Delovanje spoljašnje namere manifestuje se u kretanju realizacije kroz različite sektore prostranstva varijanti. Ne "letimo" sami kroz prostranstvo već se ono kreće u odnosu na nas, u skladu sa izborom naše spoljašnje namere.
Da bismo "poleteli" potrebna nam je bezuslovna vera da je to moguće izvesti. Namere nema bez vere. Ne bismo mogli napraviti korak kad ne bismo verovali da je to moguće. Osim vere potrebno je i znanje. Vera podrazumeva mogućnost sumnje..gde postoji vera postoji i sumnja. Znanje isključuje sumnju jer ne sumnjamo da će jabuka koju smo bacili pasti na zemlju, mi to jednostavno znamo. Čista spoljašnja namera je slobodna od sumnje a time i od vere. U materijalnom svetu namera mora biti potpuno čista.
Da bismo osetili spoljašnju nameru potrebno je osloboditi se uobičajenih predstava i osećaja. Razum je prisutan u uskim okvirima opšteprihvaćenog pogleda na svet. Teško je osloboditi se tih okvira jer je za to potrebna spoljašnja namera. Stvara se začarani krug: da biste postigli spoljašnju nameru, trebate tu istu spoljašnju nameru. Zato je najbolje praktikovati spoljašnu nameru u životu tj. što češće živeti uz njenu pomoć.
Teško je odrediti gde se završava unutrašnja a počinje spoljašnja namera. Unutrašnja se pretvara u spoljašnju kada se svest sjedinjuje, slaže, spaja sa podsvešću. Ta je granica neuhvatljiva. Svest je spojena i potpuno u saglasnosti sa podsvešću u određenom, uskom segmentu. Ali moć spoljašnje namere je toliko velika da je njen mali deo dovoljan za postizanje veličanstvenih rezultata.
U svakodnevnom životu spoljašnja namera deluje nezavisno od naše volje i često deluje štetno. Npr, manifestuje se kao ostvarenje naših najgorih očekivanja. Čoveka sledi ono čega se plaši, šta mrzi, od čega želi pobeći. To se sve događa zato što ga odašiljanje misli usmerenih na neželjeni događaj prenosi u sektor gde se taj događaj upravo nalazi. Iako on nije nameravao imati to iskustvo.
Unutrašnja namera usmerena je na izbegavanje neželjenih stvari. Pogađa vas ono što vas zabrinjava, uliva strah i mržnju. Svim srcem želite to izbeći. Kada je uplašen razum, duša je još više, kada razum mrzi, mrzi i duša..Jednoglasni su. U trenutku uskađenosti svesti i posvesti upravo se i budi spoljašnja namera, samo što nije usmerena tamo gde se želi.
Nažalost, u životu su duša i razum češće usklađeni na odbijanje nečega. Ljudi po pravilu nejasno razmišljaju o onome što žele ali vrlo dobro znaju šta žele izbeći. Da bi se vlastita volja podredila spoljašnjoj nameri nužno je postići usklađenost duše i razuma u pozitivnim nastojanjima i iz svojih mislu izbaciti sve negativno. Borba sa ovom silom je teška ali ne i nemoguća. Da delovanje spoljašnje namere ne bude štetno neophodno je ne stvarati potencijale važnosti i izbeći negativno razmišljanje.
Нема коментара:
Постави коментар