Proces Prisutnosti (The Presence Process) - Michael Brown

Knjiga "Proces Prisutnosti" Majkla Brauna, PROCES PRISUTNOSTI PDF, predstavlja alat u vašim rukama. Od svih knjiga koje sam pročitala ona mi je najviše pomogla u čišćenju emotivnih, negativnih programa usađenih u moju podsvest u prvih sedam godina života. Zapravo, ne bih rekla čišćenju već bih upotrebila novi, odgovarajući izraz INTEGRISANJE. 

Kao što i piše u uvodu, ovo je jedna od knjiga koje kad pročitate sve ostale knjige ćete baciti. Nisam ih bacila ali sam ih blago zanemarila i svejedno sam zahvalna jer one su bile put koji je vodio ka nekim drugim. Da ih nisam pročitala ne bih ni bila spremna za lekcije koje dolaze u moj život.

Kada sredite svoj život površinski, ispunite većinu svojih želja, probate većinu stvari koje vas interesuju, vidite da je tu tek početak.

Ova knjiga mi je pomogla da uspostavim odnos sa svojim unutrašnjim detetom, s obzirom da sam se u tokom tog procesa koristeći havajsku tehniku zaglavila. Meditacija unutrašnje dete je ostala ka nezavršen posao.

Nakon toga sam istraživala na drugoj strani. I shvatila da je ono što mi je neophodno sve vreme tu. Pokrenula sam Proces.

Kada pokrenete proces, koji traje 10 nedelja, pokrenuli ste događaje koje treba integrisati iz vašeg najranijeg detinjstva. Nije prijatno. Ali je postepeno, blago i daje rezultate. Proces prisutnosti leči vaše emotivno telo. Kao posledica toga nestaju i mentalne i fizičke nelagodnosti..

Svako doživljava i prolazi kroz proces na različite načine, pa je stoga besmisleno pisati o iskustvima kroz koja prolazimo tokom nedelja.

Morate biti disciplinovani i dovršiti proces do kraja. Jer tek tada dolazite do mogućnosti da postanete celoviti.

Dosta sam naučila tokom mog prvog prolaska kroz Proces, a kao rezultat, na kraju razrešilo se nekoliko stvari u mojoj porodici koje su godinama bile statične, tako lako i jednostavno da sam se sve vreme pitala da li je moguće.. Sve ono što se dešava u vaščoj bližoj okolini je vaše ogledalo. Aka oko sebe vidite napredak to znači da i vi napredujete i obrnuto..

Ovih dana ponovo sam ušla u Proces. Trenutno sam u drugoj nedelji.

Više nemam želja. Ni ciljeva. Više se ne bavim planovima za budućnost i trudim se da ne razmišljam o prošlosti. Ovaj trenutak mi je važan. Trenutak u kome sam se našla na ovom svetu i imam priliku da uživam u njegovom savršenstvu.

Da li je teško živeti izvan vremena i izvan tokova današnjih dešavanja? Da li je sumanuto takvome nečemu težiti u vreme kapitalizma koji šiba po ljudima i njihovim životima? Jesmo li satkani od snova?

Čekam odgovore..

U međuvremenu živim. Dišem. Osećam. Igram li se?

Moje putovanje ka sebi samoj je započelo davno. Prva iskra je zapaljena u mojoj duši kada nisam bila svesna da postoji nešto drugo od mene same, onog što mi se dešava i kako se osećam.. Kada sam sasvim blizu odgovora bude mi jako teško. Kao da se neki deo mene odvaja i nestaje.

Sada se upravo tako osećam. Simptomi prehlade i gripa pojačavaju moju svest da se nešto dešava. Ne prijaju mi isti ljudi... Ali sve je to proces.

S obzirom da je Proces Prisutnosti jedinstveno, lično putovanje u svesnost sadašnjeg trenutka koje vam pomaže da integrišete negativni emotivni naboj utisnut u vaše emocionalno telo, svako ga doživljava različito. Tako da mi ne preostaje ništa drugo nego da vas pozovem na ovo putovanje.

http://www.thepresenceportal.com/

Umeće malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. 

Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno. Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji. Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života - uz koje rastemo i sazrevamo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu. Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana.
Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru. Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz propratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene čoveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod". Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba. Nauči me umeću malih koraka.

Antoan de Sent-Egziperi (Antoine de Saint-Exupéry)

Umeće malih koraka! ....Svaki dan! .....Baby steps count!
 
Dugo sam mislila da su za velike promene neophodni veliki zaokreti u našim svakodnevnim životima. Ali pogledajte vaš svakodnevni život! Ako svaki dan radite isto i očekujete promenu - na pogrešnom ste putu. Jedan od najboljih i najkorisnijih saveta koje sam dobila u životu je upravo ovaj: Mali koraci.. pravite lagane zaokrete i promene u svakodnevnim navikama. Šta god da je vaš cilj. Ako vam je cilj da smršate i želite da smanjite porcije i /ili izbacite neke namirnice iz svog jelovnika.. nemojte uraditi to sutra i odjednom. Uradite to ovako: smanjite porciju jednog obroka u toku dana, ostala dva,tri držite isto i izbacite štetne namirnice iz svog jelovnika dva puta nedeljno.

Posle najmanje mesec dana kada se osvrnete nećete moći da verujete rezultatu koji ste postigli.
Onda, ne čekajte, smanjite dve porcije dnevno i izbacite štetne namirnice 3 puta nedeljno. Samo nastavite tako.. Trebaće vam 3 meseca da dođete do nečijeg plana A koji glasi "smanjiti porcije i izbaciti štetne namirnice - od sutra", ali ne brinite nećete tako lako odustati prekosutra ili posle nedelju dana. Zato što vaša promena stoji na čvrstim nogama.

Zamislite samo šta se dešava ako jedan strani jezik učite samo deset minuta dnevno! Šta je deset minuta dnevno? Toliko svako od nas može da izdvoji. Posle mesec dana, to je već 5h učenja - koliko novih reči, rečenica staje u to vreme..dosta. A posle godinu dana?

Svaki dan ima 24h. Iskoristite ih na najbolji mogući način. Napravite male korake ka velikim ciljevima.. ispunite male ciljeve.. sanjajte.. imajte briljantne ideje.. jer vama je dato da živite tih 24h svaki dan! Kakav dar ste dobili! 

Kako da nađem posao: Akatist Svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj

Neke postove jedva čekam da vam napišem, neke uvide jedva čekam da podelim sa vama i svetlost da vidim na vašim licima. Ovo je jedan takav post. Post koji će vam pomoći da nađete posao. Brzo. Bez izuzetka. 

Iako je čitanje Akatista za pomoć pri traženju posla obraćanje ruskoj pravoslavnoj svetiteljki, njega mogu čitati i oni koji ne veruju, i tada pomaže.

Sveta Ksenija Petrogradska
Petrogradska pomoćnica i zaštitnica

Sveta Ksenija Petrogradska je jedan od najpoštovanijih svetitelja u Rusiji, a posebno vreme i u drugim pravoslavnim zemljama. Iako ju je Ruska pravoslavna crkva kanonizovala u poslednjim decenija dvadesetog veka, Sveta Ksenija je među ruskim narodom skoro dva veka smatrana za svetiteljku kojoj se narod svakodnevno obraćao i od koje je dobijao pomoć. Ostavši kao mlada udovica, ova izuzetna žena je, obukavši muževljevo odelo, preuzela na sebe veliki podvig jurodstva. Nemamo nikakvih podataka o njenim roditeljima i o datumu njenog rođenja. Neki istraživači smatraju da je blažena Ksenija rođena 1731. godine.

Akatist ( grč.  Ακαθιστος, slušati stojeći na nogama, nesedalna pesma ) je himna blagodarnosti. Čita se 40 dana, stojeći na nogama.

Možete ga odštampati ovde:

Akatist Svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj  i  PDF

Ono što hoću da vam kažem je da budete uporni i čitate svaki dan, svih 40 dana. A telefon će zazvoniti i pre isteka tog perioda.

Nelson Mandela

Naš najdublji strah
nije to da smo nedostojni, nepotpuni.
Naš najdublji strah je da smo bezmerno moćni.
Naše Svetlo, ne Mrak,
je ono što nas plaši.
Pitamo sami sebe:
Ko sam da budem sjajan, blistav,
talentovan, poznat nadaleko?
Zapravo, ko ti nisi?
Ti si Božje dete.
Ne postoji ništa zbog čega bi se ljudi
osećali nesigurno u tvojoj blizini.
Rođeni smo da obelodanjujemo slavu Boga
koji je u nama.
To nije samo u nekima od nas;
to je u svakome.
Puštamo li sopstveno Svetlo da sja,
i drugim ljudima dopuštamo da čine isto.
Kako se oslobađamo sopstvenog straha,
naša prisutnost automatski
oslobađa druge.

Uradi ili zaboravi

Vaš život biće jednostavniji i lepši ako se oslobodite suvišnih misli, razgovora, odluka, stvari, emocija..

Sve ove stvari o kojima razmišljate svakodnevno, od jednostavnih odluka da li da kupite žutu ili zelenu haljinu pa do najkrupnijih, da li da se preselite u Kanadu ili da ostanete u Budimpešti, iscrpljuju vas. Vas i vaše telo. U našem jeziku postoji lepa sintagma za to stanje: kaže se "Visi mi nad glavom"

Uspešnim ljudim ništa ne visi nad glavom. Oni odluče šta im je činiti i ne vraćaju se više na tu temu.Idu dalje. Pa i ako pogreše to je bolje nego da ništa ne urade.

Što smo neodlučniji, alternative se sve više množe i nedozvoljavaju nam da živimo naš život već nas vuku na različite strane sveta, nudeći nam svoje mogućnosti. A mi ostajemo rastrzani i iscrpljeni između jednog dana u žutoj haljini i jedne večeri u zelenoj. A šta je sa danas? Šta je sa ovim trenutkom?

I sama sam bila žrtva tereta nedonesenih odluka. I sama sam sebi danima govorila: "Ako izaberem ovo onda će mi biti ovako, a ako izaberem ono onda ću morati tako. A tako ne želim. Volela bih da mogu da živim ovde a da radim tamo. Ako se preselim tamo moraću da radim nešto drugo. Ako njega izaberem za partnera on će želeti zajednički život odmah, a ja još nisam spremna itd itd..  Ova priča je preduga i prezamorna. Trajala je dugo čime je samo pojačavala moj osećaj izgubljenosti. Sve dok jednom nisam donela JEDNU jedinu odluku. Kada sam donela prostu odluku gde želim da živim, kockice su se prirodno složile i u ostalim segmentima i pravcima mog života: šta želim da radim, s kim, na koji način,...

Druga stvar, ne morate u datom trenutku da napravite najbolji mogući izbor. Ako možete napravite ga.  Niti morate da razmišljate kako će ta odluka uticati na druge odluke. Ali u svakom slučaju ne morate da briljirate. Izaberite ili zaboravite. 

Mnogo je važnije da se osećate dobro, nego da idete okolo iscrpljeni svojim mislima o svojoj neodlučnosti, zabrinuti.. Jer kada se osećate dobro, čak i kada donesete pogrešnu odluku, bićete u stanju da je lako ispravite, da se predomislite na vreme.

Vežbajte da donosite sitne odluke na dnevnom nivou. To je dobro za vaše zdravlje.

Čega još treba da se oslobodite da biste lakše disali?  Nedovršene obaveze. Neki ljudi. Veza koja ne obećava. Nered u vašem ormaru. Iscrpljujuće aktivnosti.

Najlakše ćete isplivati iz ovog mora stvari koje treba uraditi, tako što ćete odmah uz nedovršeni zadatak upisati datum ili kada se nova obaveza pojavi odmah napištie KADA ćete to uraditi. I ne razmišjate više o tome. Datume možete menjati, ali ne više od jednog puta pomerati jedan isti zadatak. Ako zadatak zahteva više vremena, podelite ga  na više datuma tj dana.

Ako postoje stvari koje ne želite da uradite, onda nemojte. Ako ne možete da zakažete taj zadatak kod sebe onda ga ZABORAVITE. Delete. Potpuno iz svog univerzuma, da ne postoji. Jer ako postoji, nagriza vas psihički. Ako niste sigurni da možete da ga izbrišete iz svoje glave, onda je bolje da ga uradite. Uglavnom, uvek, donesite odluku: Uradi ili Zaboravi.

Tuđa očekivanja

Od malih nogu pred nas se postavljaju tuđe želje i očekivanja. Roditelji nas uče da našim ponašanjem treba njima da udovoljimo, učitelji da učimo za njihovu ocenu, koju opet donosimo kući roditeljima, ispunivši njihova očekivanja ako je ocena dobra. Sve dok se roditelji zadržavaju samo na ocenama u osnovnoj ili srednjoj školi, to je dobro za nas. Pogubno je kada daju sebi za pravo da nam izaberu profesiju ili kasnije kada nam govore kako treba da živimo, kog partnera da izaberemo.. A sve što treba da rade je samo da nas VOLE:

Naši partneri imaju očekivanja. Žele da mi budemo onakvi kakvi oni smatraju da treba. Biraju nam posao, priajatelje, garderobu i frizuru.. Deca imaju očekivanja od svojih roditelja, takođe.

Čovek u jednom takvom okruženju ide od jednih do drugih, trudeći se da nikog ne povredi, ispunjava njihove želje, zaboravljajući na sebe. Kada duže vremena tako živimo, imamo konstantan odliv energije, koji rezultira iscrpljenošću ili bolestima.

Živeti život u skladu sa tuđim očekivanjima odvešće vas nigde.

Imate pravo da živite svoj život.

Nučite da kažete "Ne" svojim najbližima.

Budite načisto sa sobom šta vi od sebe očekujete, a zatim napravite "čistku" u odnosu na druge ljude.. Vi ste sebi uvek na prvom mestu. Ne morate nužno da se svađate ili objašnjavate sa onima koji vas na taj način iscrpljuju. Krajnje, možete reći, "Radiću ono što mi prija, radiću to za sebe" ili još bolje ne morate ništa reći već samo odlučiti i misliti na to.

Oslobodite se osećaja krivice, misli koje vas upozoravaju da ta druga osoba neće moći bez vas nešto da uradi, straha.. Činjenica je da nikada, ali nikada nećete dorasti očekivanjima te druge osobe/osoba. Samo ćete se bespotrebno iscrpljivati u pokušajima. Jer vi niste rođeni da živite za druge, nego za sebe, za najboljeg sebe. Kada postanete najbolji vi, bićete savršeni  i svojim najbližima.

Ovo je problem koji se tako često sreće, često previđa ali na našu sreću vrlo lako rešava, jer zaista samo od nas zavisi.

Možda će druga osoba biti razočarana ili ljuta, ali to nije vaš problem. I ovo o čemu pišem nije sebičluk, nego pravo sa kojim ste rođeni. Kada ga povratite, ili ga postanete svesni, ponovo ćete početi da živite. Jedan lepši život.

Pokušajte da identifikujete osobu koja vas najviše pritiska svojim očekivanjema: roditelji, brat, sestra, partner, suprug/a, deca.

Definišite njihovu želju/očekivanje.

Pokušajte da razmislite o tome. Da li je njihovo očekivanje postalo deo vas.? Da li ste njihovu želju veštački zavoleli i prihvatili kao vašu? Da li toliko igrate kao oni sviraju da uopšte nemate svoj život?

Kada odgovorite na ova pitanja, tj shvatite šta se dešava, istog momenta ste se oslobodili. Jer vi treba da živite život po svome i da shvatite šta osećate.

Da radite ono u šta verujete.

Ko zna zbog čega je to dobro..

Moj život je ponovo krenuo drugačijim tokom.  Ovako se dogodilo, jednog kišnog prepodneva.. Kada sam izašla na pauzu tokom kursa koji sam pohađala rešila sam da prošetam i pogledam knjige koje me zanimaju. Čim sam ušla u knjižaru, počeo je ogroman pljusak posle koga su ulice bile mokre i pune vode. Krenula sam natrag na čas, kada se to desilo.. Auto je prošao pored mene i isprskao me od glave do pete. Nisam mogla da verujem šta mi se desilo. Vratila sam se sa namerom da kažem da ću odustati ovog puta od kursa jer sam bila skroz mokra, blabla, na kraju su me emocije preplavile. Međutim desilo se da je kurs vodila žena koja je pedagog/psiholog po profesiji i koja je uspela da me zaustavi u tom trenutku, vrati na čas i izvede stvar do kraja. 

Posle časova, dok smo razmenjivale mišljenja na osnovu onog što mi se dogodilo, mi je rekla odlučujuću stvar: Emocije, samokontrola. 

Kući sam se vratila lebdeći. Po prvi put sam tako jasno, fizički osećala promenu. Bila sam srećna. Znala sam da ništa nije slučajno.

Nakon nekoliko dana, ušla sam u knjžaru da kupim knjge, ali pošto ih nisu imali, desio se obrt. Izašla sam iz knjižare sa dve nove knjige na temu Emocija. Čitajući ih obe jednu, za drugom dobila sam odgovore na svoja pitanja kao i jasnu smernicu kuda treba da ide moj život.

Shvatila sam suštinu po kojoj treba da radim na sebi i u prvih nekoliko dana već sam osetila promene na bolje. Bila sam spremna da donesem neke odluke koje su mi bile teret već neko vreme. Čim sam odlučila šta da radim u jednom segmentu, u drugom mi se logično nametnula sledeća odluka. I tako redom donela sam ih nekoliko. Osetila sam primetnu lakoću. Ponovo postavila ciljeve.

Koliko god da sebi ukazujemo na to da i ružne stvari/situacije moramo prihvatiti i biti zahvalni na njima, to je ponekad tako teško. Pogotovo kad se sredite i poliju vas prljavom vodom. Ali verujte mi, ako osetite zahvalnost za tu situaciju, kao što sam je ja osetila tog dana, uz pomoć dobre vile, dobijate neprocenjiv poklon. Kada ga budete otvorili, to će biti upravo ono što vam najviše u tom trenutku treba. Nemojte dozvoliti sebi da propustite priliku.