петак, 27. јун 2014.

Prihvatanje je početak promene..

Sve što nam se dešava, bilo lepo ili ružno, treba da prihvatimo. Bez osuđivanja i otpora.. Isto važi i za ljude i za situacije..
Majkl Braun, autor knjige Proces Prisutnosti kaže "Ne ubijajte glasnika. Primite poruku." A pod glasnicima podrazumeva ljude i situacije koje nas uznemiravaju.
"Glasnici" su neintegrisana ( recimo, još nerazrešena..) emotivna sećanjai ožiljci iz ranog detinjstva koja se javljaju u našem odraslom dobu.
To su zanemarena deca u nama.
I neće nas ostaviti na miru. Dolaziće u naš život u obliku pojedinaca, događaja i okolnosti koje nam izazivaju bol i neprijatnost. Ispoljavaju se kroz BES, STRAH ILI TUGU (BOL).

Ponekad se tuga desi, ponekad si to što jesi...


Slika preuzeta sa bizlife.com

Šta mi radimo kada nam se desi TUGA,STRAH ILI BES? Reagujemo. Fizički, mentalno ili emotivno. Pokušavamo mentalno da shvatimo šta nam se dešava, "da rešimo problem", pokušavamo da se fizički uklonimo iz situacije ili okolnosti ( menjamo, posao,stan, partnera..). pokušavamo da odvratimo pažnju od situacije/okolnosti ili osobe - idemo u teretanu, sprovodimo dijetu, menjamo frizuru, izbegavamo osobu koja nas uznemiruje, trudimo se, čitamo..držimo se po strani..
Ali tako ne pomažemo našem unutrašnjem detetu. Ono nastavlja da traži pažnju i prihvatanje, i nastavlja da pati...

Ključ je u tome da prestanemo da bežimo, izbegavamo ili da na druge prenosimo svoje nerešene emotivne naboje iz detinjstva, koji će se pojavljivati u našem životu iznova i iznova sve dok ne obratimo PAŽNJU na njih, pružajući im bezuslovnu PODRŠKU. Postojimo uprkos njima. Pravimo im društvo blagim prisustvom i bezuslovnom podrškom punom ljubavi sve dok se ne smire. Ne treba ništa da kažemo ili uradimo, već da ih pustimo da osete naše saosećanje.
Post napisan uz pomoć knjige Proces Prisutnosti, Majkl Braun, neki delovi u potpunosti preuzeti.

Info za sve one koji traže POSAO:

Na sajtu Čarobne Knjige u toku je akcija 3 knjige za 499 din.(do 30.06, požurite!!) Među pomenutim naslovima nalazi se i apsolutni hit Vodiča za traženje posla: Koje je boje vaš padobran?

Prijatno sam iznenađena ovom knjigom. Na čak 398 strana nalazi more AKTUELNIH informacija, primera, uputstava, saveta..Zaista vredna knjiga i što je najvažnije izdata je 2013 godine. Nešto najbolje iz ove oblasti što sam imala prilike da pročitam. Pravo otkrovenje...
Dakle, iza ovog smešnog naslova krije se:


"Najpopularnija i najprodavanija knjiga svih vremena u oblasti vodiča za traženje posla

Koje je boje vaš padobran? je najpotpuniji vodič za one koji prvi put traže posao, kao i za one koji žele da promene karijeru. Tri decenije nakon prvog izdanja, ova knjiga je i dalje na svim listama bestselera, od sajta Amazon.com do časopisa Businessweek. Šest godina je bila na listi bestselera časopisa New York Times, a prevedena je na dvadeset jezika.

Knjiga koja je pred vama predstavlja obnovljenu i sasvim aktuelnu verziju, a sadrži podroban plan kojim možete promeniti svoj život. S novim primerima, uputstvima i savetima, Padobran predstavlja „zlatni standard u poslovnim vodičima” (prema magazinu Fortune).

„Koje je boje vaš padobran? i dalje predstavlja najpotpuniji vodič za traženje posla… Ova knjiga ne samo što sadrži sve potrebne informacije već pomaže i u psihološkoj pripremi.” New York Times

„Savetnik teške kategorije. Padobran je najprodavaniji vodič za traženje posla svih vremena, prodat u deset miliona primeraka, a od strane Kongresne biblioteke proglašen je za jednu od dvadeset pet knjiga koje su oblikovale svest savremenih čitalaca – što Bolsa svrstava u društvo Malkoma Iksa, Roberta Luisa Stivensona i Boga, čija Biblija je večiti bestseler.” New York Post

„Tri moje knjige o gerila marketingu su na različitim listama bestselera na Amazonu, ali nijedna nije kvalitetna kao Padobran. Malo šta uopšte može da mu konkuriše.” Džej Konrad Levinson, autor Gerila marketinga

„Ovo izdanje je prepuno novih preporuka i klasičnih saveta koji su se održali do danas jer su odlični.” About.com – sekcija Job Searching"




среда, 5. март 2014.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.




Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.

Oni su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Oni su mesto mene ispovedali grehe moje pred svetom.
Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe.
Oni su me mučili onda, kad sam ja begao od muka.
Oni su me ružili onda, kad sam se ja gordio sobom.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Kad sam se ja pravio mudar, oni su me nazivali ludom
Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu.
Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna.
Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van.
Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ogorči protiv mene –
da bi moje begstvo Tebi bilo bespovratno;
da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina;
da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj:
da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca; gordosti i gneva; da bi sve moje blago sabrao na nebu;
ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.

Neprijatelji su me naučili da znam – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelje u svetu izvan sebe.

Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.

Zaista, teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji.

Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.

Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.

Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Za to slobodno korača između njih i moli se za njih: Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, a ne kunem.

Vladika Nikolaj, Molitve na Jezeru

четвртак, 6. фебруар 2014.

Za pozitivan ishod razgovora za posao

Danas je 6. februar, dan kada se praznuje Sv. Ksenija Petrogradska čije sam vam čitanje Akatista za pomoć u traženju posla predložila OVDE
Sigurna sam da su se mnogi od vas već zaposlili. Nadam se, isto tako, da mnogi od vas još uvek čitaju očekujući skoro zaposlenje. Želim im mnogo sreće i današnji post je za njih. Za one koji su u fazi odlazaka na razgovore za posao, očekivanja poziva i nadanja pozitivnom ishodu.
Pored toga što ću vam predložiti da pre razgovora pročitate Akatist ili molitvu, ili to učinite na današnji dan, podeliću sa vama jedan tekst koji sam pronašla na sajtu Čarobne misli, pod nazivom Kako podići vibraciju pred razgovor za posao? Ovde vam ga prenosim u celosti. Zato što je tako predivan i tako istinit.

Jedna od tajni uspeha pred razgovor za posao je bila i ostala : stav i raspoloženje u kojem idem na razgovor.
Neko ko deluje samouvereno, raspoloženo i opušteno ima mnogo veće šanse da dobije određeni položaj, pod uslovom:
- Da ga zaista želi.
- Da je konkurs sa posao pravi (a ne namešteni)
- Da se posao zaista podudara sa onim što osoba želi.
Jer može da se desi i da odeš i fantastično odradiš intervju za posao i dobiješ mesto…a kasnije se ispostavi da je posao katastrofa, i da je bolje da ga nisi dobio. U tom slučaju treba poraditi na verovanju, koje se odnosi na to “Kakve poslove ja verujem da ja uvek dobijam”.
Ali, pretpostavimo da si već u očekivanju toga da dobiješ sjajno mesto, i dobio si poziv za razgovor. Šta možeš da kažes sebi pred taj razgovor, kako bi podigao/podigla raspoloženje, samopouzdanje i vibraciju? Kakav tok misli može da ti pomogne da se “poravnaš” sa onim što želiš?
Evo jednog predloga:

“Ovaj poziv za razgovor je znak da sam u igri. Da neko od onih koji odlučuju smatra da su moje sposobnosti i moje reference dovoljno zanimljive da me pozove na razgovor. Možda im se i moja slika dopala. Možda ja baš imam ono nešto što oni traže. Čak i ako ja nemam pojma šta bi to moglo biti. U svakom slučaju, meni ništa veliko ne zavisi od ovog razgovora. Iako, da želim da dobijem to mesto, stoji. Zapravo, ne, ne želim da dobijem baš to mesto, već generalno neko mesto koje baš MENI odgovara. Na kojem sam prihvaćen, siguran, opušten. Mesto na kojem se osećam kao kada kod kuće u svojoj radionici popravljam bicikl, ili pravim palačinke. Svoj na svome. Ako je ovo to mesto, ako je ovo posao koji može da mi ponudi ono što ja želim, onda sam spreman da se sva vrata otvore i da baš ja budem primljen. Onda sam spreman za to, da mi prave reči dođu u pravom trenutku, da svesno i nesvesno pokažem baš ono što je potrebno da dobijem taj posao. Želim da to bude jedan prijatan razgovor, u kojem ću ja biti poštovan i ja ću poštovati. I zašto da ne? pa takvi razgovori se dešavaju svakodnevno na ovoj planeti. Uprkos gomili loših priča, ja sam čuo i gomilu dobrih priča. Ponekad je lako dobiti pravi posao, kad ljudi jednostavno osete, da pašemo jedni drugima. Ja ću jednostavno da dopustim da dobijem ovaj posao ako pašemo i da ga ne dobijem ako to nije slučaj. I neću sebe ni kritikovati, niti kuditi, niti tugovati ako ga ne dobijem. To samo znači da nismo bili par i da nešto još bolje čeka na mene. Meni je bitno da pokažem da sam tu, da tražim. A ko traži naći će. Ja ne mogu da znam ni dan i sat, kada će taj posao koji na tražim naići, ali moje je da tražim. I moje je da se ja prvo setim svega što je dobro na meni i u čemu sam uspešan, kako bi i drugi mogli to da prepoznaju.
Sada, kada ovako razmišljam, osećam kako sva težina spada sa mene, i sav grč nestaje. To je zaista samo razgovor. I koliko god oni ocenjivali mene, ja istovremeno ocenjujem njih. Ja znam da se i oni nadaju da će naći pravu osobu za taj posao. Ja znam da i oni žele pre svega uspeh i nekoga ko se dobro uklapa u njihov tim. I ako to nisam ja, onda nisam ja. Na ovom svetu postoji i mesto za mene. Ma postoji milion mesta za mene…i  dok god ja znam da ona postoje, vrata će mi se otvarati.
Idem da vidim jednostavno, šta mi se nudi. Idem da steknem novo iskustvo. Ja znam svoju vrednost i nikakav razgovor ne može da je poljulja. Ja znam svoj trud, i svoj rad i svoje vrline. I ja znam ogromnu vrednost koji svaki kolektiv dobija, kada im se ja pridružim. I ja znam, da tamo napolju postoje ljudi, koji će baš to prepoznati i ceniti. I ako su to danas oni, onda ćemo se prepoznati. Osetiću još sa vrata, da je to to. Jer ja znam kakav je osećaj imati posao kakav želim. Opušteno, zanimljivo, prihvaćeno.
Ja znam da je moj glavni posao da se ne grčim i da ne teram nikoga da mi da posao, za koji ja nisam najbolja prilika. Moj je glavni posao da znam svoju vrednost, i da se opustim. Što upravo i radim. I duboko dišem. I znam svoju vrednost. Gledam sebe očima nekoga ko me voli. Ko me ceni. Očima mog najboljeg prijatelja. Nekoga kome je do mene stalo. i vidim svoju veličinu. Moje samopouzdanje je zabetonirano.
Odoh sad da popijem tu kafu i da proćaskam sa njima o tom poslu. Pa ako mi se dopadne…znam da ću ga dobiti. Taj ili neki još bolji.
Juhuuuuuuuuuuuu”

субота, 18. јануар 2014.

Proces Prisutnosti (The Presence Process) - Michael Brown



Knjiga "Proces Prisutnosti" Majkla Brauna, PROCES PRISUTNOSTI PDF, predstavlja alat u vašim rukama. Od svih knjiga koje sam pročitala ona mi je najviše pomogla u čišćenju emotivnih, negativnih programa usađenih u moju podsvest u prvih sedam godina života. Zapravo, ne bih rekla čišćenju već bih upotrebila novi, odgovarajući izraz INTEGRISANJE. 


Kao što i piše u uvodu, ovo je jedna od knjiga koje kad pročitate sve ostale knjige ćete baciti. Nisam ih bacila ali sam ih blago zanemarila i svejedno sam zahvalna jer one su bile put koji je vodio ka nekim drugim. Da ih nisam pročitala ne bih ni bila spremna za lekcije koje dolaze u moj život.

Kada sredite svoj život površinski, ispunite većinu svojih želja, probate većinu stvari koje vas interesuju, vidite da je tu tek početak.

Ova knjiga mi je pomogla da uspostavim odnos sa svojim unutrašnjim detetom, s obzirom da sam se u tokom tog procesa koristeći havajsku tehniku zaglavila. Meditacija unutrašnje dete je ostala ka nezavršen posao.
Nakon toga sam istraživala na drugoj strani. I shvatila da je ono što mi je neophodno sve vreme tu. Pokrenula sam Proces.

Kada pokrenete proces, koji traje 10 nedelja, pokrenuli ste događaje koje treba integrisati iz vašeg najranijeg detinjstva. Nije prijatno. Ali je postepeno, blago i daje rezultate. Proces prisutnosti leči vaše emotivno telo. Kao posledica toga nestaju i mentalne i fizičke nelagodnosti..
Svako doživljava i prolazi kroz proces na različite načine, pa je stoga besmisleno pisati o iskustvima kroz koja prolazimo tokom nedelja.
Morate biti disciplinovani i dovršiti proces do kraja. Jer tek tada dolazite do mogućnosti da postanete celoviti.

Dosta sam naučila tokom mog prvog prolaska kroz Proces, a kao rezultat, na kraju razrešilo se nekoliko stvari u mojoj porodici koje su godinama bile statične, tako lako i jednostavno da sam se sve vreme pitala da li je moguće.. Sve ono što se dešava u vaščoj bližoj okolini je vaše ogledalo. Aka oko sebe vidite napredak to znači da i vi napredujete i obrnuto..

Ovih dana ponovo sam ušla u Proces. Trenutno sam u drugoj nedelji.

Više nemam želja. Ni ciljeva. Više se ne bavim planovima za budućnost i trudim se da ne razmišljam o prošlosti. Ovaj trenutak mi je važan. Trenutak u kome sam se našla na ovom svetu i imam priliku da uživam u njegovom savršenstvu.
Da li je teško živeti izvan vremena i izvan tokova današnjih dešavanja? Da li je sumanuto takvome nečemu težiti u vreme kapitalizma koji šiba po ljudima i njihovim životima? Jesmo li satkani od snova?

Čekam odgovore..
U međuvremenu živim. Dišem. Osećam. Igram li se?

Moje putovanje ka sebi samoj je započelo davno. Prva iskra je zapaljena u mojoj duši kada nisam bila svesna da postoji nešto drugo od mene same, onog što mi se dešava i kako se osećam.. Kada sam sasvim blizu odgovora bude mi jako teško. Kao da se neki deo mene odvaja i nestaje.

Sada se upravo tako osećam. Simptomi prehlade i gripa pojačavaju moju svest da se nešto dešava. Ne prijaju mi isti ljudi... Ali sve je to proces.

S obzirom da je Proces Prisutnosti jedinstveno, lično putovanje u svesnost sadašnjeg trenutka koje vam pomaže da integrišete negativni emotivni naboj utisnut u vaše emocionalno telo, svako ga doživljava različito. Tako da mi ne preostaje ništa drugo nego da vas pozovem na ovo putovanje.