Uradi ili zaboravi

Vaš život biće jednostavniji i lepši ako se oslobodite suvišnih misli, razgovora, odluka, stvari, emocija..

Sve ove stvari o kojima razmišljate svakodnevno, od jednostavnih odluka da li da kupite žutu ili zelenu haljinu pa do najkrupnijih, da li da se preselite u Kanadu ili da ostanete u Budimpešti, iscrpljuju vas. Vas i vaše telo. U našem jeziku postoji lepa sintagma za to stanje: kaže se "Visi mi nad glavom"

Uspešnim ljudim ništa ne visi nad glavom. Oni odluče šta im je činiti i ne vraćaju se više na tu temu.Idu dalje. Pa i ako pogreše to je bolje nego da ništa ne urade.

Što smo neodlučniji, alternative se sve više množe i nedozvoljavaju nam da živimo naš život već nas vuku na različite strane sveta, nudeći nam svoje mogućnosti. A mi ostajemo rastrzani i iscrpljeni između jednog dana u žutoj haljini i jedne večeri u zelenoj. A šta je sa danas? Šta je sa ovim trenutkom?

I sama sam bila žrtva tereta nedonesenih odluka. I sama sam sebi danima govorila: "Ako izaberem ovo onda će mi biti ovako, a ako izaberem ono onda ću morati tako. A tako ne želim. Volela bih da mogu da živim ovde a da radim tamo. Ako se preselim tamo moraću da radim nešto drugo. Ako njega izaberem za partnera on će želeti zajednički život odmah, a ja još nisam spremna itd itd..  Ova priča je preduga i prezamorna. Trajala je dugo čime je samo pojačavala moj osećaj izgubljenosti. Sve dok jednom nisam donela JEDNU jedinu odluku. Kada sam donela prostu odluku gde želim da živim, kockice su se prirodno složile i u ostalim segmentima i pravcima mog života: šta želim da radim, s kim, na koji način,...

Druga stvar, ne morate u datom trenutku da napravite najbolji mogući izbor. Ako možete napravite ga.  Niti morate da razmišljate kako će ta odluka uticati na druge odluke. Ali u svakom slučaju ne morate da briljirate. Izaberite ili zaboravite. 

Mnogo je važnije da se osećate dobro, nego da idete okolo iscrpljeni svojim mislima o svojoj neodlučnosti, zabrinuti.. Jer kada se osećate dobro, čak i kada donesete pogrešnu odluku, bićete u stanju da je lako ispravite, da se predomislite na vreme.

Vežbajte da donosite sitne odluke na dnevnom nivou. To je dobro za vaše zdravlje.

Čega još treba da se oslobodite da biste lakše disali?  Nedovršene obaveze. Neki ljudi. Veza koja ne obećava. Nered u vašem ormaru. Iscrpljujuće aktivnosti.

Najlakše ćete isplivati iz ovog mora stvari koje treba uraditi, tako što ćete odmah uz nedovršeni zadatak upisati datum ili kada se nova obaveza pojavi odmah napištie KADA ćete to uraditi. I ne razmišjate više o tome. Datume možete menjati, ali ne više od jednog puta pomerati jedan isti zadatak. Ako zadatak zahteva više vremena, podelite ga  na više datuma tj dana.

Ako postoje stvari koje ne želite da uradite, onda nemojte. Ako ne možete da zakažete taj zadatak kod sebe onda ga ZABORAVITE. Delete. Potpuno iz svog univerzuma, da ne postoji. Jer ako postoji, nagriza vas psihički. Ako niste sigurni da možete da ga izbrišete iz svoje glave, onda je bolje da ga uradite. Uglavnom, uvek, donesite odluku: Uradi ili Zaboravi.

Tuđa očekivanja

Od malih nogu pred nas se postavljaju tuđe želje i očekivanja. Roditelji nas uče da našim ponašanjem treba njima da udovoljimo, učitelji da učimo za njihovu ocenu, koju opet donosimo kući roditeljima, ispunivši njihova očekivanja ako je ocena dobra. Sve dok se roditelji zadržavaju samo na ocenama u osnovnoj ili srednjoj školi, to je dobro za nas. Pogubno je kada daju sebi za pravo da nam izaberu profesiju ili kasnije kada nam govore kako treba da živimo, kog partnera da izaberemo.. A sve što treba da rade je samo da nas VOLE:

Naši partneri imaju očekivanja. Žele da mi budemo onakvi kakvi oni smatraju da treba. Biraju nam posao, priajatelje, garderobu i frizuru.. Deca imaju očekivanja od svojih roditelja, takođe.

Čovek u jednom takvom okruženju ide od jednih do drugih, trudeći se da nikog ne povredi, ispunjava njihove želje, zaboravljajući na sebe. Kada duže vremena tako živimo, imamo konstantan odliv energije, koji rezultira iscrpljenošću ili bolestima.

Živeti život u skladu sa tuđim očekivanjima odvešće vas nigde.

Imate pravo da živite svoj život.

Nučite da kažete "Ne" svojim najbližima.

Budite načisto sa sobom šta vi od sebe očekujete, a zatim napravite "čistku" u odnosu na druge ljude.. Vi ste sebi uvek na prvom mestu. Ne morate nužno da se svađate ili objašnjavate sa onima koji vas na taj način iscrpljuju. Krajnje, možete reći, "Radiću ono što mi prija, radiću to za sebe" ili još bolje ne morate ništa reći već samo odlučiti i misliti na to.

Oslobodite se osećaja krivice, misli koje vas upozoravaju da ta druga osoba neće moći bez vas nešto da uradi, straha.. Činjenica je da nikada, ali nikada nećete dorasti očekivanjima te druge osobe/osoba. Samo ćete se bespotrebno iscrpljivati u pokušajima. Jer vi niste rođeni da živite za druge, nego za sebe, za najboljeg sebe. Kada postanete najbolji vi, bićete savršeni  i svojim najbližima.

Ovo je problem koji se tako često sreće, često previđa ali na našu sreću vrlo lako rešava, jer zaista samo od nas zavisi.

Možda će druga osoba biti razočarana ili ljuta, ali to nije vaš problem. I ovo o čemu pišem nije sebičluk, nego pravo sa kojim ste rođeni. Kada ga povratite, ili ga postanete svesni, ponovo ćete početi da živite. Jedan lepši život.

Pokušajte da identifikujete osobu koja vas najviše pritiska svojim očekivanjema: roditelji, brat, sestra, partner, suprug/a, deca.

Definišite njihovu želju/očekivanje.

Pokušajte da razmislite o tome. Da li je njihovo očekivanje postalo deo vas.? Da li ste njihovu želju veštački zavoleli i prihvatili kao vašu? Da li toliko igrate kao oni sviraju da uopšte nemate svoj život?

Kada odgovorite na ova pitanja, tj shvatite šta se dešava, istog momenta ste se oslobodili. Jer vi treba da živite život po svome i da shvatite šta osećate.

Da radite ono u šta verujete.

Ko zna zbog čega je to dobro..

Moj život je ponovo krenuo drugačijim tokom.  Ovako se dogodilo, jednog kišnog prepodneva.. Kada sam izašla na pauzu tokom kursa koji sam pohađala rešila sam da prošetam i pogledam knjige koje me zanimaju. Čim sam ušla u knjižaru, počeo je ogroman pljusak posle koga su ulice bile mokre i pune vode. Krenula sam natrag na čas, kada se to desilo.. Auto je prošao pored mene i isprskao me od glave do pete. Nisam mogla da verujem šta mi se desilo. Vratila sam se sa namerom da kažem da ću odustati ovog puta od kursa jer sam bila skroz mokra, blabla, na kraju su me emocije preplavile. Međutim desilo se da je kurs vodila žena koja je pedagog/psiholog po profesiji i koja je uspela da me zaustavi u tom trenutku, vrati na čas i izvede stvar do kraja. 

Posle časova, dok smo razmenjivale mišljenja na osnovu onog što mi se dogodilo, mi je rekla odlučujuću stvar: Emocije, samokontrola. 

Kući sam se vratila lebdeći. Po prvi put sam tako jasno, fizički osećala promenu. Bila sam srećna. Znala sam da ništa nije slučajno.

Nakon nekoliko dana, ušla sam u knjžaru da kupim knjge, ali pošto ih nisu imali, desio se obrt. Izašla sam iz knjižare sa dve nove knjige na temu Emocija. Čitajući ih obe jednu, za drugom dobila sam odgovore na svoja pitanja kao i jasnu smernicu kuda treba da ide moj život.

Shvatila sam suštinu po kojoj treba da radim na sebi i u prvih nekoliko dana već sam osetila promene na bolje. Bila sam spremna da donesem neke odluke koje su mi bile teret već neko vreme. Čim sam odlučila šta da radim u jednom segmentu, u drugom mi se logično nametnula sledeća odluka. I tako redom donela sam ih nekoliko. Osetila sam primetnu lakoću. Ponovo postavila ciljeve.

Koliko god da sebi ukazujemo na to da i ružne stvari/situacije moramo prihvatiti i biti zahvalni na njima, to je ponekad tako teško. Pogotovo kad se sredite i poliju vas prljavom vodom. Ali verujte mi, ako osetite zahvalnost za tu situaciju, kao što sam je ja osetila tog dana, uz pomoć dobre vile, dobijate neprocenjiv poklon. Kada ga budete otvorili, to će biti upravo ono što vam najviše u tom trenutku treba. Nemojte dozvoliti sebi da propustite priliku.