O sreći..

Ovo je jedan od korisnijih novinskih članaka na koji sam naišla tragajući za sopstvenim ispunjenjima..

Svi mi trebali bismo naučiti živeti s emocionalnim usponima i padovima te postati svesni da su oni normalan deo života.

Sreća je ideal koji bismo svi želeli dostići, ali to se ne događa po narudžbi. Mnogi među nama napunili su police knjigama o samopomoći i postizanju sreće u životu. Ukucate li na pretraživaču Google pojam "happiness" (sreća), izlistaće vam oko 63 miliona stranica. Preko Interneta se možete upisati u neki od brojnih kurseva za traženje sreće ili pohađati radionicu za postizanje sreće.

Dakle, kuda god krenuli, možete naći preporuku ili savet za postizanje sretnijeg života. Nego, zašto se onda, kada svi stremimo sreći i optimizmu, svake godine povećava potrošnja antidepresiva? Jesu li nam "prodavači sreće" toliko pomutili razum da sanjamo snove koji nisu realni, pa nas neuspeh koji usledi baca dublje u depresiju? Možemo li uopšte ikada duboko u sebi uspeti osećati se bolje, biti zadovoljni sobom i svojim životom?

Sreća 24 sata na dan

Istraživanja su nebrojeno puta dokazala da stepen osećaja sreće ostaje nepromenjen ili se čak smanjuje kada se obogatimo ili postanemo poslovno uspešni. Ljudi ne priželjkuju najviše bogatstvo, naprotiv, na vrhu popisa zelja smestila se želja za održavanjem odličnog raspoloženja 24 sata na dan sedam dana u nedelji. Oseća se porast društvenog pritiska koji u nama razvija osećaj da nismo dovoljno dobri ako nismo dovoljno ispunjeni i veseli. Ako ne dajete sve od sebe kako biste postali bolji, sretniji, emocionalno razvijeniji, nešto nije s vama u redu, poručuje vam okolina.

Nego, nevolja je u tome što biti sretan celo vreme u ljudskom svetu zaista nije moguće. Pitanje je i je li preporučljivo. Jurnjava za srećom i za poželjnim oblikom uspeha toliko je postala važna da nas baca na sasvim drugu stranu - pod snažan pritisak koji moramo trpeti i koji nas, s vremenom, rastavlja po šavovima.

I negativni su nam osećaji potrebni

Zanimljivo je zapažanje jedne engleske spisateljice koja kaže da ženu ništa ne može odjednom učiniti sretnom na duze od deset minuta. Ona tvrdi da sretni trenuci dolaze i odlaze, i da je zbog toga najjednostavnije nastaviti živeti s osećajima krivice, teskobe i razočaranja. Morali bismo prestati mučiti sami sebe stalnim nastojanjem da postanemo sretniji u situacijama kad doista nema izvornog razloga za osećanje sreće. Teskoba i strah također su vredni osećaji i nešto znače. Suočavanje s njima na licni način jeste nešto što vas može dovesti do ugodnog osećaja da ste postigli nešto za sebe i da se u konačno osećate bolje.

Stručnjaci se slažu kako su depresija, tuga, krivica itd. emocionalna obeležja koja čine naš život i nas čine ljudima. Ti su osećaji čak nužni kako bismo bili zdravi. Kao što je i telesna bol znak upozorenja kako nešto s nama nije u redu, tako su i negativni osećaji signal da nešto nije u redu u našem duševnom svetu.

Osećaj tuge obično je posledica nekog izuzetno tužnog događaja – bilo zbog bolesti, tugovanja za nekim ili problema na poslu ili u vezi. Dakle, nakon tužnog događaja normalno je da će se pojaviti tuga, osećaj gubitka, razočaranje itd. Takva i slična stanja i osećaje ne treba odmah pokušati ublažavati lekovima za podizanje raspoloženja ili za smirenje. Najbolju ćemo terapiju imati dopustimo li sebi da osetimo sve svoje osećaje.

Osetite svoje osećaje

U SAD-u je posljednjih dvadesetak godina vrlo popularna terapija prihvatanja i usvajanja (Acceptance and commitment therapy). Razvila se pod jakim uticajem filozofije Dalekog istoka i uključuje mnoge tehnike svesnosti kojima se pacijent podstiče da zaista oseti svoje emocije i promatra svoje misli, bez obzira kakve one bile. Ova metoda zastupa stav da je to mnogo bolje nego jednostavno zameniti negativne misli pozitivnima. Rezultat takve tehnike je puštanje svih emocija da uđu u vas i budu deo vas, a da vas pritom ne preplave i ne ovladaju vama. Na kraju ih uspevate promatrati kao misli koje vas ne mogu povrediti i od kojih vam ne preti nikakva opasnost.

Šta učiniti kad vam se dogode vrlo tužne stvari kao što je gubitak posla, postporođajna depresija ili razvod braka? I u tim slučajevima dopustite sebi da osetite svoje osećaje. Ako ne iscelite emocionalne rane, kasnije će vam biti još gore. Potiskivanje tuge ili razočaranja kroz duze vreme na kraju će vas ipak dočekati. To možete prepoznati u osećaju jada vidljivog u duboko depresivnih ljudi ili u pojavi u obliku fizičke bolesti. Stoga se preporučuje istraživanje osećaja, njihovo izražavanje i pronalaženje načina kako da sebi pomognete, odnosno da vam ne postane lošije no što već jeste. Ako sve emocije potrpate i zatvorite u sebe kao u konzervu, svi problemi vrebaće vas i izaći u jednom u mnogo gorem obliku nego što ga imaju sada.

Kako do zadovoljstva?

Možda se čini slabom zamenom za "blaženu sreću", no i osećaj zadovoljstva je već veliko postignuće. Osim toga, za razliku od apsolutne stalne sreće, zadovoljstvo je moguće postići. Za to postoje i naucno dokazani načini.

• Tok osećaja: Bilo da ste na poslu, u vrtu ili se igrate s decom, posvećenost jednoj jedinoj aktivnosti umesto istovremenog obavljanja nekoliko zadataka pod pritiskom može vas izvesti iz stanja svesti o sebi. Istodovremeno će vam pomoći da se udaljite od opasne ideje kako su veselje i sreća za vas nedostižni.

• Svesnost: Jednostavno usredsređivanje na zadatak koji upravo obavljate pomaže vam da se oslobodite negativnih misli koje vam se javljaju. Promotrite negativne misli u detalje, a potom ih otpustite isto tako jednostavno – kao misli. Dodatnu podršku možete dobiti učenjem tehnika disanja i meditacije.

• Zahvalnost: Možda zvuči isprazno, ali doista deluje: istraživanja objavljena u američkim naučnim časopisima pokazuju da su ljudi koji se usredsređuju na svoju zahvalnost za ono što imaju u životu optimističniji od onih koji se više bave svime onime što nemaju.

• Podrška: Nebrojene studije dokazale su da je vrlo važana u emocionalnom blagostanju - čvrsta roditeljska mreža i prijatelji.