Priča o talentima

Moja aktivna potraga za svojom svrhom odnosno izborom primarnog talenta od onih koje posedujem se ovde završava. Kada sam počela sa pisanjem ovog bloga moj primarni cilj bio je da pronađem način da doprem do svoje suštine, svrhe i da kao takva, spremna prigrlim jedan izbor i predam mu svu svoju pažnju u budućnosti. Put, kao i svaki drugi nije bio lak. Prepun razmišljanja, dilema, pravih i pogrešnih odluka.. 

Bavila sam se raznim stvarima u cilju saznavanja šta je ono što mi najviše leži i u čemu najviše uživam. Tako sam zašla u razne sfere od praktičnih i jednostavnih preko umetničkih i širokih do duhovnih i neuhvatljivih. Rađale su se i umirale ideje. Zapisivali su se mogući pravci, pravile skice i planirali koraci. Osluškivalo se srce. Sve je bilo dobro, interesantno i poučno. Sve do trenutka kada je trebalo izabrati. Kako sam uobičajavala da kažem napraviti izbor za ceo život. Tu bih se skamenila. Trebalo je biti praktičan i pametan i mudar i prediktivan i svesan i... Na kraju ništa ne bih odlučila, ni izabrala pravac, već bih se samo podsetila da vreme prolazi i da moram napraviti izbor što pre.

Trajalo je dugo, dok nisam shvatila oslobađajuću istinu da NE MORAM DA NAPRAVIM TAJ KORAK. 

Naime, desilo se da sam upoznala osobu koja se, slično, bavila sa mnogo stvari u životu bez potrebe da živi svoju svrhu. Živeti svoju svrhu je sintagma izgubljena u prevodu, koja zbunjuje i navodi nas da mislimo da ne radimo pravu stvar ukoliko ne pronađemo svoj jedinstveni talenat ili dar sa kojim smo došli na ovaj svet. Najveća opasnost koja vlada iz Find Your Purpose sintagme koja nas bombarduje sa svih strana na kojima tražimo odgovore na naša pitanja jeste u primerima talenata koji se navode kao mogući: sportista, pevač, pisac, slikar, ... Postoje talenti koji nastaju vremenom, koji prate tehnologiju i koji uopšte ne zvuče tako drevno..

A postoji i Priča o talentima koji mi je moj poznanik ispričao.

Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovoj moći, i otputova. Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i steče drugih pet. Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara.

Posle dugog vremena dođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. I pristupivši onaj što primi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što je primio jedan talant reče: gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje.

A gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao. Trebalo je dakle da daš moj novac menjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome što ima deset talanata. Jer svakome koji ima daće se i preteći će; a od onoga koji nema - uzeće se i ono što ima. A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.

– Evanđelje po Mateju, 25:14-30 (prevod Emilijan Čarnić) Izvor: Wikipedia

Ova alegorijska priča udahnula je novu energiju u moj život. I donela odluku umesto mene. Radiću na svim svojim talentima / stvarima koje želim podjednako.

Druga stvar vezana za priču o našoj svrhi na ovoj planeti, kako mi samo daleko zvuči, jeste u direkciji odnosno pristupu takvom načinu razmišljanjau. Uvek sam mislila da najpre treba da nađem ono što je moja osnova i kada to uradim otvoriće se i novi putevi u mom životu. Međutim istina ne kreće sa te tačke, uvek. Istina vrlo često kreće od odgovora na pitanje: Da li postoji nešto u vašem životu zbog čega se ne osećate dobro? Iako je moj odgovor bio da treba da pronađem svoju strast ili svrhu, to nije polazna tačka.

Pogledajte oko sebe. Šta/Koga treba da promenite. Dečka? Grad? Posao? Nešto treće? Pođite od toga. Ne upadajte kao ja u zamku: To je sada kako jeste, želim da radim na ključnim životnim pitanjima, time će se promeniti i druge okolnosti. Pratite svoj senzibilitet i budite iskreni, to je uvek najteže. Dakle, šta zaista treba da promenim u svom životu?

Paramhans Jogananda - Isceljujuće afirmacije

I. TEORIJA IZLEČENJA

1. ZAŠTO AFIRMACIJE DELUJU

Reč čovekova je Duh u čoveku. Reči koje se izgovore su zvuci izazvani vibracijama misli; misli su vibracije koje dolaze iz ega ili iz duše. Svaka izgovorena reč treba da bude puna duševne vibracije. U rečima neće biti života ako čovek ne uspe da ih oplodi duhovnom snagom. 

Laž, preterivanje i brbljivost čine nečiju reč neefikasnom poput papirnog metka ispaljenog iz dečijeg pištolja. Govor i molitve brbljivih ili nepromišljenih ljudi neće proizvesti željene promene u poretku stvari. 

Čovekove reči ne treba da budu samo istinite već i da budu izraz njegovog potpunog razumevanja i ostvarenja. Govor bez duševne snage je poput klasa bez žita.

 

Duhovna snaga u čovekovoj reči

 

Reči pune ubeđenja, vere, ozbiljnosti i intuicije liče na jake vibracione bombe koje, kada se aktiviraju, raznose stenje teškoća i stvaraju željenu promenu. Izbegavajte neprijatne reči čak i kada su istinite. Ozbiljne reči ili afirmacije ponavljane sa razumevanjem, osećanjima i voljom sigurno će pokrenuti Sveprisutnu Vibrirajuću Kosmičku Silu da vam pomogne u nevolji. Molite se toj Moći sa beskonačnim poverenjem odbacujući sve sumnje; u suprotnom će strela vaše pažnje skrenuti od svog cilja.

Nakon što ste posejali vašu seme-molitvu u tlo Kosmičke Svesti nemojte je vaditi suviše često da vidite da li je proklijala. Pružite nebeskim silama šansu da rade bez ometanja.

Bogom data čovekova moć

Ništa nije veće od Kosmičke svesti ili Boga. Njegova Moć daleko prevazilazi moć čovekovog poimanja. Njegovu pomoć tražite sami. Međutim, ovo ne znači da treba da budete pasivni, inertni ili maloverni; ili da treba da potcenite moći sopstvenog uma. Bog pomaže onima koji pomažu sebi. On vam je dao moć koncentracije i volje, veru i razum da ih koristite kada želite da se oslobodite telesnog i mentalnog bola; treba da zaposlite sve svoje moći, dok se, istovremeno, molite Njemu za pomoć.

Dok izgovarate molitve ili afirmacije uvek verujte da koristite svoje sopstvene, ali isto tako Bogom date moći da lečite sebe ili druge. Molite se za njegovu pomoć; shvatite da vi sami, kao Njegovo voljeno dete upošljavate Njegove darove volje, emocije i razuma da rešite sve teške životne probleme. U ovome je potrebno pronaći ravnotežu izmedu srednjevekovne ideje o potpunoj zavisnosti od Boga i modernog oslanjanja isključivo na ego.


Korišćenje volje, osećanja i razuma

Pri upotrebi različitih afirmacija mentalni stav čoveka treba da se menja; npr. afirmacije volje treba da prati jaka odlučnost, afirmacije osećanja odanost, afirmacije razuma jasno razumevanje. Kad lečite druge izaberite afirmaciju koja odgovara temperamentu (aktivnom, maštovitom, emotivnom, misaonom) osobe koju lečite. U svim afirmacijama najbitniji je intenzitet pažnje, međutim, kontinuitet i ponavljanje takođe puno znače. Vaše afirmacije treba da budu pune predanosti, volje i vere. Radite ih intenzivno i često i ne obraćajte pažnju na rezultate, koji će prirodno doći kao plod vašeg rada.

Za vreme procesa fizičkog izlečenja, pažnja ne treba da je na bolesti, da se ne bi obeshrabrila čovekova vera, već na beskonačnim moćima uma. Prilikom mentalnog prevazilaženja straha, besa, loših navika itd., pažnja treba da je na suprotnom kvalitetu; tako je lek za strah, svesnost hrabrosti; za bes, mir; za slabost, snaga; za bolest, zdravlje.

Mentalna odgovornost za hronične bolesti

Dok pokušava da se izleči čovek se često više koncentriše na snagu same bolesti umesto na mogućnost izlečenja. Na taj način on dozvoljava da bolest bude u istoj meri mentalna koliko i fizička navika. Ovo se posebno uočava u većini slučajeva nervoze. Svaka misao, depresivna ili vesela, razdražljiva ili smirujuća, urezuje suptilne brazde u moždane ćelije i ojačava tendencije prema bolesti ili ozdravljenju.

Podsvesne ideje - navike o bolesti ili o zdravlju snažno utiču na čoveka. Tvrdoglave mentalne ili fizičke bolesti uvek imaju duboko korenje u podsvesti. Moguće je izlečiti bolest vađenjem tih skrivenih korena. Zbog toga sve afirmacije svesnog uma treba da budu dovoljno snažne da bi mogle da prodru u podsvesni um. Odatle one automatski utiču na svesni um. Jake svesne afirmacije utiču i na telo i na um, a nosilac tog uticaja je podsvesni um. Slično ovome, još jače afirmacije ne dosežu samo do podsvesnog uma već prodiru i u nadsvesni um-čarobno skladište čudesnih moći.

Izgovaranje Istine treba upražnjavati sa puno volje, slobodno, inteligentno i predano. Čovek ne sme da dozvoli da mu pažnja luta. Pažnju trcba stalno vraćati, poput lenjog deteta; treba je neprestano i strpljivo uvežbavati da izvrši postavljene joj zadatke.

Pažnja i vera su neophodni

Sve afirmacije, da bi uspele da dosegnu nadsvest, moraju da budu oslobođene od neizvesnosti i sumnji. Pažnja i vera su svetla koja vode do podsvesnog i nadsvesnog uma, čak i kada čovek ne razume afirmacije savršeno.

Strpljenje i pažljivo, inteligentno ponavljanje prave čuda. Afirmacije za lečenje hroničnih, mentalnih ili telesnih tegoba treba ponavljati često i predano (svesno ignorišući nepromenjena ili pogoršana stanja ako ih ima), dok ne postanu deo najdubljih intuitivnih ubeđenja. Bolje je umreti, ako je smrt neizbežna, u ubeđenju da je čovek savršeno zdrav nego sa mislima da je mentalna ili fizička bolest neizlečiva.

Iako je smrt, prema sadašnjem ljudskom znanju, kraj telesne egzistencije, „sudnji čas" ipak, može biti pomeren snagom duše.

2. ŽIVOTNA ENERGIJA LEČI 

Gospod Isus Hrist je rekao: „Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih."

„Reč" je Životna Energija ili Vibrirajuća Kosmička Sila. „Usta Božja" su medula oblongata (produžena moždina; zadnji deo mozga, koji se sužava u kičmenu moždinu). Ovo je ulaz (,,Usta Božja"), najvažniji deo ljudskog tela, za Životnu Energiju („Reč") koja podržava čovekovu egzistenciju. U hinduističkim i hrišćanskim spisima ta Reč je Aum, odnosno Amen.

Samo je Savršena Moć ta koja leči; svi spoljni metodi stimulacije samo sarađuju sa Životnom Energijom i bezvredni su bez nje.

Pokretanje životne energije

Moći volje, imaginacije, razuma ili osećanja nisu dovoljne da dovedu do fizičkog ozdravljenja. One deluju samo kao različiti posrednici, koje, u zavisnosti od temperamenta ličnosti, na odgovarajući način, mogu da pokrenu Životnu Energiju da leči. U slučaju paralize ruke, ako voljom i imaginacijom stalno stimulišemo Životnu Energiju, ona može iznenada da pojuri do bolesnog nervnog tkiva i izleči ruku.

Ponavljanje afirmacija treba da bude postojano i neprestano, tako da snaga volje, ili razuma, ili osećanja bude dovoljna da pokrene neaktivnu Životnu Energiju i preusmeri je u prirodne kanale. Čovek ne bi smeo da umanjuje važnost ponavljanih, sve dubljih, napora.

Pri sađenju, uspeh zavisi od dva činioca: potentnosti semena i kvaliteta zemljišta. Slično tome, u lečenju je najvažnije da postoji moć isceljenja i prijemčivost pacijenta na lečenje „... Sila (odnosno, moć lečenja) iziđe iz njega..." i „... Vera tvoja spasla te je ..." (po Marku 5;30;34): ovakve Biblijske izreke pokazuju da su potrebni i moć isceljenja, i vera bolesne osobe. Veliki iscelitelji, ljudi koji su našli Boga u sebi, ne leče slučajno, već sa egzaktnim znanjem. Potpunim uvidom u upravljanje Životnom Energijom oni šalju ka pacijentu stimulativni impuls, koji harmonizuje protok Životne Energije u pacijentu. Tokom lečenja, oni zapravo vide kako psihofizički zakoni Prirode deluju u tkivima bolesnog čoveka i isceljuju. Osobe nižeg duhovnog dostignuća takođe su sposobne da leče sebe i druge vizualizovanjem i usmeravanjem priliva Životne Energije u oboleli deo tela.

Moguća su i trenutna izlečenja fizičkih, mentalnih i duhovnih bolesti. Tama taložena vekovima može biti u jednom trenutku raščinjena dovodenjem svetlosti, a ne pokušajima da se istera mrak. Čovek ne može da kaže kada će biti izlečen, zato ne treba da postavlja tačne vremenske granice. Vera, a ne vreme, će odlu čiti kada će biti izlečen. Rezultati zavise od tačnog buđenja Životne Energije i od čovekovog stanja svesti i podsvesti. Nedostatak vere koči Životnu Energiju i sprečava savršeno delovanje ovog Božanskog Doktora, Graditelja Tela i Majstora-Zidara.

Napor i pažnja su najbitniji za postizanje odgovarajućeg stepena vere ili moći volje, ili mašte koji će automatski podstaći Životnu Energiju da leči. Želja ili očekivanje rezultata slabi moć istinske vere. Bez korišćenja volje i vere, Životna Energija ostaje uspavana.

Potrebno je vreme da pacijent koji pati od hronične bolesti oživi oslabljenu moć volje, vere ili mašte, pošto su njegove moždane ćelije filigranski izbrazdane mislima o bolesti. Potrebno jc dosta vremena da se izgrade loše navike svesti o bolesti. Isto tako, potrebno je određeno vreme da se izgrade dobre navike svesti o zdravlju.

Ako sugerišete sebi: „Dobro sam", a u stvari sumnjate u to, efekat je isti kao kada biste uzeli dobar lek i istovremeno progutali drogu koja potire njegovo dejstvo. Kada koristite misli kao lek, morate paziti da dobre misli ne neutrališete lošim mislima. Da bi misao bila aktivna i uspešna, mora biti oplođena takvom voljom, koja će odbiti loše uticaje negativnih misli.

Istina je moć u afirmaciji

Misli se moraju razumeti i ispravno primeniti da bi bile delotvorne. Ideje prvo ulaze u ljudski um u gruboj, neobrađenoj formi; potrebno je da budu prihvaćene sa dubokim razmišljanjem. Misao iza koje ne stoji duševna ubeđenost nema vrednosti. Zbog toga ljudi koji koriste afirmacije bez dubokog uvida u istinu na kojoj se zasnivaju (čovekovo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom) imaju loše rezultate i žale se da misli nemaju isceljujuću moć.

 3. IZLEČENJA TELA, UMA I DUŠE

U svom smrtnom aspektu čovek je biće koje objedinjuje trojstvo. On žudi za oslobođenjem od najrazličitijih patnji. Njegove su potrebe:
1. Izlečenje telesnih bolesti,
2. Izlečenje mentalnih ili psiholoških bolesti kao što su strah, ljutnja, loše navike,
gubitak svesnosti, manjak inicijative i samopouzdanja itd.
3. Izlečenje duhovnih bolesti indiferentnosti, nesagledavanja svrhe, intelektualnog ponosa i dogmatizma, skepticizma, zadovoljavanja sa materijalnom stranom egzistencije,
ignorisanja zakona života i božanskog u čoveku.

Od najviše je važnosti da se isti akcenat stavi na prevenciju i lečenje sve tri vrste bolesti.

Većina ljudi svoju pažnju vezuje za lečenje telesne disharmonije, jer je to opipljivo i očigledno. Oni ne shvataju da su njihove mentalne uznemirenosti izazvane brigom, egoizmom i sl. i njihovo duhovno slepilo prema božanskoj svrsi života pravi razlozi ljudske bede.

Kada čovek uništi mentalne bakterije netolerancije, besa i straha i kada oslobodi svoju dušu od neznanja, mala je verovatnoća da će patiti od fizičkih bolesti ili siromaštva.

Prevencija fizičkih bolesti

Pokornost Božijim fizičkim zakonima je metod kojim se izbegavaju telesne bolesti. Nemojte se prejedati. Većina ljudi umire zbog pohlepe za jelom i zbog zanemarivanja ispravnih navika u ishrani.

Poštujte Božije zakone higijene. Mentalna higijena (očuvanje čistog uma) je nadređena telesnoj higijeni, ali je i ova druga bitna i ne bi je trebalo zapostavljati. Međutim, nemojte živeti pod pritiskom suviše strogih pravila, jer će vas i najmanje odstupanje od isplaniranih navika uznemiriti.

Sprečite raspadanje u telu znanjem o očuvanju fizičke energije i snabdevanju tela neiscrpnom količinom Životne Struje, sa vežbama.

Sprečite zakrčenje krvnih sudova pravilnom dijetom.

Sačuvajte svoje srce od prekomernog rada; strah i ljutnja ga preopterećuju. Odmorite srce metodama opuštanja i gajite mir u svom umu.

Procenjuje se da pri svakom otkucaju, srce iz svoje dve komore izbaci približno 4 unce krvi. Tcžina krvi ispumpane u toku jednog minuta je oko 18 funti. Dnevno, ta količina je oko 12 tona; godišnje 4.000 tona. Ovi brojevi ukazuju na ogroman rad koji srce obavi.

Mnoge osobe veruju da se u toku 24 sata srce odmara 9 sati prilikom dijastoličnog širenja, međutim, ovaj period nije pravi odmor; to je samo priprema za sistolički pokret. Vibracije izazvane kontrakcijom komora prenose se kroz srčano tkivo prilikom opuštanja. Zato se srce ne odmara.

Energija koja se utroši u toku dana i noći prirodno utiče i na srčani mišić. Odmor ovog mišića bio bi od velikog značaja u očuvanju zdravlja. Svesna kontrola sna, spavanje i buđenje po volji, deo je joga treninga kojim čovek može da reguliše otkucaje srca. 

Kontrola smrti dolazi kada čovek uspe svesno da kontroliše pokrete srca. Odmor i obnovljena energija, koju telo primi u toku sna, samo su bled odraz izvanrednog mira i snage koji dolaze kroz „svesni san" kada se čak i srce odmara.

Sveti apostol Pavle je u Prvoj poslanici Korinćanima rekao: „Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Isusu Hristu Gospodu našemu." (15;31) - to znači da svesni mir koji dolazi sa Hristovom Svešću odmara ili zaustavlja srce. Mnoge stranice Biblije otkrivaju da su drevni proroci znali veliku istinu odmaranja srca naučnim meditacijama ili odanošću Bogu.

Godine 1837. u Indiji, poznati fakir po imenu Sadu Haridas je bio sahranjen u kontrolisanom eksperimentu po nalogu Maharađe Ranđit Singa iz Pendžaba. Jogi je bio sahranjen 40 dana u zazidanom prostoru pod stalnom vojnom stražom. Po isteku tog vremena bio je ekshumiran u prisustvu mnogih dostojnika durbara (dvora) kao i pukovnika Ser C. M. Vejda iz Londona i nekoliko drugih Engleza iz okoline. Sadu Haridas je ponovo počeo da diše i vratio se u normalan život. U jednom ranijem eksperimentu pod nadzorom Rađe Dijan Singa u Džamu, Kašmir, Sadu Haridas je bio sahranjen 4 meseca. On je usavršio umetnost kontrole i odmaranja srca.

Prevencija mentalnih bolesti

Gajite mir i veru u Boga. Oslobodite um od svih uznemirujućih misli i napunite ga ljubavlju i radošću. Shvatite nadmoć mentalnog lečenja nad fizičkim. Odstranite loše navike koje život čine bednim.

Prevencija duhovnih bolesti

Metod kojim se um oduhovljuje je oslobađanje od ograničavajućih koncepata smrtnosti i promene. Telo je materijalizovana vibracija, i treba ga spoznati kao takvo. Svesnost o bolesti, propadanju i smrti bi trebalo zameniti naučnim razumevanjem osnovnih zakona koji ujedinjuju materiju i Duh kao i razumevanjem iluzornog ispoljavanja Duha kao materije, Beskonačnog kao konačnog. Postojano verujte da ste stvoreni prema slici Očevoj, i da ste, zbog toga, besmrtni i savršeni.

Nauka je dokazala da su čak i čestica materije ili talas energije neuništivi: neuništiva je takođe i duša ili duhovna suština čoveka. Materija se menja; duša menja iskustva. Smrt predstavlja radikalnu promenu, ali smrt ili promena forme ne menja, ne uništava duhovnu suštinu.

Postoje različiti načini koncentracije i meditacije, ali metode joge su najefikasnije. Unesite u svoj svakodnevni život iskustva mira i stabilnosti koje dobijate kroz koncentraciju i meditaciju. Sačuvajte svoju uravnoteženost prilikom životnih iskušenja. Ne prepuštajte se divljim emocijama. Ostanite neuzdrmani naglim obrtom situacija.

Procena metoda lečenja

Uopšteno se smatra da bolesti izazivaju spoljni materijalni uzročnici. Samo manji broj ljudi shvata da bolesti nastaju zbog neaktivnosti Životne Sile. Kada se ćelija ili prenosnik Životne Energije ozbiljno ošteti, Životna Energija se povlači sa tog mesta i tako nastaju problemi. Medicina, masaža, elektricitet i druge spoljne metode samo pomažu da se Životna Energija vrati u obolelu ćeliju i obavi svoj posao održavanja i popravljanja. Ne smemo biti ekstremisti ni po kom pitanju. Treba prihvatiti odgovarajući način lečenja prema ličnom ubeđenju. Lekovi i hrana imaju definisan uticaj na krv i tkiva. Dok god čovek uzima hranu, zašto poricati da lekovi i drugi načini materijalne pomoći imaju uticaj na telo? Ovi metodi pomažu sve dok čovekova materijalna svest preovlađuje. Međutim, ovi načini lečenja imaju svoja ograničenja, jer se unose spolja. Najbolji načini su oni koji pomažu Životnoj Energiji da obnovi svoje unutrašnje isceljujuće aktivnosti.

Lekovi mogu hemijski pomoći krvi i tkivima. Upotreba električnih naprava takođe može biti blagotvorna. Ali, ni lekovi ni elektricitet ne leče bolest; oni samo stimulišu i nagovaraju Životnu Energiju da se vrati u napušteni oboleli deo tela. Uvođenje stranog elementa, bilo da je to medicina ili elektricitet, ili bilo koja druga metodn posredne pomoći je nepoželjno ako možemo da koristimo Životnu Silu direktno.

Božji zakoni primenjeni na materiju

Melemi mogu biti korisni za svrab, rane, posekotine, i sl. Ako vam je ruka ili noga slomljena nepotrebno je zahtevati od Životne Energije da spoji kosti, kada hirurg (dete Božije i stoga sposoban da služi kao Njegov instrument) može da ih spoji svojom veštinom, poznavanjem Božijih zakona primenjenih na materiju. Ako možete snagom uraa da u kratkom roku izlečite slomljenu nogu - uradite to; ali, ne bi bilo mudro da čekate dok ne steknete takve moći.

Postom, masažom, osteopatskim tretmanima, hiropraktičkim nameštanjem pršljenova, joga stavovima i sl. možemo da otklonimo ili smanjimo zakrčenje u nervima ili tkivima i tako omogućimo slobodan protok Životne Energije.

Sticanje moći nad Životnom Energijom

S druge strane, mentalno lečenje je moćnije od svih načina fizičkog lečenja pošto su volja, imaginacija, vera i razum takva stanja svesnosti da stvarno i direktno deluju iz unutrašnjosti. Ova stanja svesti obezbeđuju motivacionu moć koja stimuliše i usmerava Životnu Energiju da izvrši svaki postavljeni zadatak.

Autosugestijom i različitim afirmacijama uspešno se stimuliše Životna Energija; međutim, one nisu uvek efikasne pošto praktikanti često upošljavaju samo čisto mentalne metode bez svesnog pokretanja Životne Energije i tako ne uspevaju da uspostave fiziološku vezu.

Izlečenje je izvesno ako se psihofizičke tehnike udruže sa snagom volje, vere i razuma da usmere Životnu Energiju i da dosegnu nadsvesni um. U ovom blaženom stanju Realnosti čovek uviđa nerazdvojno jedinstvo materije i Duha, i rešava sve probleme disharmonije. Učenje joge pruža modus operandi za uprezanje volje da usmeri kretanje vibrirajuće Životne Energije u bilo koji deo tela. Koristeći ovaj metod, čovek sasvim određeno oseća unutrašnji tok Kosmičke Vibrirajuće Sile

TEHNIKA AFIRMACIJE

Preliminarna pravila

1. Sedite okrenuti ka severu ili istoku. Poželjna je prava stolica bez rukohvata preko koje je stavljeno vuneno ćebe. Ovaj materijal služi kao izolacija od magnetnih zračenja Zemlje, koja teže da vežu um za materijalne percepcije. 

2. Zatvorite oči i koncentrišite se na medulu oblongatu (produženu moždinu na zadnjoj strani vrata), osim ako drugačije nije rečeno. Kičma je uspravna, brada stoji visoko, a stomak je uvučen. Duboko udahnite i izdahnite tri puta.

3. Opustite telo i nemojte se pokretati. Ispraznite um od svih nemirnih misli i povucite njegovu pažnju sa telesnih senzacija, toplog i hladnog, zvukova itd. 

4. Nemojte misliti na posebnu vrstu izlečenja koja vam je potrebna. 

5. Odbacite anksioznost, nepoverenje i brigu. Doživitesmireno i sa poverenjem, da Božanski Zakon radi i da je svemoćan. Nemojte sebi dozvoliti sumnju i nepoverenje. Vera i koncentracija omogućavaju da zakon radi neometano. Zadržite misao da su sva telesna stanja promenljiva i izlečiva i da je ideja hronične bolesti iluzija. 

Vreme: Afirmacije treba raditi ujutru, odmah nakon buđenja, ili uveče, za vreme perioda pospanosti neposredno pre spavanja. Grupni rad je moguće održavati u bilo kom pogodnom trenutku.

Mesto: Što je moguće mirnija okolina. Ako grupni rad treba da se održi na bučnom mestu, ignorišite zvukove i pažljivo se posvetite vašoj praksi.

Metod: Uvek oslobodite um od briga i uznemirenosti pre nego što počnete da radite afirmacije. Izaberite afirmaciju koja vam odgovara i izgovarajte je na glas celu, zatim je izgovarajte tiho, pa još tiše dok glas ne postane šapat. Zatim, postepeno počnite da radite afirmaciju samo mentalno, bez pokretanja jezika ili usana sve dok ne osetite da ste postigli duboku, nesalomljivu koncentraciju - ne nesvesnost, već dubok kontinuitet neuznemirenog mišljenja.

Ako nastavite da radite afirmaciju i odete još dublje, osetićete povećanje radosti i mira. Za vreme duboke koncentracije, vaša afirmacija će se stopiti sa nesvesnom strujom, da bi se kasnije vratila ojačana, sa snagom da utiče na vaš svesni um kroz zakon navike.

Vremenom ćete doživljavati sve veći mir, vaša afirmacija će ići dublje, u carstvo nadsvesnog, da bi se kasnije vratila puna neograničene moći da utiče na vaš svesni um, kao i da ispuni vaše želje. Nema sumnje da ćete prisustvovati čudu ove naučne vere. Prilikom grupnog rada sa afirmacijama za lečenje psihičkih i mentalnih bolesti u sebi i drugima, grupa treba da vodi računa da radi afirmacije istim tonom, istom mentalnom snagom, istom koncentracijom i istim osećanjem vere i mira.

Slabiji umovi umanjuju ujedinjenu snagu rođenu iz afirmacija i mogu čak da skrenu ovu poplavu snage sa svog nadsvesnog odredišta. Stoga, osoba ne bi trebalo da čini telesne pokrete ili da bude mentalno odsutna. Koncentracija svih članova grupe je neophodna za uspeh.

U grupnom radu sa afirmacijama vođa grupe treba da čita afirmacije u ritmu, zatim slušaoci treba da ponove iste reči istim ritmom i istom intonacijom.

Ove afirmacije inspirisane dušom

Afirmaciona semena koja su u ovoj knjizi, oplođena su sa inspiracijom duše. Ona treba da budu zasejana u zemlju nadsvesnog mira i zalivana verom i koncentracijom da stvore unutrašnje spontane vibracije koje će im pomoći da proklijaju.

Mnogi procesi postoje između sejanja semenja afirmacija i njihovog rađanja. Svi uslovi njihovog rasta moraju da budu ispunjeni da bi proizveli željeni rezultat. Seme afirmacije mora da bude živo, oslobođeno od nedostataka sumnje, uznemirenosti ili nepažnje. Ono treba da bude zasejano u um i srce koncentracijom, posvećenošću i mirom, i zaliveno dubokim, svežim ponavljanjem i beskrajnom verom.

Izbegavajte mehaničko ponavljanje. Značenje ovoga se nalazi u osnovi Biblijske zabrane: „Ne uzimaj ime Gospoda Boga uzalud." Ponavljajte afirmacije čvrsto, sa intenzitetom i iskrenošću, dok se takva snaga ne nagomila da jedna komanda, jedna snažna unutrašnja potreba ne bude dovoljna da promeni vaše telesne ćelije i pokrene vašu dušu da stvori čuda. 

Napredni stepeni mantranja

Podsetite se ponovo da afirmacije treba da budu izgovorene odgovarajućom glasnom intonacijom, utišavajući se u šapat, i, iznad svega, sa pažnjom i posvećenošću. Na taj način misli su vođene, nečijim ubeđenjem u efikasnost i istinu afirmacija, od čula sluha do razumevanja svesnog uma, zatim do podsvesnog ili automatskog uma, i na kraju do nadsvesnog uma. Osobe koje veruju, biće izlečene ovim afirmacijama. Pet faza mantranja su: svesno i glasno mantranje, šaputanje mantre, mentalno mantranje, podsvesno mantranje i nadsvesno mantranje.

Aum ili Amen, Kosmički zvuk

Podsvesno mantranje postaje nesalomljivo i automatsko. Nadsvesno mantranje nastaje kada se duboke unutrašnje vibracije preobrate u realizaciju i učvrste u svesnom, podsvesnom i nadsvesnom umu. Održavanje pažnje bez uznemirenosti na istinskoj Kosmičkoj Vibraciji (Aum ili Amen) ne na imaginarnom zvuku, je nadsvesno mantranje. 

Kada prelazite iz jednog stepena mantranja u drugi, stanje uma takođe treba da se menja i da postaje dublje i koncentrisanije. Cilj je da se ujedine onaj koji mantra, mantra i proces mantranja u jedno. Um treba da uđe u najdublje svesno stanje - ne u nesvesnost, u odsutnost duhom ili spavanje. Naprotiv, treba da uđe u stanje tako fokusirane koncentracije da su sve misli uronjene i stopljene sa jednom centralnom mišlju, kao pojedinačni opiljci sa jednim neodoljivim magnetom.

Tri fiziološka centra

Prilikom rada sa afirmacijama volje, vaša pažnja treba da bude centrirana u tačku između obrva; za vreme rada sa afirmacijama misli u medula oblongati (produžena moždina); a za vreme rada sa afirmacijama devocije u srcu. U odgovarajućim trenucima čovek automatski fiksira svoj um na jedan od ova tri fiziološka centra. Na primer, za vreme emotivnih stanja on oseća srčani centar izdvojeno od ostalih delova tela. Praksom čovek stiče snagu da svesno usmerava svoju pažnju ka vitalnim izvorima volje, misli i osećanja.

Apsolutna vera u Boga koja se ne dovodi u pilanje je najbolji metod trenutnog lečenja. Stalan napor da se probudi ova vera najviša je čovekova dužnost koja donosi najveće nagrade

Koristeći ove afirmacije, poklonik ili vođa grupe može da bez prekida pročita celu afirmaciju, ili, ako želi, može da se zaustavi i ponovi bilo koji red.

Kratke afirmacije

Gospode, Oče savršeni, svetlo Tvoje sve prožima kroz Hrista, i kroz svece svih religija, i kroz učitelje Indije, i kroz mene. Nebeska svetlost je prisutna u svim delovima moga tela. Ja sam dobro i zdravo. 

O, Svesna energijo Kosmosa, Tvoj život je moj. Ti menjaš čvrstu, tečnu i gasovitu hranu, i u energiju je uzdižeš, da podrži moje telo.

O, Gspode Oče, koji si na nebesima, ćelije tela moga od svetlosti su stvorene, Ti si ih stvorio. Savršene su one, jer Ti si Savršenstvo. Zdrave su one, jer Ti si Zdravlje. Duhovne su one, jer Ti si Duh. Besmrtne su one, jer Ti si Život sam.

Energija Tvoja, Oče, život mi daje i obnavlja me i snaži.

Moć Duha što leči struji kroz ćelije moje. Stvoren sam od univerzalne Božanske materije.

Oče, Gospode, u meni si i dobro mi činiš.

Moć se Tvoja, Gospode, kreće kroz mene. Stomak moj je dobro jer tu je svetlost Tvoja što leči.

Shvatih da sagrešenje moje o zakon zdravlja bolest u meni stvara. Ispravnim mislima, dobrim delima i zdravom hranom ću se iskupiti. 


Gospode koji si na nebesima. Ti si prisutan u svakom atomu, svakoj ćeliji, svakoj čestici, svakom deliću nerva, mozga i tkiva. Ja sam dobro, jer Ti si u svim delovima moga tela.

Božansko zdravlje savršeno obasjava mračne kute bolnoga mi tela. Svetlost Njegova u ćelijama svim blista. Savršeno zdrave su one jer savršenost Njegova je u njima.

Oče naš, koji si na nebesima, Ti si moj zauvek. U svakom dobru slavim ime Tvoje. Svaka misao čista blista dobrotom Tvojom.

O, Gospode, Oče, beskrajna moć Tvoja što leči, u meni je. Neka svetlo tvoje obasja mrak neznanja moga. Gde god Tvoga svetla ima, savršenstvo je tu. Savršenstvo je u meni.

Nebeski Oče, Ti si svako osećanje, volja i misao. Ti si vodič mojih osećanja, volje i misli. Neka te prate, neka budu poput tebe.

Snovi moji o savršenstvu mostovi su koji me vode u carstvo čistih ideja.

Svakoga ću dana sve više i više sreću tražiti u umu svom, a sve manje i manje u materijalnim zadovoljstvima.

Bog je pastir neumornih misli mojih. Odvešće ih On u svoje prebivalište mira.

Pročistiću svoj um sa mišlju da Bog vodi svako delo moje.

Razmišljate li o tome šta govorite? Izgovarate li ružne i neprijatne stvari nehotice? Ogovarate li svoje susede, prijatelje..? Psujete li? ...

Razmislite.

Kako koristite svoju Svetu Reč?

Šta svakodnevno govorite Bogu?

Koja je vaša svakodnevna molitva?

Postavljanje ciljeva - životne kategorije

Prilikom postavljanja ciljeva vodite se činjenicom da ćete biti najzadovoljniji ukoliko pokrijete sve oblasti života - životne kategorije.

 Kategorija: Posao i Uspeh na poslu

Postavite opšti cilj, u okviru cele kategorije a zatim postavite specifične cijeve u okviru sledeće 4 podkategorije

1. Učinak na poslu, efikasnost
2. Napredovanje, status
3. Zadovoljstvo poslom (profesijom)
4. Odnosi sa kolegama

Razmislite šta je to što biste najviše želeli da postignete u okviru ove kategorije. To neka bude vaš osnovni cilj. Podkategorije možete i sami izabrati, u odnosu na posao kojim se bavite ili ih koristiti kao putokaze.

Kategorija: Obrazovanje i Znanje

Postavite opšti cilj, u okviru cele kategorije a zatim postavite specifične cijeve u okviru sledećie 4 podkategorije

1. Završetak/Upis fakulteta/više škole
2. Poznavanje jezika : Engleski..
3. Veštine: Racunarski programi
4. Nastavak Obrazovanja

 U okviru ove kategorije vaši ciljevi se mogu odnositi i na čitanje knjiga, učenje novih veština, pohađanje kurseva, sve ono što bi moglo da vam pomogne da se razvijete u osobu kakva želite da budete.

 Kategorija: Zdravlje i kondicija

Postavite opšti cilj, u okviru cele kategorije a zatim postavite specifične cijeve u okviru sledećie 4 podkategorije

1. Zdrava ishrana i navike
2. Trening - vitalnost, kondicija, pokretljivost
3. Zdravstveni pregledi
4. Promena navika

Ukoliko se bavite već nekim sportom postavite ciljeve u smislu rezultata a ukoliko ne, postavite cilj vezan za promenu navika.

Kategorija: Prijateljstva i Druženja

1. Nova Poznanstva
2. Stara poznanstva - odnosi sa prijateljima
3. Izlasci i druženja
   

 Ne zaboravite rođendane starih prijatelja i organizujte se da ih vidite makar jednom u godinu dana! Nova poznanstva su lekovita..

Kategorija: Lični Razvoj i Status

1.  Samopoštovanje, odnos sa samim sobom
2. Upravljanje sopstvenim životom
3. Lične osobine koje zelim da posedujem -osoba kakva zelim da sam
4. Lifestyle; Putovanja, knjige, muzika..hobby...

Ova kategorija je vrlo senzitivna i lična. U njoj stavite kao ciljeve sve one male i velike stvari koje vas čine srećnim kao i osobine koje želite.

 Kategorija: Duhovnost i Razvoj

1. Osećaj smisla i misije u zivotu -življenje svog ja
2. Osećaj povezanosti sa čovečanstvom u celini, ljubav prema čoveku uopšte
3. Osećaj povezanosti sa nečim vecim od sebe, Bogom, odnos sa njim
4. Otvorenost duha. Otvorenost ka novim duhovnim spoznajama

Ako ste na početku, ovu kategoriju možete i da preskočite. Naglasite samo da želite da idete napred.

Kategorija: Ljubav i Veze

1. Ljubav
2. Odnos sa partnerom
   
3. Porodica, odnos sa roditeljima braćom i sestrama
4. Odnos sa familijom

 Budite otvoreni šta želite od svojih veza. Popravite odnose ukoliko je neophodno i počećete da srećete ljude koji su slični vama, oni koji nisu će jednostavno otpasti. Ne žalite.

Kada ste postavili ciljeve u okviru životnih kategorija i podkategorija, odredite prioritete istim redom. Najpre odredite koja vam je životna kategorija prioritet da na njoj radite, a zatim koji cilj u okviru te katekorije trebate najpre da ispunite.

 Najviši prioritet:  Ono što vas najviše muči i ometa napredak u svim  ostalim kategorijama.

Visok Prioritet:  Takođe je vrlo bitno ali ne toliko koliko cilj ispred, yauyeće mesto najvišeg prioriteta čim ispunite cilj iz te kategorije.

Srednji Prioritet: Nešto što je je za sada ok ali je neophodno da stalno pratite stanje i da povremeno nešto uradite.

Nizak Prioritet:  Nešto čto bi bilo lepo da promenite, ali nije suviše hitno.

Primer: Ako imate višak kilograma, što se odražava na vaše samopouzdanje u ljubavnim odnosima, zatim utiče na vaše svakodnevne poslovne navike, ugrožava vaše zdravlje, to znači da je kategorija Zdravlje i Vitalnost Najviši prioritet.

Postavite ciljeve u okviru te kategorije i napravite plan rada.

Ako sada zamislite da ste rešili problem viška kilograma, razmislite šta bi sledeće voleli da uradite. Da napredujete u poslu? Otputujete negde? 

Uvek prvo rešavajte ono što se projektuje na druge oblasti života koje vam usled toga takođe izgledaju nezadovoljavajuće. Zato što postoji mogućnost da u tim drugim oblastima života uopšte nemate šta da rešavate. Videćete kad počnete.

Čarobna pesma - Miroslav Mika Antić

Vidim te vec,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti cizme od sedam milja,
u ruci Aladinova lampa,
putujes na onom cudotvornom tepihu
iz 1001 noci,
preleces planine i mora
i dizes se visoko prema zvezdama.

Mozda ti i ne slutis
koliko volim tvoju trsavu glavu,
detinju glavu koja mirise na sapun
i penusavi aprilski vetar,

Glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostizne,

glavu koja ce shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
sto ce krenuti sutra
na nova nepoznata sunca.

Ja sam svoja putovanja
protutnjao pod celom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjas.

Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
cak do Kumove slame.

Dve,tri,pet casa vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvezdja.

I jedan obican osmeh,
i jedno jesenje vece,
tako sam trazio nove
zlatogrive komete.

Tako sam sebi nasao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila.

Zato i hocu samo da te zamolim:
preleti beskonacnost
i pobedi vreme i mastu,
ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.

Jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje Vlasica.

Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive.

Ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
Samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti.

Cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja casa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oci
i tvoje iskrene oci
u jedno jesenje vece
detinjasto i roditeljsko,

-to je ono prostranstvo
koje hocu da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde.

Zlatna pravila 4-6/115

4. Svakodnevni život: materija koju duh treba da preobrazi

U svim delatnostima svakodnevnog života, čak i najprostijim, treba naučiti da pokrenete sile i elemente koji će te radnje da prenesu na duhovni nivo i da postignu viši stepen života.

Uzmimo jedan običan dan: ujutru se budimo i odmah se pokreće čitav niz procesa - misli, osećanja, takođe i pokreti: ustati, otvoritiprozor, umiti se, spremiti doručak, krenuti na posao, sretati ljude itd. Sve same delatnosti, a svi moraju da ih obavljaju. Jedina razlika je u tome što izvesni to rade mahinalno, mehanički, nasuprot drugima koji se trude, posedujući duhovnu životnu filozofiju, da unesu u svaku od tih radnji intezivniji i čedniji život i u tom momentu sve se preobražava, sve poprima novi smisao tako da su oni neprekidno nadahnuti.

Svakako da vidimo mnogo dinamičnih, preduzimljivih ljudi, ali sve te aktivnosti se ograničavajuu jurnjavi za uspehom, novcem, slavom; oni ništa ne preduzimaju da njihova budućnost bude spokojnija, uravnoteženija, harmoničnija; a to nije pametno, jer od te prevelike aktivnosti ljudi su iscrpljeni i obolevaju.

Naviknite se dakle, da uvažavate svoj svakodnevni život, sa svim radnjama koje ste obavezni da ispunite, događaje koji vam se nameću, bića sa kojima morate da živite ili koja susrećete, kao materiju na kojoj morate da radite da biste je preobrazili. Ne zadovoljavajte se prihvatanjem onog što vam se nudi, podnošenjem onog što vam se nametne, ne budite pasivni, mislite uvek da dodate neki elemenat koji će moći da oduševi, oživi, produhovi tu materiju. Jer to je u stvari pravi duhovni život: biti sposoban da u svaku od svojih aktivnosti uvedete još jedan elemenat, jedan ferment koji će omogućiti da se ta aktivnost uzdigne na viši plan. Pitaćete: " A meditacija, a molitva ..?" Upravo vam meditacija i molitva služe da uhvatite te suptilnije i čistije elemente koji doprinose da vaše delatnosti dobiju novu dimenziju.

Tokom života neki događaji mogu da vam onemoguće svakodnevno praktikovanje duhovnih vežbi. Ali to ne sme da prekine vaš kontakt sa sopstvenim duhom.

Jer d u h je iznad formi, iznad prakse. U bilo kojoj situaciji, pod bilo kojom okolnošću možete da stupite u kontakt sa svojim d u h o m koji će vam oživeti i ulepšati život.

5. Ishrana posmatrana kao joga

Koliko ljudi izbačenih iz ravnoteže stresnim životom, traže načine da povrate ravnotežu! Bave se jogom, zenom, transcedentalnom meditacijom ili uče da se opuštaju. To je vrlo dobro, ali po meni postoji mnogo jednostavnija i delotvornija vežba: naučiti kako se jede. Iznenađeni ste? Zašto? Umesto da jedete bilo kako, u buci, nervozi, žurbi pa čak i prepirci, a posle odlazite na jogu, nije li važnije razumeti, a prilika vam se pruža svakoga dana dva do tri puta dnevno, da vežbate koncentraciju, opuštanje, uravnoteženje svih vaših ćelija?

U trenutku kada sedate za sto, počnite da izbacujete iz sebe sve što bi moglo da vas sprečava da jedete u miru i harmoniji. I ako vam ne uspe odmah, pričekajte sa jelom do trenutka dok se ne smirite. Kada jedete u stresnom stanju, besni ili nezadovoljni, vi unosite u sebe grozničavost, poremećene vibracije koje se zatim prenose na sve što radite. Čak iako se trudite da odajete utisak mirnoće, vladanja sobom, iz vas izbija nešto uzrujano, zategnuto i vi pravite greške, gurnete nekoga ili neku stvar, izgovorite pogrešne reči kojima gubite prijatelje ili vam se vrata zatvore.. Ako pak jedete u smirenom stanju, bolje rešavate probleme koji vam se pojave, i pored toga što morate ceo dan da tršite levo-desno, osećanje mira ne mogu da vam naruše sve te aktivnosti. Treba početi ispočetka, od malih stvari (od sitnica) da bi otišli jako daleko.

Ne mislite li valjda da umor uvek dolazi od toga što ste suviše radili. Ne, on često dolazi od uzalud utrošene snage. I svakako ako progutamo hranu, a da je prethodno nismo dobro sažvakali, ne prožimajući je dovoljno mislima i osećanjima, hrana je daleko teže svarljiva. A organizam koji je sa mnogo muke svari, ne može u potpunosti da je iskoristi. 

Kada jedete, a da niste svesni važnosti tog čina, čak i ako je vaš organizam ojačan tom hranom, primajući samo najprostije, najmaterijalnije čestice, to se ne može porediti sa energijamakoje bi vam bile blagotovorne kada biste zaista znali da jedete u miru, koncentišući see na hranu iz koje bi ste primili eterične i suptilne čestice. Dakle, za vreme jela usredsredite se na hranu obasipajući je ljubavlju; u tom momentu se vrši razdvajanje materije i energije: materija se rastapa dok energija ulazi u vas i možete da raspolažete sa njom.

Najvažnije u ishrani nije hrana sama po sebi, već energija koju ta hrana sadrži u svom jezgru i ta energija predstavlja eliksir života tj. život. Materijalnos hrane je tu kao potpora, jer upravo ta srž tako suptilna i tako čista ne služi samo da nahrani inferiorni deo, fizičko, astralno i mentalno telo, već ona hrani dušu i duh.

6. Disanje


"Žvaćite" vazduh da biste izvukli energije

Tokom dana naviknite se da nekoliko puta dišete svesno. A da bi od toga zaista imali koristi disanje treba da je lagano i duboko. Čistom vazduhu treba vremena da siđe u pluća, da ih ispuni i da iz njih istera zagađen vazduh. i ne samo da treba duboko da se diše, već s vremena na vreme dobro je da se vazduh zadrži nekoliko sekundi u plućima pre nego što se ispusti. Zašto? Da bismo mogli da ga "prožvaćemo", jer pluća umeju da "žvaću vazduh. Vazduh koji udahnemo je kao "zalogaj"hrane ispunjen živim energijama. Da bismo te energije iskoristikli, treba da omogućimo plućima vreme da prožvaću vazduh i da ga svare. A kada zatim dišete, učinite to svesno i sa saznanjem da kroz vazduh primate u svoje telo božanski život.

Psihička i duhovna dimenzija

Svakako da vežbe disanja deluju blagotvorno na zdravlje, ali isto tako i na volju i misao. Uverite se i sami: kada treba da podignete neki teret, lakše ćete to učiniti ako prethodno pre podizanja, udahnete i izdahnete duboko. U običnim stvarima svakodnevnog života, u odnosima sa drugima, mislite i na disanje, to će vam pomoći da postignete samokontrolu. na primer, pre nekog razgovora da se diskusija ne bi pretvorila u svađu uobičajite da dobro dišete. A i kada ste zbunjeni potražite pomoć od pluća! Pomoći će vam. Z a vereme od dva, tri minuta udišite i izdišite duboko: vaše misli će se olakšati i razjasniti. Potrebna vam je pomoć, to je normalno. Zašto je uvek tražite spolja kada je ona u vama?

Kada biste uspeli da dokučite duboki smisao disanja, osetili biste malo po malo da se vaše sopstveno disanje stapa sa kosmičkim Disanjem. Udišući mislite da uspevate da se proširite, da se uvećate sve dok ne dotaknete obod svemira (univerzuma), zatim izdišući vratite se sebi, sopstvenom Ja, koje je kaominijaturna tačkacentar beskonačnog kruga. Nanovo se čirite i nanovo se skupljajte.. Tako ćete otkriti kretanje plime i oseke što je ključ svih ritmova univerzuma. Trudeći se da budete toga svesni sami u sebi ulazite u kosmičku harmoniju, dolazi do razmene između univerzuma i vas jer udišući, vi primatew elemente iz prostora, a izdišući zauzvrat ponešto izbacujete iz svog srca i svoje duše.
Onaj ko iume da se usaglasi sa kosmičkim disanjem ulazi u kosmičku svet. Onoga dana kada budete osetili tu dimenziju želećete da doživotno radite na tome da udišete snagu i svetlost Božju, da biste zatim tu svetlost podelili celom svetu. jer izdisanje je i to: deliti svetlost koju smo uspeli da crpemo od Boga.
Svesno disanje donosi i neprocenjivu korist fizičkom, emocionalnom i duhovnom životu. Treba da zapazite blagotvorno dejstvo u svom mozgu, duši i svim svojim sposobnostima; to je veoma važan činilac za sva područja života. Ne ostavljajte po strani ovo pitanje.

Sutra pišemo i o:
7. Kako povratiti svoje energije
8. Ljubav vas čini neumornima
9. Tehnički napredak oslobađa čoveka za duhovni rad
10. Sredite svoje unutrašnje prebivalište

Zlatna pravila 1-3/115

Želim da zajedno, svakodnevno gustiramo ova kratka zlatna pravila koja će nas odvesti korak dalje u našem duhovnom razvoju..

1. Najdragocenija imovina je život

Koliko puta vam se odgodilo da uludo rasipate svoj život - trčeći za tekovinama koje nisu tako važne kao sam život!

Da li ste o tome razmišljali? Kada biste shvatili da na prvo mesto treba da stavite život, da razmišljate da ga čuvate, štitite, zadržite u njegovoj celovitosti, u najvećoj jasnoći, imali biste više mogućnosti da dobijete ono što želite. Jer upravo taj život, osvetljen, prosvećen, nadahnut, moćan, može sve da vam da.

Budući da ste živi, vi smatrate da vam je sve dozvoljeno. E nije tako, kada budete radili godinama da yadovoljite svoje ambicije, jednoga dana ćete se osvrnuti i zateći toliko istrošeni, toliko blazirani, da kada stavite na vagu ono što ste dobili prema onom što ste izgubili, opazićete da ste skoro sve izgubili da bi zaradili tako malo.

Koliko ljudi sebi kaže:Pošto imam život, sa njim mogu da radim šta hoću da bih dobio sve što želim: novac, zadovoljstva, znanje, slavu.. 

Dakle, onio ga isrpljuju, troše i kada im više ništa ne ostane primorani su da prekinu sve svoje aktivnosti. Nema smisla da se tako postupa sa životom, jer ako izgubimo život - gubimo sve. Najbitinije na svetu, suština svega je ž i v o t, treba ga dakle štititi, prošistiti, ojašati, otkloniti sve što ga sputava ili blokira jer zahvaljujući životu vi dobijate zdravlje, lepotu, moć, inteligenciju, ljubav, i pravo bogatstvo.

Radite od sada na ulepšavanju svog života, da ga ojačate, posvetitie. Uskoro ćete ga osetiti: Taj život koji je postao čist, harmoničan, ići će da dotakne druge predele gde će podstaći mnoge bitnosti ( suštine) koje će zatim da dođu da vas nadahnu i da vam pomognu.

2. Usaglasite materijalni život sa duhovnim životom

Niko ne traži od vas da se sasvim odreknete materijalnog života i da se posvetite samo meditaciji i molitvi kao što su činili izvesni mistici i askete želeći da pobegnu od sveta, od iskušenja i od teškoća. Ali prepustiti se da nas podjarme materijalne preokupacije, što ljudi sve više i više čine - ni to nije dobro. Svi vi treba da radite, da zarađujete novac, da se ženite, da stvarate porodicu, ali da u isto vreme imate svetlost, načine rada koji će vam omogućiti da napredujete na evolutivnom putu.

Pitanje je dakle, da se istovremeno uzmu u obzir i materijalna i duhovna strana: biti sa svetom i u isto vreme moći živeti božanski život. To je cilj kome treba težiti. Svakako da to nije lako, jer ste vi još na nivou da, ako se upustite u duhovni život ostavljate poslove da propadaju, a ako sređujete poslove napuštate duhovni život. Znači da treba oboje i vi to možete da postignete. Kako? Evo kako:pre nego što bilo šta započnete, prvo sebi kažite:

"Ja tražim svetlost, tražim ljubav, tražim pravu moć, da li ću to postići ako radim ovo ili ono?" Razmislite dobro i ako vidite da vas ova aktivnost zabrinjava ili udaljuje od vašeg ideala - napustite je.

3. Posvetite svoj život uzvišenom cilju

Veoma je važno da znate kom cilju težite i za koga radite, jer u zavisnosti od slučaja, vaše energije uzimaju ovaj ili onaj pravac. Ako vaš život posvetite uzvišenom cilju, on će se obogatiti, dobiće na snazi i intezitetu. Isto je kao da uvećavate svoj kapital: plasirate taj kapital u nebesku banku i umesto da bude uludo potrošen, proćerdan, on se uvećava i vi postajete sve bogatiju. I što ste bogatiji, veće su vam mogućnosti da se bolje obrazujete, uzdižete i radite bolje. Onaj ko se prepusti zaovoljstvima, emocijama, strastima uništava svoj kapital, svoj život, jer sve što dobije na taj način mora da plati, a plaća svojim životom; dok, ako plasirate svoj kapital gore u banku, što više radite to više jačate - jer novi, čistiji elementi, sjajniji, poniru u vas i nadoknađuju i neprestano obnavljaju ono što ste utrošili.

Sutra pričamo o:

4. Svakodnevni život: materija koju duh treba da preobrazi
5. Ishrana posmatrana kao joga
6. Disanje

7. Kako povratiti svoje energije

Pet zlatnih ključeva sreće .. Oslonite sa na Danas

"Ako bi Stvoritelj sišao sa nebesa i obratio se Tebi rečima:

„Naređujem Ti da budeš srećan! Očekujem to od Tebe!“

Šta bi Ti učino?

Još je vekovima unazad, tokom svog uspešnog života, japanski imperator Meidži Veliki, poznat i kao mudrac i pesnik koji je napisao mnoštvo poema na temu različitih moralnih pravila, primenjivao pet moralnih principa koje je smatrao duhovno lekovitima, te ih je preporučivao svakome.

„Danas ne brinem“

„Danas nisam ljut“

„Danas sam zahvalan za sve“

„Danas radim posvećeno“

„Danas sam dobronameran i ljubazan prema svima“

Legenda kaže da je na kamenom zidu spavaće sobe imperatora bilo isklesano i pokriveno zlatom pet jednostavnih rečenica, koje su za Mejdžija predstavljale ključeve sreće i tajni recept za privlačenje svih blagoslova. Svakoga jutra, čim bi se imperator probudio, prvo što bi ugledale njegove oči i sa čime bi se susreo njegov um, bile su zlatne rečenice. Isto tako, te iste rečenice su bile i poslednje u šta je imperator gledao pred odlazak na počinak, one su bile poslednja dnevna poruka njegovom umu. Imperator je verovao, ne bez razloga, da pet jednostavnih pravila jesu ključevi sreće, jer utiču ozdravljujuće na dušu, duh i telo, a takođe privlače sve vreste blagostanja.

Krajem 19. veka, Japanac, sensei Mikao Usui, čovek dobrog srca, visokih duhovnih vrednosti i svestranog obrazovanja, osnivač Reiki sistema prirodnog lečenja, uveo je pet moralnih principa u Reiki metodu, u vidu njenog obaveznog duhovnog aspekta i tako su pravila sreće postala Reiki principi. Mikao Usui je Reiki principe nazivao duhovnim lekom za sve bolesti i magnetom za sve blagoslove.

Pet jednostavnih rečenica primenjuju širom sveta ljudi svih veroispovesti i ubeđenja i razni su načini kako ih možemo nazivati: „Zlatni ključevi sreće“, „Zlatna pravila sreće“, „Zlatna pravila“, „Dobra pravila“, „Zlatne rečenice“, „Reiki principi“. Iako su drevna pravila najčešće poznata kao Reiki Principi, i njih obavezno treba da primenjuju Reiki praktičari, mnogi ljudi, koji ne praktikuju Reiki, takođe koriste Zlatna pravila kao svakodnevne putokaze za sigurno i srećno kretanje kroz život.

Pet čudesnih rečenica, ako ih zaista primenjujemo, imaju moć uticaja na svaku osobu bez izuzetka i efikasni su u svakom slučaju, oni sadrže sva moralna pravila i zapovesti svih religija sveta, jer pripadaju samo jednoj religiji, čije je ime ljubav.

Jednostavne, kratke rečenice... Kakvu tajnu one kriju u sebi, kakvu to isceljujuću moć imaju? Ako su to Zlatni ključevi sreće, kako je otključavaju?

Kada govorimo o „otključavanju“, to nas svakako navodi na pomisao da je nešto zaključano, u ovom slučaju mislimo na sreću, koja je zaključana nigde drugde do u ljudskom biću. Mnogima od nas je jako teško istinski poverovati u tako nešto, jer svako želi da bude srećan, neprestano traga za srećom, što znači da svaka osoba želi i traži to „nešto“, što je već u njoj.

Mnogi od nas mogu pomisliti: „Pa, ako je već u meni, kako to da nemam pristup tome i ne uspevam to nešto da dotaknem i primenim, te konačno doživim sreću? Ne sreću na jedan tren, nego za stalno, kao prirodno stanje...“ Reiki principi su odraz srećnog stanja svakog čoveka i oni su istovremeno Zlatni (dragoceni) ključevi za stvaranje takvog stanja.

Stanje sreće kojem svi mi težimo je prirodno stanje ljudskog bića, bar bi tako trebalo da bude prema zamislima Stvoritelja. Sreća se ne nalazi nigde van nas i šta god mi mislili, spoljašnji svet može da ima samo male okidače, koji nakratko pružaju privid prave sreće, na kratko izazivaju kod nas takvo stanje i čine nas zavisnim od tih nesigurnih okidača, oduzimajući nam na taj način slobodu i mogućnost da budemo prirodno srećno biće. Ti svemogući okidači su nesigurni, jer nikada ne zavise od nas, ali mi uvek zavisimo od njih i u svojim nastojanima da održimo stabilan kontakt sa njima, mi proizvodimo neverovatnu količinu štetne energije u svom biću, koja nas svakako unesrećuje. Na takav način mi upadamo u začarani krug, kao da sedimo u mračnoj prostoriji u stalnom iščekivanju bar bljeska svetlosti, koji će možda doći, a možda i neće. Tada se život pretvara u očekivanje bez mnogo nade, u najboljem slučaju mi kao da se stalno pripremamo za život, koji upravo prolazi.

Spoljašnji svet nam ne može pružiti sreću, postoje mnoga mesta na planeti koja su predivna i nama se čini da tamo možemo biti srećni, ali ako odemo na neko takvo mesto, mi ubrzo shvatamo da je to opet samo mesto. Isto je i sa drugim ljudima, stvarima, poslovima, situacijama i tome slično. U nekom momentu nama se čini da nas oni usrećuju, ali kada ostajemo duže uz njih mi shvatamo da su to opet samo ljudi, samo stvari, samo poslovi i samo situacije...

Spoljašnji svet je samo ogledalo u kom se odražava naš unutrašnji svet i ako se nama ne dopada ono šta vidimo u ogledalu,njega ne vredi čistiti i polirati, odraz ne može da se promeni, promeniti se može samo ono što je ispred ogledala. Mi ne možemo biti srećni ni na jednom mestu na planeti, ako sreća ne živi u našem Hramu, našem unutrašnjem svetu, koji uvek putuje sa nama.

Ako nas ne usrećuje ono šta vidimo u spoljašnjem svetu kao u ogledalu, sve što treba da učinimo je da napravimo red u svom Hramu, da sami u njemu upalimo svetlo, da otključamo sobu po sobu i da uklonimo prašinu s unikatnog sadržaja jedinstvenog u svetu Hrama – svog bića.

Kao i kod svakog velikog spremanja u zapuštenom prostoru, može se dogoditi da mi ne znamo odakle da započnemo sa velikim spremanjem u svom Hramu. Ne brinite, Zlatna pravila su jednostavna uputstva, a istovremeno su i efikasni alati pomoću kojih možemo da dovedemo u potpuni red svoj unutrašnji Hram i da otklonimo sve nečistoće, koje su vremenom prekrile pravu prirodu bića, koje je u stvari ljubav. Kada svetlost ljubavi zasija u srcu ljudskog bića, ono više ne može biti nesrećno.

Priroda svakog ljudskog bića je u svojoj suštini božanska, prava priroda čoveka je ljubav, koja i jeste glavni uslov stanja trajne sreće. Finansijski prosperitet, poslovni uspesi, ugled, izgled i tome slično, sve ono šta se nama često čini da su uslovi za sreću, to zapravo nisu, oni samo prouzrokuju prolazna stanja i mogu lako zarobiti dušu čoveka, te ga tako navesti na pogrešan put i odvesti jako daleko od prave prirode, koja omogućava sreću.

Ako se prisetimo na trenutak kako smo se osećali i šta smo mislili u stanju uzajamne zaljubljenosti s nekom osobom, što je osećanje koje suštinski predstavlja bledu kopiju te beskonačne i bezuslovne ljubavi o kojoj govorimo, biće nam ipak jasnije na koji je način naša prava priroda povezana s ljubavlju, kako je ljubav povezana sa stanjem sreće i kako je stanje sreće povezano s Reiki principima.

Kada smo srećno zaljubljeni mi ne brinemo, nego očekujemo sve najbolje. Bar od te osobe, u koju smo zaljubljeni.

Kada smo srećno zaljubljeni, nismo ljuti, nego se radujemo svemu. Bar se radujemo svemu kod te osobe, u koju smo zaljubljeni.

Kada smo srećno zaljubljeni mi smo zahvalni za sve. Bar smo zahvalni toj osobi, u koju smo zaljubljeni.

Kada smo srećno zaljubljeni mi radimo posvećeno. Radimo posvećeno na sebi ili radimo posvećeno bar ono šta od nas očekuje ta osoba u koju smo zaljubljeni.

Kada smo zaljubljeni mi smo dobronamerni i ljubazni. Bar smo takvi sa osobom u koju smo zaljubljeni.

To su neka logična pravila, koja većina ljudi prirodno primenjuje kada su zaljubljeni. Moguće je da se ta pravila ne primenjuju na svakoga u okruženju, ali se često primenjuju u odnosu na objekat zaljubljenosti. Ono šta je sigurno, to je da se u stanju uzajamne zaljubljenosti uvek osećamo srećno, bez obzira na finansijsko stanje, uspeh u karijeri, ugled i slično.

Da se osećamo trajno srećno, bez obzira na prisustvo stanja zaljubljenosti, možemo samo onda kada smo u dodiru sa svojom pravom prirodom i kada je slobodno ispoljavamo. Reiki principi odražavaju pravu prirodu svakog čoveka, podržavaju i razvijaju energiju ljubavi u duši i tako otključavaju sreću, zaboravljenu i zarobljenu u nama.

Čuveni indijski filozof Ošo u svojoj knjizi „Moj put - put belih oblaka“, osvetljavajući pitanje ljudske sreće i njenog postizanja, između ostalog, govori o Magičnom zakonu, koji predstvalja obrnuti smer zakona uzroka i posledice.

Na primeru drveta i semenke iz ploda, koja pada u zemlju pored drveta, Ošo pokazuje da je zakon uzroka i posledice kružnog tipa i funkcioniše isto tako logično i uspešno u obrnutom smeru - posledica i uzrok. Ako je drvo uzrok, a semenka koja se javlja iz ploda drveta posledica, to iz semenke, koja pada u zemlju sa drveta izrasta novo drvo, koje je u ovom slučaju posledica. Semenka može biti uzrok isto koliko i drvo, koje takođe, može biti posledica isto toliko koliko i semenka.

Svojim Magičnim zakonom sreće Ošo objašnjava da možemo pre svega stvoriti posledicu, pa će se uzrok sam od sebe neminovno pojaviti.

Na primeru zaljubljenih ljudi, došli smo do zaključka da, kada se nalazimo u stanju sreće, mi prirodno primenjujemo, tj. živimo Zlatna pravila (Reiki principe), radimo to potpuno spontano, bez posebnog osvešćivanja. U ovom slučaju uzrok je stanje sreće, a posledice su naša razmišljanja i ponašanje, koji odražavaju suštinu Reiki principa. Sagledavajući ovaj odnos kroz prizmu Magičnog zakona, koji je izveo Ošo, možemo da krenemo od posledice ka uzroku, tj. da primenjujemo principe kako bismo stvorili u svom biću trajno stanje sreće. Stvaranje stanja sreće je proces otključavanja (zatvorene) prave prirode ljudskog bića, koji možemo da izvedemo pomoću Zlatnih kjučeva sreće."