Ponovo sam tu i želim da nastavim pisanje ovog bloga. Novo poglavlje je nastupilo u mojoj duši kao i u mom okruženju. Promene su se ustalile. Jasnije vidim svet oko sebe, svesnija sam. Još uvek idem ka sebi i još uvek se mučim na tom, najtežem putu.
Ovde želim da odgovorim na neka od vaših pitanja. Odmah ću reći da na ona pitanja koja nisu među ovim, ili ne znam odgovor ili nisam osoba koja bi mogla da pomogne. Uglavnom se to odnosi na pitanja iz emotivnog života onih koji prate moj blog ili su čitali neke od mojih postova na Ana.rs.
Da li pomoću ZP i drugih tehnika mogu dobiti baš sve što poželim?
Baš sve, svakako ne. Radi se o tome da privlačenjem željenih stvari u svoj život ti dobijaš pozitivne i negativne poene. Pozitivne kada privučeš ono što tvoja duša takođe želi za tebe, negativne kada privučeš nešto što nije za tebe, ne proističe iz tvoje istine/sudbine. Negativni poeni se moraju nadomestiti. Ovo obično zovem - plaćanje cene. Plaćanjem cene ne gubiš samo nešto drugo, nego se i udaljavaš od sebe same. Tako da dugotrajnim dobijanjem onoga što ti po prirodnim zakonima ne pripada sve teže se možeš vratiti sebi. A to je jedini put. Ovo sve je pod uslovom da se upregne sva raspoloživa volja i energija u pravcu ostvarivanja željenih stvari, bez obzira da li nam one prirodno pripadaju ili ne.
Kako da znam šta je za mene korisno tj. šta bi trebalo da tražim od Boga/Univerzuma?
Trebalo bi već da poznajete sebe toliko da date sebi iskren odgovor. Kaže se: "Zna orao da je orao, a kokoš da je kokoš" ili "Zna hrast da je hrast a žbun da je žbun"
Drugim rečima, kokoška zna da ne može da poleti, ali opet sa druge strane to može da traži. I može da vežba svakodnevno, godinama i čak sa nekog uzvišenja i da se zaleti ali taj let može da bude sa posledicama iili poslednji.
Sa druge strane, ako bi se orao spustio medju kokoške i živeo sa njima godinama, ne pokušavajući da poleti, misleći da je isti kao i one, doći će dan njegove sudbine kada će on morati da poleti. I od tada se nikada neće vratiti tamo gde prema prirodnim zakonima ne pripada.
Zašto nekad ne dobijamo ono što želimo?
Postoji više mogućnosti. Neke od njih su: ne veruješ da to želiš da ti se ispuni, imaš nerealne želje ili želiš nešto što se kosi sa tvojim karmičkim principima.
Kako se manifestuje u našem životu kada izaberemo i dobijemo nešto što je protiv naše prirode?
Objasniću na primeru. Imam drugaricu koja je prijatne spoljašnosti, natprosečne inteligencije, sa visoko razvijenim socijalnim veštinama. Pored ovih osnovnih karakteristika, postoji i niz kvaliteta slabije ili prosečno izraženih. Njena želja je uvek bila povezana sa posebnošću njene ličnosti. Sve što je ikada radila i želela bilo je u cilju izdizanja iznad većine. Bilo je brojnih pokušaja ostvarivanja kroz umetnost, ali tu su pravila vrlo stroga te su je vrlo brzo vratila na početak. Zatim kroz posao koji je zahtevao osobu vrlo visokih kvaliteta..Sve želje su se ostvarivale, ali posledice su bile bolne. Posao se pretvorio u pakao, sa zdravstvenim posledicama i neuzvraćenom ljubavlju..
Jednom prilikom, nakon svega toga, razgovarjući sa njom, upamtila sam jednu njenu rečenicu: "Pomirila sam se sa tim da sam prosek". Iako u prvi mah sam pomislila da kažem da ona svakako nije prosek već mnogo iznad toga, u poslednjem trenutku sam shvatila da je to bila samo kula od karata koju je gradila u vazduhu. Bez obzira koliko kvaliteta imali, neke stvari nisu za vas tj niste zbog njih došli na ovaj svet.
Danas je srećna. Ili što bih rekla, na svom putu.
Da li je ona mogla da ima sve ono o čemu je sanjala? Da, mogla je. Mnogo lakše i pametnije od mnogih koje znam, ali to nije bio njen put. Nije bila želja njene duše. I ona je to uspela da sazna. Da nadje svoju sudbinu. Zamislite samo koliko je hrabra.
