Od malih nogu pred nas se postavljaju tuđe želje i očekivanja. Roditelji nas uče da našim ponašanjem treba njima da udovoljimo, učitelji da učimo za njihovu ocenu, koju opet donosimo kući roditeljima, ispunivši njihova očekivanja ako je ocena dobra. Sve dok se roditelji zadržavaju samo na ocenama u osnovnoj ili srednjoj školi, to je dobro za nas. Pogubno je kada daju sebi za pravo da nam izaberu profesiju ili kasnije kada nam govore kako treba da živimo, kog partnera da izaberemo.. A sve što treba da rade je samo da nas VOLE:
Naši partneri imaju očekivanja. Žele da mi budemo onakvi kakvi oni smatraju da treba. Biraju nam posao, priajatelje, garderobu i frizuru.. Deca imaju očekivanja od svojih roditelja, takođe.
Čovek u jednom takvom okruženju ide od jednih do drugih, trudeći se da nikog ne povredi, ispunjava njihove želje, zaboravljajući na sebe. Kada duže vremena tako živimo, imamo konstantan odliv energije, koji rezultira iscrpljenošću ili bolestima.
Živeti život u skladu sa tuđim očekivanjima odvešće vas nigde.
Imate pravo da živite svoj život.
Nučite da kažete "Ne" svojim najbližima.
Budite načisto sa sobom šta vi od sebe očekujete, a zatim napravite "čistku" u odnosu na druge ljude.. Vi ste sebi uvek na prvom mestu. Ne morate nužno da se svađate ili objašnjavate sa onima koji vas na taj način iscrpljuju. Krajnje, možete reći, "Radiću ono što mi prija, radiću to za sebe" ili još bolje ne morate ništa reći već samo odlučiti i misliti na to.
Oslobodite se osećaja krivice, misli koje vas upozoravaju da ta druga osoba neće moći bez vas nešto da uradi, straha.. Činjenica je da nikada, ali nikada nećete dorasti očekivanjima te druge osobe/osoba. Samo ćete se bespotrebno iscrpljivati u pokušajima. Jer vi niste rođeni da živite za druge, nego za sebe, za najboljeg sebe. Kada postanete najbolji vi, bićete savršeni i svojim najbližima.
Ovo je problem koji se tako često sreće, često previđa ali na našu sreću vrlo lako rešava, jer zaista samo od nas zavisi.
Možda će druga osoba biti razočarana ili ljuta, ali to nije vaš problem. I ovo o čemu pišem nije sebičluk, nego pravo sa kojim ste rođeni. Kada ga povratite, ili ga postanete svesni, ponovo ćete početi da živite. Jedan lepši život.
Pokušajte da identifikujete osobu koja vas najviše pritiska svojim očekivanjema: roditelji, brat, sestra, partner, suprug/a, deca.
Definišite njihovu želju/očekivanje.
Pokušajte da razmislite o tome. Da li je njihovo očekivanje postalo deo vas.? Da li ste njihovu želju veštački zavoleli i prihvatili kao vašu? Da li toliko igrate kao oni sviraju da uopšte nemate svoj život?
Kada odgovorite na ova pitanja, tj shvatite šta se dešava, istog momenta ste se oslobodili. Jer vi treba da živite život po svome i da shvatite šta osećate.
Da radite ono u šta verujete.
Нема коментара:
Постави коментар