosti s kojom pogađa ribu. Naučio

je da se tigar ne plaši hijene, jer je svestan svoje sna-

ge.

Zato nastoji da proceni s čime može računati. I

Stalno proverava svoju opremu, sastavljenu iz tri de-

la: vere, nade i ljubavi.

Ako su sve tri na broju, onda ne okleva da

nastavi dalje.

Ratnik svetlosti zna da niko nije budala, jer

život svakoga podučava - čak i kad to zahteva vremena.

On pruža najbolje od sebe, i očekuje najbolje

od drugih. Osim toga, teži da pokaže čitavom svetu,

neštedimice, koliko je svaki pojedinac sposoban.

Neki drugovi primećuju: „ima i nezahvalnih

osoba.“

Ratnik svetlosti se ne sekira zbog toga.

nastavlja da podstiče svog bližnjeg, jer to je jedan od

načina da podstakne samog sebe.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je iskusio

strah da se upusti u bitku.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je izdao i sla-

gao. Svaki ratnik svetlosti bar jednom se zaputio ne-

kim putem koji nije bio njegov.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je pomislio da nije
ratnik svetlosti.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je prenebre-
gnuo svoje duhovne obaveze.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je rekao da

kad je hteo da kaže ne.

Svaki ratnik svetlosti bar jednom je povredio

nekoga koga voli.

Zato i jeste ratnik svetlosti; zato što je prošao

kroz sve to, a nije izgubio nadu da je bolji nego što

jeste.

Ratnik svetlosti uvek sluša reci pojedinih

starih propovednika, poput ovih koje je

izrekao T. H. Haksli:

„Posledice naših dela predstavljaju strašila za

kukavice, i zrake sunca za mudre.

„Svet je šahovska tabla. Potezi su postupci ko-

je činimo u svakodnevnom životu; pravila igre su ta-

kozvani prirodni zakoni. Mi ne možemo videti Igra-

ča koji se nalazi na drugom kraju table, ali znamo da

je On pravedan, pošten i strpljiv.“

Ratniku svetlosti sleduje da prihvati izazov

On zna da Bog ne dopušta da se onima koje voli

omakne ijedna greška, niti dozvoljava da se njegovi

miljenici pretvaraju da ne poznaju pravila igre.

Ratnik svetlosti ne odlaže svoje odluke.

On dobro promisli pre no što nešto preduzme;

preispituje svoju uvežbanost, svoju odgovornost i

dužnost prema učitelju. Nastoji da očuva vedrinu i

raščlanjava svaki korak kao da je baš on presudan.

Međutim, onoga časa kad donese odluku, pro-

dužava dalje: više ne sumnja u svoj izbor, niti menja

pravac ukoliko se ispostavi da su okolnosti drugačije

nego što je zamišljao.

Ako je njegova odluka bila ispravna, dobiće

bitku - čak i ako ona potraje duže no što je predvi-

đeno. Ako je, pak, njegova odluka bila pogrešna,

pretrpece poraz i moraće da započne sve iznova - s

više mudrosti.

Ali, jedan ratnik^“ti“sti, kad nešto počne-, ide

do kraja.


Ratnik svetlosti zna da su njegovi najbolji

učitelji osobe s kojima deli megdan.

Opasno je tražiti savet. Još je rizičnije davati

savet. Kad mu je potrebna pomoć, nastoji da vidi ka-

ko njegovi prijatelji rešavaju - ili ne rešavaju - svoje 

probleme.        

Ako traži nadahnuće, čita na usnama svog bli-

žnjeg reci koje njegov anđeo čuvar želi da mu uputi.

Kad je umoran ili usamljen, ne sanja o dalekim

ženama i muškarcima; traži nekoga ko mu je pri ruci

i deli s njim svoj bol ili potrebu za nežnošću - s uži-

vanjem i bez osećanja krivice. Ratnik svetlosti zm

da se sjaj najudaljenije zvezde u Vasioni ogleda i

stvarima koje ga okružuju.

Ratnik svetlosti deli svoj svet s osobama

koje voli. Nastoji da ih podstakne da rade

ono što bi želele, ali nemaju hrabrosti da

urade; u tim trenucima, pojavljuje se Pro-

tivnik sa dve table u ruci.

Na jednoj tabli stoji zapisano: „Misli više na

sebe. Čuvaj stečene blagodeti za sebe, inače ćeš na-

posletku izgubiti sve.“

Na drugoj tabli čita: „Ko si ti da pomažeš dru-

gima? Zar ne uspe vaš da vidiš svoje vlastite mane?“

Ratnik svetlosti zna da ima mana. Ali takođe

zna da ne može sam da se razvija i da se otuđi od

svojih drugova.

I zato on odbacuje obe table, čak i ako smatra

da sadrže jednu nit istine. One se rasprsuju u prah, a

ratnik nastavlja da podstiče one koji su mu blizu.

Mudri Lao Ce tumači put ratnika svetlosti:

„Put podrazumeva poštovanje prema svemu

što je sićušno i krhko. Poznaje uvek pravi trenutak

kada treba zauzeti potrebne stavove.

„Čak i ako si nebrojeno puta odapeo luk,

nastavi da vodiš računa o načinu na koji nameštaš

strelu i kako zatežeš tetivu.

„Početnik koji je svestan svojih potreba,

postaje oštroumniji od rasejanog mudraca.

„Gomilati ljubav znači sreću, gomilati mržnju

znači nesreću. Ko ne prepoznaje probleme, ostavlja

otvorena vrata i iskrsavaju nedaće.

„Borba nema nikakve veze sa svađom.“

Ratnik svetlosti meditira.

Smešta se u jedan miran kutak svog šatora i

prepušta božanskoj svetlosti. Dok to čini, nastoji da

ni na šta ne misli; isključuje se iz potrage za uživanji-

ma, izazovima i otkrićima - i čeka da se njegove spo-

sobnosti i moći ispolje.

Iako ih u tom trenutku možda nije ni svestan,

 sposobnosti i moći upravljaju njegovim životom i

imaće uticaja na njegovu svakodnevicu.

Ratnik svetlosti zna da - u tišini njegovog srca

postoji neki red koji ga usmerava.

"Dok držim zapet luk“, kaže Herigel svome

učitelju zena, „nastupi jedan trenutak kad

osecam da ću, ukoliko odmah ne odapnem

strelu, izgubiti dah.“
„Dogod se budeš trudio da izazoveš trenutak u

kojem ćeš odapeti strelu, nećeš ovladati veštinom

strelaca“, kaže učitelj. „Ono što katkad remeti ta-

čnost hica, jeste preterno jaka volja strelca.“

Ratnik svetlosti ponekad misli: „Ono što ja ne

budem uradio, neće ni biti urađeno.“

Nije baš tako: on mora delovati, ali mora tako-

đe pustiti da Vaseljena stupi u dejstvo u datom

trenutku.

Kada trpi neku nepravdu, ratnik obično na-

stoji da se osami - da ne bi svoj bol poka-

zao drugima.

Takvo ponašanje je istovremeno i dobro i loše.

Jedno je pustiti svoje srce da lagano zaleči svo-

je rane. Drugo je ostati po čitav dan u dubokoj medi-

taci ji, iz straha da ne ispadnemo slabići.

U svakome od nas postoji jedan anđeo i jedan

demon, a njihovi su glasovi veoma slični. Pred ne-

kom teškoćom, demon pothranjuje taj samotnjački

razgovor, s namerom da nam pokaže kako smo ranji-

vi. Andjeo nas navodi da promislimo o našim stavo-

vima, a ponekad su mu potrebna i nečija usta da bi se

obznanio.

Jedan ratnik svetlosti održava ravnotežu izme-

đu samoće i zavisnosti.

Ratniku svetlosti potrebna je ljubav.

Naklonost i nežnost čine deo njegove prirode -

isto koliko i potreba za hranom, pićem i žudnja za

Dobrom Borbom. Kad ratnik nije srećan pred prizo-

rom zalaska sunca, znači da nešto nije u redu.

Tog trenutka, prekida borbu i kreće da traži

društvo, da bi zajedno posmatrali smiraj dana.

Ako ima teškoća da ga nađe, postavlja sebi pi-

tanje: „Da me nije možda bilo strah nekome da pri-]

đem? Da li mi je neko ukazao naklonost, a da te

nisam shvatio?“

Ratnik svetlosti koristit samocu, ali > mm

iskorišćava njega.  

Ratnik svetlosti zna da je nemoguće živeti u

stanju potpune opuštenosti.

Naučio je od strelca da je za odapinjanje strele

na daljinu luk potrebno držati dobro zategnut. Nau-

cio je od zvezda da samo unutrašnje razgaranje omo-

gućava njihov sjaj. Ratnik zapaža da konj, u času kad

preskače preponu, napinje sve svoje mišice.

Ali on nikad ne brka napetost sa razdražljivoscu.

Ratnik svetlosti uvek uspeva da očuva ra-

vnotežu izmedju Strogosti i Milosrđa.

Da bi ostvario svoj san, potrebna mu je čvrsta

volja - i neograničena sposobnost predavanja; iako

ima određen cilj, put koji do njega vodi nije uvek

onaj koji zamišlja.

Zato ratnik svetlosti koristi disciplinu i sau-

češće. Bog nikad ne napušta svoju decu - ali njegove

su namere nedokučive, i On gradi put našim vlasti-

tim koracima.

Koristeći disciplinu i predavanje, ratnik pot-

hranjuje svoje oduševljenje. Navika nikad ne može

upravljati značajnim potezima.

Ratnik svetlosti ponekad se ponaša kao vo-

da, i provlači se između prepreka na koje

nailazi.

U pojedinim trenucima, odupirati se znači biti

uništen; tada se on prilagođava okolnostima. Prista-

je, bez pogovora, da kamenje na putu samo ucrta tok

njegove reke kroz planine.

U tome leži snaga vode: nju nikad ne može slo-

miti čekić niti raniti bodež. I najmoćniji mač na svetu

sposoban je da ostavi ožiljak na njenoj površini.

Voda jedne reke prilagođava se putu koji je

moguć, ne zaboravljajući svoj cilj: more. Slaba na

izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka ko-

je susreće.

I, u određenom času, njena moć postaje potpuna.

Za ratnika svetlosti ne postoji ništa apstra-

ktno.

Sve je konkretno, i sve ga se tiče. On ne se

skrštenih ruku u udobnosti svoga šatora, posmatra

jući zbivanja u svetu; prihvata svaki izazov kao novi

priliku da samog sebe promeni.

Neki od njegovih drugova provode čitav život

žaleći se na nemogućnost izbora, ili pretresajući tuđe

odluke. Ratnik, međutim, preobraća svoju misao

u delo.

Ponekad mu se desi da promaši cilj, i onda

plaća - bez roptanja - cenu svoje greške. Drugi put

pak, zaluta sa svog puta, i troši silno vreme da bi s

vratio na prvobitno odredište.

Ali jedan ratnik nikad ne gubi prisebnost.

Ratnik svetlosti odlikuje se osobinama stene.

Kad se nađe na ravnom zemljištu - gde je sve

u njegovoj okolini u skladnom odnosu - ostaje čvrst

i postojan. Ljudi mogu slobodno graditi sebi kuće na

temelju onog što je tu zatečeno, jer nema opasnosti

da će ih oluja zbrisati.

Međutim, kada ga postave na neku strminu - a

stvari koje ga okružuju ne ispoljavaju ravnotežu ih

uzajamno poštovanje - on otkriva svoju snagu; kotr-

lja se, poput lavine, u susret neprijatelju, koji preti da

ugrozi mir. U tim trenucima, ratnik raspolaže rušila-

kom snagom, i niko nije kadar da ga obuzda.

Ratnik svetlosti razmišlja istovremeno i o ratu

i o miru, i ume da se ponaša u skladu sa okolnostima.

Ratnik svetlosti koji se previše uzda u svoju

oštroumnost naposletku potceni moć pro-

tivnika.

:       Treba uvek imati na umu: postoje trenuci kada

je snaga delotvornija od veštine.

Borba s bikovima traje petnaest minuta; bik

ubrzo uviđa da će biti prevaren - i njegov je sledeći

korak da nasrne na torera. Kad se to desi, nema te

slave, dokaza, oštroumnosti ili šarma koji mogu spre-

čiti tragediju.

Zato ratnik svetlosti nikad ne potcenjuje sirovu

snagu. Kad je ona suviše žestoka, povlači se sa boj-

nog polja - dok neprijatelj ne istroši svoju energiju.

Ratnik svetlosti ume da prepozna neprija-

telja koji je jači od njega.

Ako resi da se s njime sukobi, biće odmah po-

ražen. Ako prihvati njegove izazove, upašće u klo-

pku. Tada pribegava diplomatiji, kako bi prevazišao

tešku situaciju u kojoj se našao. Kad se neprijatelj

ponaša kao malo dete, ratnik primenjuje istu taktiku.

Kad ga poziva u borbu, pravi se da ga nije razumeo.

Prijatelji primećuju: „Baš je kukavica“.

Ali ratnik svetlosti ne haje za to; zna da su sav

bes i hrabrost jedne ptice nemoćni da se odupru ma-

čijim kandžama.

U takvim situacijama, ratnik pokazuje neogra-

ničeno strpljenje; vrlo brzo neprijatelj će otići da

i zaziva nekog drugog.

Ratnik svetlosti nikad ne gleda nepravdu ra-

vnodušno.

Zna da je sve jedno, i da svaki pojedinačni po-

stupak pogađa sve ljude na kugli zemaljskoj. I zato,

kad se suoči sa tuđom patnjom, koristi svoj mač da

bi doveo stvari u red.

Ali, iako se bori protiv ugnjetavanja, nijednog

časa ne pokušava da sudi ugnjetaču. Svako će odgo-

varati za svoje postupke pred Bogom. I ratnik - pošto

ispuni svoju dužnost - ne daje nikakvo objašnjenje.
   Ratnik svetlosti postoji na svetu da bi pomagao

svojoj braći, a ne da bi osudjivao svoje bližnje.R

Ratnik svetlosti nikad se ne obeshrabruje.

Bekstvo može biti izvanredna veština od-

brane, ali je ne može primeniti onaj koga je obuzeo

veliki strah. Kad se nađe u nevolji, ratnik svetlosti

radije će prihvatiti poraz, a potom viđati svoje rane -

jer zna da, ukoliko pobegne, pridaje napadaču veću

moć no što ovaj zaslužuje. ..............          ,

U izvesnim teškim i bolnim trenucima, ratnik

se suočava s nepovoljnom situacijom junački, pomir-

ljivo i hrabro.

Ratnik svetlosti se nikada ne žuri.

Vreme radi u njegovu korist; on uči kako da

ovlada strpljenjem i izbegava nepromišljene poteze.

Krećući se polako, zapaža čvrstinu svojih ko-

raka. Zna da učestvuje u jednom presudnom trenutku

istorije čovečanstva, i mora da promeni samoga sebe

pre no što promeni svet. Zato se opominje reci Lansa

del Vasta: „Revoluciji je potrebno vreme da bi uhva-

tila korena.“
Jedan ratnik nece ubrati plod dok je još

zelen.

Ratnik svetlosti potrebuje strpljenje i brzinu

u isto vreme.

Dve najveće greške jedne borbene veštine jesu:

delovati pre vremena ili propustiti priliku; da bi to

izbegao, ratnik razmatra svaku situaciju kao da je

jedina, i ne primenjuje obrasce, recepte ili tuđa mi-

šljenja.

Kalifa Muaijat pitao je Omera Ben Al-Asa u

čemu je tajna njegove izuzetne političke veštine:

„Nikad se nisam upustio u nešto a da pretho-

dno nisam razradio plan povlačenja; s druge strane,

nikad mi se nije desilo da nešto započnem a da već

na prvom koraku poželim da pobegnem glavom bez

obzira“, glasio je odgovor.

Ratnik svetlosti često zapada u malodušnost.

Smatra da ništa ne može da probudi uzbuđenje

koje je želeo. Mnogih večeri i noći biva prinuđen da

održava osvojeni položaj, bez ikakavih novih doga-

đaja koji bi mu povratili izgubljeno oduševljenje.

Njegovi prijatelji primećuju: „Možda je njego-

va borba okončana.“

Ratnik oseca bol i pometnju, slušajući takve

opaske, jer zna da nije stigao tamo kuda je želeo. Ali

on je tvrdoglav, i ne odustaje od onog što je naumio.

I onda, kad-se najmanje bude nadao otvaraju mu se

                  nova vrata.                                                                                   i 

Ratnik svetlosti uvek čuva svoje srce da se

ne okalja osećanjem mržnje.

Kad kreće u borbu, seća se Hristovih reci: „Vo-

lite neprijatelje svoje“. I pokorno ih se pridržava.

Ali takođe zna da ga čin praštanja ne obavezu-

je da pristane na sve; ratnik svetlosti ne srne pognuti

glavu - inače gubi iz vida obzorje svojih snova.

Prihvata prisustvo protivnika koji bi iskušavali

njegovu srčanost, istrajnost, sposobnost odlučivanja.

Oni ga obavezuju da se bori za svoje snove.

Iskustvo borbe je ono što očeličava ratnika

svetlosti.