Hvala vam. Sto sam uspela da pronađem ovaj tekst u svom racunaru, jer sam sigurna da je vasa energija zasluzna za to. Bezbroj pitanja vezanih za ovu tehniku! Mislim da ce ovaj tekst pomoci..
Drevna havajska tehnika isceljivanja zvana Ho’oponopono traži od nas da preuzmemo stopostotnu odgovornost za sve što se događa u našoj stvarnosti – za sve što opažamo i na šta obraćamo pažnju. U tom procesu, pročišćavamo sebe i svoj licni doprinos u matricu naše uzajamne interaktivne stvarnosti. To onda utiče na naš život, odnose i svet u kojem živimo.
Ho’oponopono je istovremeno i metoda za rešavanje problema, lečenje ljudi i situacija, te duhovni razvoj i prosvetljenje.
Proces je jednostavan:
1. Osveštavamo ili se podsećamo da se sve što promatramo ili što na nas utiče na bilo koji način događa kao odraz nečega u nama, posebno naših sećanja, verovanja, osećaja i programiranja.
Privlačimo „to“ jer je vreme da očistimo određeni deo sebe koji na neki način pridonosi toj stvarnosti. Jedna takva stvarnost mogu biti ljudi ili situacije koje se čine lošima, neskladnima. Ili to može biti nešto što nas muči, recimo nečije ponašanje ili situacija u svetu.
2. Sada od te osobe, situacije ili .. zatražimo oprost zbog našeg ucestvovanja u određenoj stvarnosti koju smo sebi osvestili.
Verovatnost da ćemo razumeti vlastiti „doprinos“ toj stvarnosti jako je mala. On može dolaziti duboko iz naše podsvesti ili iz još dubljih dimenzija našeg bića kojih nismo svesni.
„Uzrok u nama“ može biti jednostavan kao činjenica da nismo u stanju uočiti božansko u sebi, drugima i događajima oko sebe i tako nečemu dopuštamo da nas ozlovolji.
3. Onda „tome“ što nas je mučilo ili se činilo „lošim i neskladnim“ izražavamo ljubav. Na taj način tražimo prihvatanje, ljubav, jedinstvo i lepe želje za tu osobu, događaj ili situaciju.
4. Onda kažemo „hvala ti“ u znak naše zahvalnosti - što se odnosi na dve stvari. Zahvaljujemo osobi, događaju ili situaciji što nam je pružena prilika da očistimo ono u nama što privlači tu stvarnost. Kao drugo, zahvaljujemo Božanskom što je otpustilo ova neprosvetljena sećanja, sklonosti, strahove i verovanja stvarajući čistu božansku svest, koja je naše istinsko Ja.
Sada smo sposobni vratiti se u stanje čistoće bez ideja, sećanja, verovanja, osećaja, predrasuda ili prosuđivanja o tome šta se događa. Jednostavno ne znamo. Usklađeni s našom unutrasnjom božanstvenošću, postajemo čisti i nevini poput dece.
Stopostotna odgovornost
Većini nas teško je prihvatiti ideju stopostotne odgovornosti. Možemo li preuzeti odgovornost za neodgovorno ili neetičko ponašanje drugih? Kako možemo biti odgovorni za one koji zlostavljaju žene i decu ili ubijaju nevine ljude u Iraku, Africi ili negde drugde? Možemo li preuzeti odgovornost za terorističke napade u svetu? Normalno je da nam takva pitanja prolaze kroz glavu kad se traži od nas da verujemo i provodimo ovaj revolucionarni sistem.
Kako možemo biti odgovorni za nešto što nismo i „verovatno“ (ne možemo znati dok se ne nađemo u tim okolnostima) nikada ne bismo napravili? Kako možemo biti odgovorni za nešto što neko čini na drugoj strani sveta i/ili za ono što su počinili vođe za koje nikad nismo glasali, s kojima se ne slažemo i koje osuđujemo?
I kako pomiriti tu istinu s drugom podjednako očitom istinom da je svako od nas isključivi tvorac svoje vlastite stvarnosti i da drugi ne oblikuju našu stvarnost kao što ni mi ne oblikujemo njihovu. Te se istine čine nepomirljivima.
Da bismo dobili samo najmanju naznaku onoga što bi moglo biti odgovor na to pitanje, moramo kopati duboko u prirodi stvarnosti.
Naše kolektivno nesvesno
Kao što Carl Jung pretpostavlja u svojoj teoriji o „kolektivnom nesvesnom“, imamo mnogo zajedničkih osećaja, verovanja i načina funkcioniranja. Delimo mnoge programe, strahove, osećaje i želje. Moguće je da jedni na druge utičemo svojom podsvešću. Mnoga istraživanja danas pokazuju da osećaji drugih ljudi mogu uticati na nas, iako mi nismo svesni što se događa. To se posebno odnosi na ljude s kojima smo blisko emocionalno povezani.
Šta god da se događa s nama uticaće na one koji su s nama povezani. Dakle, utičemo na druge ljude svojim nevidljivim emocionalnim vezama s njima.
Društvene paradigme
Isto tako, na nas utiču i ucestvujemo u zajedničkim društvenim paradigmama u kojima smo rođeni i odrasli. Kada ih prihvatimo i ograničimo svoja opažanja na te paradigme, proširujemo ih na sve druge. Dakle, podupiremo sisteme verovanja drugih ljudi tako što dopuštamo sebi da nas ti sistemi ograničavaju. Ako verujemo da oni koji su drugačiji od nas (po rasi, veri, društvenom statusu) predstavljaju opasnost, onda ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti. Ako verujemo da ne postoji dovoljno za sve nas, ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti. Ako verujemo da je život težak i da se ljudima ne može verovati, ucestvujemo u stvaranju te stvarnosti i s onima s kojima smo u interakciji.
Naše zajedničko morfogenetsko polje
Teorija morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea daje ovome biološku dimenziju. On veruje da naše telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajedničkog bazena znanja i sklonosti koje postoje u polju dostupnom svima nama. Kada neko od nas promeni svoj način života, osećaje, način razmišljanja, to u jednoj maloj meri utiče na postojanost našeg zajedničkog polja i čini taj novi način razmišljanja ili reagiranja dostupnijim i vjerovatnijim drugima s kojima to polje delimo. Tako je sa svim osećajima, verovanjima i ponašanjima, bilo pozitivnim ili negativnim. To što ostajemo pri našim starim neprosvećenim verovanjima i ponašanjima kroz ovo zajedničko polje utiče na sve druge. Suodgovorni smo za ono što se događa. Naše pozitivne promene podstiču druge na isto.
Naše licno kvantnomehaničko telo
Filozofski sistemi uče da svako od nas ima vlastito „kvantnomehanicko telo“ gde se pohranjuju sve uspomene i sklonosti, karakteristike i sposobnosti naše duše zajedno sa strahovima i drugim emocijama. Tamo se pohranjuju sve naše pozitivne i negativne sklonosti. One određuju kakvo ćemo fizičko telo dobiti po rođenju, uslove našeg rođenja kao i emocionalne i mentalne sklonosti. Iako ne određuju isključivo, one utiču na većinu bitnih događanja u našem životu. Privlačimo one stvarnosti koje su velikim delom oblikovane sadržajem naših kvantnomehanickog tela. Međutim, to ne čini našu sudbinu nepromenjivom jer mi dodajemo i oduzimamo kvalitete iz kvantnog polja kada god promenimo svoj način shvatanja, razmišljanja, akcije i reakcije.
Kada sprovodimo Ho’oponopono i druge metode promene percepcije i reakcije, menjamo sadržaj svog svesnog i nesvesnog uma te kvantnomehanickog tela. Tražimo i dopuštamo da se otklone sve sklonosti u našem kvantnom telu, koje možda doprinose onome što doživljavamo ili što na nas utiče, još jednom stvarajući čistu svest – ono što one napokon i jesu.
Univerzalna svest
Sve misli, emocije, sećanja, akcije i reakcije, kao i svi fizički predmeti i bića i interakcije među njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. To je slično činjenici da susvi likovi u filmu ili na TV ekranu privremene manifestacije jednog belog svetla koje samo privremeno poprima te oblike – uključujući „dobro“, „loše“, puno ljubavi ili mržnje, minerale,životinje, ljudska bića i sve interakcije među njima.
Belo svetlo ugašenog TV-a poput je nulte tačke iz koje sve nastaje i u koju sve ponovo nestaje. Tražimo od Božanskog da rastvori sve sklonosti koje možda pridonose onome što svedočimo, natrag u njihovu stvarnu narav, tj. belo nediferencirano svetlo.
Naše zajedničko kvantno telo
Slično morfogenetskom polju, svi mi delimo zajedničko univerzalno kvantno telo. Postoji kvantno telo za svaku vrstu životinja i biljaka, jedno za sve muškarce i jedno za sve žene, jedno za sva ljudska bića i jedno za samu planetu.
To zajedničko kvantno telo sadrži sve naše zajedničke sklonosti koje utiču na čovečanstvo i planetu uopste. Prema tome, kada se oslobodimo ljutnje, straha ili krivice, činimo te sklonosti manje dostupnima u zajedničkom kvantnom telu. Tada ljubav, razumevanje, odgovornost i mir postaju dostupnije.
Ho’oponopono i svi oblici energetske psihologije omogućuju nam da različito percipiramo i reagujemo. Tada nestaju naše stare uspomene i programiranja – ne samo iz nas nego i iz naših interaktivnih odnosa i čovečanstva u celosti.
Izvan prostora i vremena
Kvantna nam fizika objašnjava da prostor i vreme kako ih mi doživljavamo nisu stvarni, nego su stvar percepcije. Prisiljeni smo napustiti okvire ta dva koncepta kada pokušamo objasniti činjenicu da se u laboratorijima u SAD-u jedna čestica u isto vrijeme može pojaviti na nekoliko mjesta. U jednom se eksperimentu jedna čestica istodobno pojavila na 3000 mesta. Moramo početi razmišljati izvan koncepata prostora i vremena da bismo objasnili zašto promena stanja jedne čestice istovremeno utiče na drugu, hiljadama kilometara udaljenu česticu s kojom se čini da je „u vezi“ .
David Bohm, jedan od Einsteinovih učenika, veruje da je sva materija – uključujući naša tela i sve što poznajemo - na nekom stepenu zapravo jedinstveno polje – ono što on naziva „implicitnim poretkom“ ili „poljem nulte tačke“. U tom polju ne postoji prostor ni vreme.
Sve je jedno i sve je potencijal. Svi predmeti, bilo veliki ili mali, koegzistiraju u tom stanju sve dok se ne manifestiraju u „eksplicitnom poretku“ koji doživljavamo kroz vreme, prostor i odvajanje.
Sve gore navedene teorije potvrđuju istinu o Ho’oponopono-u da ne postojimo ti i ja. Sve je jedna energija – jedna svest. Svi skupa činimo jedno jedinstveno polje energije i svesti u obliku pojedinačnih bića i predmeta.
Kada sprovodimo Ho’oponopono ili neku drugu tehniku kako bismo pročistili naš vibracijski doprinos tom sistemu, menjamo celi sistem.
Duhovna učenja
Sve religije poučavaju o ideji božanske pravde. Svako dobija tačno ono što zasluzi na temelju onoga što je napravio u prošlosti. U hršćanstvu je to izraženo Hristovim rečima: „Kako seješ, tako ćeš i žeti“, Kako sudiš drugima, tako će ti se suditi.“ Kada je Isus izlečio paraliziovanog čoveka, rekao mu je: „Ustani i hodaj – oprošteni su ti gresi,“ što pokazuje da je čovek bio paralizovan zbog svojih greha u prošlosti.
Sudeći prema tim duhovnim učenjima i zakonu karme koji izučavaju neke istočne religije, niko nam ne može nauditi osim ako to ne dopuštaju univerzalni zakoni savršene pravde. Prema tome, ako svemir nekome dopušta da se loše ponaša, iako se to čini potpuno nepravedno i pogresno, možemo jedino zaključiti da je dopušteno i da mora postojati nekakva skrivena pravda i da za to mora postojati nekakav „uzrok“ u meni koji to privlači ili dopušta.
Stvarno značenje Ho’oponopono-a je nešto ispraviti. Jednostavno pretpostavljamo da smo u ovom ili možda u nekom prošlom životu (ako verujete u to) učinili nešto što pridonosi onome što se događa. Druga je mogućnost da se nešto događa zato što iz toga nešto moramo naučiti. U tom slučaju možemo izraziti svoju zahvalnost i ljubav što nam je pružena prilika da učimo i razvijamo se kroz to iskustvo.
Dakle, ako verujemo da smo uistinu povezani kolektivnim nesvesnim, morfogenetskim poljem, jedinstvenim kvantnomehanickim telom, kvantnim poljem nulte tačke ili zajedničkom univerzalnom svešću, jedni na druge nedvosmisleno utičemo svakom svojom mišlju, rečju ili delom.
Sledeće je pitanje kako utičemo jedni na druge i kako se stvara naša licna i zajednička stvarnost?
Teorija morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea daje ovome biološku dimenziju. On veruje da naše telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajedničkog bazena znanja i sklonosti koje postoje u polju dostupnom svima nama. Kada neko od nas promeni svoj način života, osećaje, način razmišljanja, to u jednoj maloj meri utiče na postojanost našeg zajedničkog polja i čini taj novi način razmišljanja ili reagiranja dostupnijim i vjerovatnijim drugima s kojima to polje delimo. Tako je sa svim osećajima, verovanjima i ponašanjima, bilo pozitivnim ili negativnim. To što ostajemo pri našim starim neprosvećenim verovanjima i ponašanjima kroz ovo zajedničko polje utiče na sve druge. Suodgovorni smo za ono što se događa. Naše pozitivne promene podstiču druge na isto.
Naše licno kvantnomehaničko telo
Filozofski sistemi uče da svako od nas ima vlastito „kvantnomehanicko telo“ gde se pohranjuju sve uspomene i sklonosti, karakteristike i sposobnosti naše duše zajedno sa strahovima i drugim emocijama. Tamo se pohranjuju sve naše pozitivne i negativne sklonosti. One određuju kakvo ćemo fizičko telo dobiti po rođenju, uslove našeg rođenja kao i emocionalne i mentalne sklonosti. Iako ne određuju isključivo, one utiču na većinu bitnih događanja u našem životu. Privlačimo one stvarnosti koje su velikim delom oblikovane sadržajem naših kvantnomehanickog tela. Međutim, to ne čini našu sudbinu nepromenjivom jer mi dodajemo i oduzimamo kvalitete iz kvantnog polja kada god promenimo svoj način shvatanja, razmišljanja, akcije i reakcije.
Kada sprovodimo Ho’oponopono i druge metode promene percepcije i reakcije, menjamo sadržaj svog svesnog i nesvesnog uma te kvantnomehanickog tela. Tražimo i dopuštamo da se otklone sve sklonosti u našem kvantnom telu, koje možda doprinose onome što doživljavamo ili što na nas utiče, još jednom stvarajući čistu svest – ono što one napokon i jesu.
Univerzalna svest
Sve misli, emocije, sećanja, akcije i reakcije, kao i svi fizički predmeti i bića i interakcije među njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. To je slično činjenici da susvi likovi u filmu ili na TV ekranu privremene manifestacije jednog belog svetla koje samo privremeno poprima te oblike – uključujući „dobro“, „loše“, puno ljubavi ili mržnje, minerale,životinje, ljudska bića i sve interakcije među njima.
Belo svetlo ugašenog TV-a poput je nulte tačke iz koje sve nastaje i u koju sve ponovo nestaje. Tražimo od Božanskog da rastvori sve sklonosti koje možda pridonose onome što svedočimo, natrag u njihovu stvarnu narav, tj. belo nediferencirano svetlo.
Naše zajedničko kvantno telo
Slično morfogenetskom polju, svi mi delimo zajedničko univerzalno kvantno telo. Postoji kvantno telo za svaku vrstu životinja i biljaka, jedno za sve muškarce i jedno za sve žene, jedno za sva ljudska bića i jedno za samu planetu.
To zajedničko kvantno telo sadrži sve naše zajedničke sklonosti koje utiču na čovečanstvo i planetu uopste. Prema tome, kada se oslobodimo ljutnje, straha ili krivice, činimo te sklonosti manje dostupnima u zajedničkom kvantnom telu. Tada ljubav, razumevanje, odgovornost i mir postaju dostupnije.
Ho’oponopono i svi oblici energetske psihologije omogućuju nam da različito percipiramo i reagujemo. Tada nestaju naše stare uspomene i programiranja – ne samo iz nas nego i iz naših interaktivnih odnosa i čovečanstva u celosti.
Izvan prostora i vremena
Kvantna nam fizika objašnjava da prostor i vreme kako ih mi doživljavamo nisu stvarni, nego su stvar percepcije. Prisiljeni smo napustiti okvire ta dva koncepta kada pokušamo objasniti činjenicu da se u laboratorijima u SAD-u jedna čestica u isto vrijeme može pojaviti na nekoliko mjesta. U jednom se eksperimentu jedna čestica istodobno pojavila na 3000 mesta. Moramo početi razmišljati izvan koncepata prostora i vremena da bismo objasnili zašto promena stanja jedne čestice istovremeno utiče na drugu, hiljadama kilometara udaljenu česticu s kojom se čini da je „u vezi“ .
David Bohm, jedan od Einsteinovih učenika, veruje da je sva materija – uključujući naša tela i sve što poznajemo - na nekom stepenu zapravo jedinstveno polje – ono što on naziva „implicitnim poretkom“ ili „poljem nulte tačke“. U tom polju ne postoji prostor ni vreme.
Sve je jedno i sve je potencijal. Svi predmeti, bilo veliki ili mali, koegzistiraju u tom stanju sve dok se ne manifestiraju u „eksplicitnom poretku“ koji doživljavamo kroz vreme, prostor i odvajanje.
Sve gore navedene teorije potvrđuju istinu o Ho’oponopono-u da ne postojimo ti i ja. Sve je jedna energija – jedna svest. Svi skupa činimo jedno jedinstveno polje energije i svesti u obliku pojedinačnih bića i predmeta.
Kada sprovodimo Ho’oponopono ili neku drugu tehniku kako bismo pročistili naš vibracijski doprinos tom sistemu, menjamo celi sistem.
Duhovna učenja
Sve religije poučavaju o ideji božanske pravde. Svako dobija tačno ono što zasluzi na temelju onoga što je napravio u prošlosti. U hršćanstvu je to izraženo Hristovim rečima: „Kako seješ, tako ćeš i žeti“, Kako sudiš drugima, tako će ti se suditi.“ Kada je Isus izlečio paraliziovanog čoveka, rekao mu je: „Ustani i hodaj – oprošteni su ti gresi,“ što pokazuje da je čovek bio paralizovan zbog svojih greha u prošlosti.
Sudeći prema tim duhovnim učenjima i zakonu karme koji izučavaju neke istočne religije, niko nam ne može nauditi osim ako to ne dopuštaju univerzalni zakoni savršene pravde. Prema tome, ako svemir nekome dopušta da se loše ponaša, iako se to čini potpuno nepravedno i pogresno, možemo jedino zaključiti da je dopušteno i da mora postojati nekakva skrivena pravda i da za to mora postojati nekakav „uzrok“ u meni koji to privlači ili dopušta.
Stvarno značenje Ho’oponopono-a je nešto ispraviti. Jednostavno pretpostavljamo da smo u ovom ili možda u nekom prošlom životu (ako verujete u to) učinili nešto što pridonosi onome što se događa. Druga je mogućnost da se nešto događa zato što iz toga nešto moramo naučiti. U tom slučaju možemo izraziti svoju zahvalnost i ljubav što nam je pružena prilika da učimo i razvijamo se kroz to iskustvo.
Dakle, ako verujemo da smo uistinu povezani kolektivnim nesvesnim, morfogenetskim poljem, jedinstvenim kvantnomehanickim telom, kvantnim poljem nulte tačke ili zajedničkom univerzalnom svešću, jedni na druge nedvosmisleno utičemo svakom svojom mišlju, rečju ili delom.
Sledeće je pitanje kako utičemo jedni na druge i kako se stvara naša licna i zajednička stvarnost?
Нема коментара:
Постави коментар