Prostor i Vreme

" Razmislite sada o ovome: kad ne bi postojalo ništa osim tišine, za vas ne bi postojala tišina, vi ne biste znali šta je to. Tek kad postoje zvuci tišina može postati stvarna. Nalik tome, kad bi postojao samo prostor, bez ikakvih predmeta, za vas prostor ne bi postojao. Zamislite sebe kao tačku svesti što pluta u beskraju prostora - nema zvezda ni galaksija, samo praznina. Iznenada, prostor više ne bi bio prostran; uopšte ga ne bi bilo. Ne bi bilo brzine, ni kretanja od jedne tačke do druge. Potrebne su barem dve uporišne tačke kako bi mogli postojati udaljenost i prostor. Prostor se pojavljuje onoga trenutka kad se Jedno razdeli na dvoje, a »dvoje« postane »deset hiljada stvari«, kako Lao Tse tumači manifestovani svet, te prostor postaje sve prostraniji. Tako se svet i prostor istovremeno pojavljuju."

"Ništa ne može postojati bez prostora, pa ipak, prostor ne postoji. Pre nego što je nastao svemir, pre »Velikog praska«, nije postojao golem prazan prostor koji bi čekao da ga nešto ispuni. Nije bilo nikakvog prostora i ničega drugoga. Postojao je samo Izvor - Jedno. Kad je Jedno postalo »deset hiljada stvari«, činilo se kako prostor postoji i kako mnogima omogućuje postojanje. Otkuda se stvorio? Je li ga stvorio Bog kako bi negde smestio svemir? Naravno da nije. Prostor ne postoji, stoga nikada nije bio ni stvoren."
"Za vedre noći iziđite van i pogledajte nebo. Hiljade zvezda koje vidite golim okom ne predstavljaju ništa više nego samo beskonačno mali delić onih zvezda koje postoje. Više od stotinu milijardi galaksija može se sada otkriti najsnažnijim teleskopima, a svaka je galaksija »svemirski otok« s milijardama zvezda. Ono, pak, što izaziva još veće strahopoštovanje jest beskonačnost samog prostora, dubina i tišina koje omogućuju postojanje toj veličanstvenosti. Ništa ne može izazvati više strahopoštovanja i ništa ne može biti veličanstvenije od nezamislive prostranosti i tišine prostora. A ipak, šta je taj prostor? Praznina, golema praznina."

"Ono što se nama pojavljuje kao prostor u svemiru, sagledan umom i čulima samo je Izvor u svetu. To je »telo« Božje. A najveće je čudo ovo: ta tišina i prostranost koje omogućuju postojanje svemira, nisu samo negde onde, u prostoru - nego takođe i u vama. Kad ste do kraja i apsolutno prisutni, s tom se tišinom i prostranošću susrećete kao s mirnim unutarnjim prostorom u kojem nema uma. U vama se taj prostor proteže u dubinu, a ne u širinu."

"Prema Einsteinu, prostor i vreme nisu razdvojeni. To, zapravo, ne razumem, ali mislim kako pokušava reći daje vreme četvrta dimenzija prostora. On to naziva »prostorno-vremenskim kontinuuom«. Tako je. Ono što u vanjskom svetu uočavate kao prostor i vreme u krajnjem je nešto prividno, ali u sebi sadrži zrnce istine. Prostor i vreme dva su suštinska obeležja Boga, beskonačnost i večnost, shvaćena kao da imaju vanjski izvor izvan vas. U vama i prostor i vreme imaju unutarnji ekvivalent koji razotkriva njihovu istinsku prirodu, kao i vašu vlastitu. Dok je prostor tiho, beskonačno duboko carstvo neumnoga, unutarnji ekvivalent vremena je prisutnost, svesnost večnog sadašnjeg trenutka. Zapamtite da medu njima nema razlike."
"Kad prostor i vreme u sebi shvatite kao Neočitovano (nemanifestovano) - neumno i prisutnost - spoljašnji prostor i vreme za vas i nadalje postoje, ali postaju mnogo manje važni. I svet za vas i nadalje postoji, ali više vas neće vezati uz sebe."

"Stoga krajnja svrha sveta ne prebiva u svetu, nego u transcendenciji sveta. Upravo kao što ne bi bilo svesnosti o prostoru da u prostoru nema predmeta, tako je i svet potreban kako bismo mogli spoznati nemanifestovano - Izvor. Možda ste čuli Buddhinu izreku: »Kad ne bi bilo privida, ne bi bilo ni prosvetljenja«. Nemanifestovanoo sebe spoznaje kroz svet i kroz vas. Ovde ste kako biste božanskoj svrsi svemira omogućili da se razotkrije. Eto koliko ste važni!"