Kako se treba Bogu moliti - Vladika Nikolaj Velimirović

Čitajući ovu mini knjižicu koju sam dobila prethodnog dana, uvidela sam jasnu podudarnost Molitve Bogu i osnovnih principa Zakona privlačenja, a to su:

1.Blagodarenije - u Zakonu privlačenja označena kao ZAHVALNOST, Blagodarenije se proširuje i na dobre i loše stvari: zahvalnost na svemu.

2.Prosenije - u Zakonu privlačenja odnosi se na naše želje i ciljeve, ono što tražimo od Univerzuma, Prosenije podrazumeva da se ne brinemo KAKO već samo ŠTA.

3 Plavoslovije:   “Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i navek. Amin”. - u Zakonu privlačenja se odnosi na AFIRMACIJU kojom završavamo našu tražnju od Univerzuma.

Poklapa se i sa najpoznatijom havajskom rečenicom: Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. Samo je obrnut redosled..Ono što se traži (čišćenje) je na početku, onda ide pohvala i na kraju zahvalnost i ljubav.

Pročitajte ove dve predivne pričice..

Mnogi to ne znaju. Mnogi o tome pitaju. A to treba znati: i sasvim je umesno o tome pitati. Stvar je medjutim prosta, i evo kroz dve hiljade godina u Crkvi Hristovoj jasno odredjena. Svaka molitva, najkraca kao najduza, treba da sadrzi ovo troje: blagodarnost Bogu, molbu za pomoc u danom slucaju potrebe, i pohvalu Bogu.
Slovenske reci za ovaj trojaki sadrzaj molitve mnogo su izrazitije od srpskih, i to: blagodarenije, prosenije, i slavoslovije.

1. Blagodarenije


Prica o divu i oracu. Div neki zivljase u svome dvoru, prepunom svakog zemaljskog milja i obilja. Niko u svetu ne mogase se meriti ni po zdravlju, ni po snazi, ni po bogatstvu. No, presicen svega u svetu, div oseti prazninu u srcu i besmislenost svoga zivota, i teska camotinja obuze ga svega.
Jednoga jutra resi se div da podje na dalek put, da bi nasao kakve god utehe ili radosti svome zivotu. Uzjaha konja i u pratnji slugu svojih krete na put. Putujuci tako dugo div ne nadje nista sto bi dusu njegovu razgalilo i osvetlilo.
Behu vec umorni, i konjanici i konji, kada stigose do jedne njive na kojoj se vidjase neki orac. Ukraj njive uzvisavahu se debeli hrastovi, sa velikim senkama. Sjase div, da odmori. I dok se sluge zanimahu oko umorenih konja, omace se njemu pogled na njivu i na oraca na njivi. I vide neobican prizor: jedan vo u jarmu stoji, drugi lezi, a orac na kolenima u oranju, sa uzdignutim rukama neprestano vice: "Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!"
Ne moguci nista razumeti od onoga sto biva pred njegovim ocima, div se priblizi seljaku i upita:
- Na cemu toliko blagodaris Bogu, prijatelju? Odgovori mu orac:
- Crkao mi je jedan vo.
- Pa zar na tome blagodaris Bogu? upita div, i zacudjeno i podrugljivo.
- Da, na tome.
- Nista te ne razumem, rece dalje div. Drugi bi svaki kukao i vikao, i zalio se na nebo i na zemlju, a ti blagodaris. Objasni mi to, molim te.
Uzdahnu orac, pa rece:
- Ja sam covek gresan, zato me je ovo i snaslo. Mesto mene Bog da kazni smrcu za grehe moje, on mi je uzeo ovog vola. Kako, dakle, da mu ne budem blagodaran? A osim toga ima jos nesto: proslih godina Bog mi je dao te sam imao nekoliko pari volova, i ja sam znao, da je to od Njega, i blagodario sam Njemu. Sada je Njegova sveta volja, pa mi od ovog poslednjeg para uzme jednog vola, pa ja mislim, da mi je duznost, da mu budem Blagodaran kad uzima onako isto kao i kad daje. Slava Mu i hvala!
Zacudi se div jos vecma pa opet upita:
- Dobro, no kako mislis sad orati na jednom volu?
- To ce Bog urediti, odgovori orac, i lice mu se obasja lakim osmejkom.
Div ukori samoga sebe, sto on u prepunoj kuci svakog milja i obilja godinama nije ozario svoje lice takvim osmejkom kao ovaj bedni seljak, koji je sa jednim volom stajao.u njivi, i to ne bez nade. Potom se div masi u dzep, izvadi nekoliko zlatnika i pruzi ih seljaku.
- Eto ti, rece, pa kupi drugog vola. Danas sam od tebe naucio mnogo.
Seljak primi novac, i radostan rece:
- Ne rekoh li ti, gospodaru, da ce Bog sve uraditi?
I opet seljak uzdize ruke u vis, i zahvaljivase Bogu glasno “Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!”
Div se povrati doma. No, kad prispe u svoje mesto, vide svoj dvor sav u plamenu. I kad vide, on klece, dize ruke u vis i rece: “Blagodarim ti, Boze! Blagodarim ti, Boze!”
Zacudise se njegove sluge takvom ponasanju svoga gospodara, no on im rece:
- Ne cudite se nista. Ja nisam znao blagodariti Bogu, kad mi je Bog davao, zato mu sad dvostruko blagodarim, kad uzima. Sad nastaje za mene vreme truda i napora, a to jedino, s verom u Boga, moze i povratiti smisao i radost zivotu mome. Ne bojte se, sve ce Bog urediti!
I div se preda sav trudu oko zidanja novoga dvora. I duh mu se podize, dusa mu se razvedri, a srce oveseli. I privice se div iz dana u dan blagodariti Bogu za sve.
Iz ove price jasna je pouka, kako treba biti vazda blagodaran Bogu, i kako svaki covek, u svakom casu zivota, ima za sto blagodariti Bogu. Da ne kaze niko: “Snasla me beda, zar za to da blagodarim Bogu?” Pa, da, i za to isto onako kao i kad te snadje od Boga ono sto ti nazivas dobrom, srecom, dobitkom, uspehom. Pa ako si, dragi citaoce, i Srbin po poreklu, ipak ti je dozvoljeno, kao i Englezu, kao i Rusu, kao i tvojim starim svetosavskim pretcima, zaviriti u Sveto Pismo, i procitati tamo cudesnu knjigu, o Jovu koja je napisana da bude vecita uteha svim stradalnicima. Iz te knjige naucices se, kako treba biti blagodaran Bogu, i kad daje i kad uzima. Jer ces uvideti, da i kad Bog uzima, ne uzima iz zlobe, da bi nazlobio coveku, nego da bi pomogao, da se covek kroz stradanje okrepi duhom i uzdigne srcem k nebu. Ako jos vise budes citao Sveto Pismo, doci ces do tog savrsenstva, da ces svako svoje stradanje umeti objasniti; a cim ga budes objasnio, stradanje ce izgubiti onu otrovnu zaoku, kojom te ono bode dokle god ga smatras slucajnim i besmislenim. Kad vocar okopava oko vocaka, i zaleva ih i gnoji ih, on zeli dobro vockama. A kad ih podseca, krese i zalama - zar im on u tom slucaju manje zeli dobra?
Seti se, jos da su stari Srbi i svaku svoju junacku pesmu pocinjali blagodarnoscu Bogu!
Mili Boze na svemu ti hvala! sto je sasvim u duhu hriscanskom, jer i apostol kaze: “Da svemu zahvaljujte” (Sol 5,1.

2. Molba

Prica o dobroj i zloj tresnji. Covek neki imase dve tresnje pred kucom svojom. Jedna bese zla a druga dobra. Kad god je on izlazio iz kuce, obe tresnje su vikale k njemu i prosile nesto od njega. Zla tresnja svaki put je prosila nesto drugo: te okopaj me, te okresi me, te napoj me, te odvedi suvisnu vlagu od mene, te zakloni me od zarkoga sunca, te daj mi vise svetlosti! A dobra tresnja ponavljala je uvek istu molbu: gospodaru, pomozi mi da donesem dobar rod!
Domacin je podjednako milostivo i brizljivo gledao obe svoje tresnje, i slusao njihove molbe. Cinio je po volji i jednoj i drugoj, naime: zloj tresnji davao je sve ono sto je ona zahtevala, a dobroj samo ono sto je on nalazio za potrebno s ciljem da bi njena molba na kraju bila zadovoljena, tj. da bi joj rod bio sto bolji i obilatiji.
I sta se posle dogodilo? Zla tresnja je znatno nadebljala; stablo i grane sijale su joj se kao uljem pomazane, a lisce joj je bilo tamno zeleno, siroko i kao sator gusto, dok dobra tresnja nije svojom spoljasnoscu privlacila niciju paznju. Kad je pak doslo vreme rodu, zla tresnja donese redak i sitan rod, koji zbog gustog lisca nikad ne dozri, a dobra tresnja da vrlo obilat i ukusan rod. Zastidi se zla tresnja zbog toga sto i ona nije mogla doneti takav rod kao njena dobra susetka, i stane roptati na domacina, kriveci njega za to. No, nezadovoljni domacin ljutito joj odgovori:
- Zar sam ja tome kriv? Nisam li ja cele ove godine cinio sve po tvojim zeljama? Da si i ti mislila samo o rodu kao tvoja susetka, ja bih i tebe i pripremio i osposobio da doneses onakav isti rod kao i ona. No, ti si se pravila razumnija od mene, koji sam te posadio, pa si eto zato i ostala besplodna. Pokaja se zla tresnja gorko i obeca domacinu, da ce i ona iduce godine misliti samo o rodu i njega samo za dobar rod moliti, a ostalo sve ostaviti njegovoj volji i brizi. Sto obeca, to i ucini. I pocne se ponasati kao i dobra tresnja. Iduce godine obe su tresnje donele podjednako dobar rod, i radost njihova, kao i domacinova bila je velika...
Iz ove proste price jasna je pouka za sve one koji se Bogu mole. Bog je domacin ovoga sveta, i ljudi su njegov rukosad. Kao i svaki domacin, tako i Bog trazi od svog rukosada rod. “Svako drvo koje ne radja dobra roda, sece se i u oganj baca”, govori se u Jevandjelju. Treba, dakle, brinuti se, o rodu pre svega i iznad svega. I treba se moliti Domacinu Bogu, “Gospodaru Zetve” za dobar rod. Ne treba od Boga prositi male stvari. Gle, niko ne ide ni zemaljskom caru da prosi od njega male stvari, koje moze dobiti lako i drugde. “Gospod nas je Gospod velikodarni”, veli sveti Jovan Zlatoust. On veli, da deca njegova prose u njega velike darove, dostojne carevica. A najveci dar sto Bog moze dati ljudima jeste carstvo nebesno, u kome sam On caruje. Zato Gospod Hristos i zapoveda: “Istite najpre carstva Bozjega”, a ostalo ce vam se sve pridodati. I jos On zapoveda: “Ne brinite, sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odenuti. Zna otac vas nebesni, da vama treba sve ovo. I jos veli: “Zna otac vas sta vam treba pre molitve vase”.
Sta treba, dakle, prositi od Boga? Najpre ono sto je najbolje, najvece i najtrajnije. A to su duhovna dobra, koja se sva imenuju jednim imenom - carstvo Bozje. Kada to prvo prosimo od Boga, Bog daje uz to i sve ostalo sto nam je na potrebu u ovome svetu, no, naravno nije zabranjeno prositi od Boga i ovo ostalo sto nam je na potrebu, no, ovo se moze prositi samo uz ono sto je glavno. Sam Gospod Hristos nas uci da se molimo i za svakodnevni hleb: “Hleb nas nasusni daj nam danas!” No ova molitva za hleb u Ocenasu ne dolazi na prvo mesto nego tek posle molbe za svetost imena Bozjeg, za dolazak carstva Bozjeg, i za vladavinu volje Bozje na zemlji kao i na nebu. Prvo, dakle, duhovna dobra, pa tek onda materijalna. Sva materijalna dobra jesu od zemlje, i Bog ih lako stvara i lako daje. Daje ih po milostivnosti svojoj cak i onima koji mu se za njih ne mole. Daje ih zivotinjama kao i ljudima. Ali duhovna dobra On ne daje bez volje covekove, niti bez iskanja. Najdragocenija blaga, (tj. duhovna, kao: radost, mir, dobrotu, milostivost, istrajnost, ljubav, nadu, veru, mudrost, i dr.) Bog moze dati isto tako lako kao sto daje materijalna dobra, no - samo onima koji zavole ta duhovna dobra i od Boga ih zaistu.

3. Pohvala (slavoslovije)

“Slava moja i pesma je moja Gospod” pise car David. Koga cemo mi slaviti? i kome pevati? Ako cemo slaviti moc, Bog je najmocniji; ako li milost, Bog je najmilostiviji; ako li pravdu, On je najpravedniji; ako li istinu, On je najistinitiji; ako li lepotu, On je lepota besmrtna? ako li mudrost, On je mudrost nepogresna; ako li mladost, On je mladost nestareca; ako li vrednocu, On je vrednoca nezastajkujuca; ako li budnocu, On je budnoca neumorna; ako li Tvorca, On je Tvorac nas; ako li dobrotvora, On je Dobrotvor nas; Svako dobro sto ljudi slave i opevaju na zemlji samo je senka neiscrpnog i neprolaznog dobra sto je u Bogu i od Boga. Angeli ga svesno proslavljaju na nebu dan i noc pevajuci: “Sveti, Sveti, Sveti je Gospod Savaot!” Sva stvorena priroda nesvesno ga proslavlja, ispunjavajuci zakon njegov.
Iz toga opsteg slavopojnog hora najmanje bi imao razloga covek da izostane. Neka ga, dakle, i covek slavi i hvali dusom svojom, svagda i na svakom mestu, a narocito onda kada uzdize molitvu svoju njemu.
Crkvene molitve uvek se zavrsavaju slavoslovljem, kao na primer: “Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i navek. Amin”.
Ili: “jer si ti Bog nas, i tebi slavu uzdizemo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i navek. Amin”.
Ili: “jer tebi pripada svaka cast, i slava, i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i navek. Amin”.
Ili: “Jer si ti covekoljubac Bog, i tebi uzdizemo, itd”.
I tako, dakle, svaka molitva, najduza kao i najkraca, pocinje sa blagodarnoscu Bogu, produzuje se sa iskanjem od Boga nekoga dobra, a zavrsava se s proslavljanjem Boga. To jest: prvo dolazi blagodarenje, pa onda prosenje i najzad slavoslovije.
No, uz ovo je neophodno potrebno drzati i molitve propisane Jevandjeljem i Crkvom kao: Oce nas, Svjati Boze, Bogorodice Djevo, i dr. Citati uz molitve i ispovedanje vere, tj. Vjeruju.
U svakom slucaju covek treba da staje na molitvu sa velikim strahopostovanjem, sa nepokolebljivom verom da stoji u prisustvu zivoga Boga, i sa nadom u milost Bozju, koja uvek izlazi u susret molitvama pravih i istinitih bogomoljaca.

Vladika Nikolaj Velimirovic

"Desetorica veličanstvenih" - Forbsova lista najbogatijih ljudi na svetu

U jednom od prethodnih postova napisala sam da ako želimo da se obogatimo treba da učimo od bogatih ljudi. Danas je izašla Forbsova lista najbogatijih ljudi na svetu. Istražujmo njihove biografije!

Forbsova lista: Ovo su najbogatiji ljudi na svetu 

1. Karlos Slim - Štednja knjižica za početak

Karlos Slim Helú je rođen 28. januara 1940. godine u Meksiko Sitiju, a njegovi roditelji u Meksiko su došli iz Libana. Prve lekcije iz poslovanja dobio je u ranom detinjstvu, jer je njegov deda svakom od svoje dece dao štednu knjižicu sa njihovim redovnim nedeljnim izdržavanjem, da bi ih naučio da upravljaju svojim prihodima i rashodima. Ovu knjižicu su pregledali sa njim, analizirajući svoje troškove, kupovine i aktivnost. Godine 1965, kada je imao samo 25 godina, počeo je da gradi temelje Grupo Carso. Od 1980-ih je cenjeni biznismen u različitim privrednim i komercijalnim poljima.


2. Bil Gejts - prvi čovek "Majkrosofta"

Vilijam Henri Gejts III (engl. William Henry Gates III), poznatiji kao Bil Gejts, rođen 28. oktobra 1955. u Sijetlu (Vašington) je američki preduzetnik, predsednik Majkrosofta i filantrop. Zajedno sa Polom Alenom je osnovao Majkrosoft, gde je donedavno bio predsedavajući upravnog odbora i glavni softverski arhitekta.


3. Voren Bafet - finansijski guru SAD

Voren Bafet (engl. Warren Edward Buffett; 30. avgust 1930) je američki biznismen, direktor osiguravajućeg društva Berkšir Hetvej gde je vlasnik više od 38% deonica. Prema Forbsovoj listi zauzima treće mesto na svetu po bogatstvu procenjenom na 47 milijardi američkih dolara. Poznat je kao jedan od najuticajnijih poslovnih ljudi Amerike čije mišljenje o finansijama se dosta uvažava.


4. Bernard Arno - modni mag

Francuski biznismen Bernar Arno, vlasnik je brendova „Henesi“, „Luj Viton“ i „Kristijan Dior“. Arno je inače bio venčani kum sadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija u njegovom prvom braku sa Sesilijom Sigane-Albenic.

5. Amansio Ortega - najbogatiji Španac

Amansio Ortega (rođen 28. marta 1936. u Leonu, Španija) je španski privrednik.

Rođen je kao sin železničkog radnika i kućne pomoćnice. Osnovač je i predsednik kompanije Inditeks koja je vlasnik brendova kao što su Zara, Zara Hom, Stradivarijus, Berška, Masimo Duti kao i mnogih drugih. Otvara svoju prvu radnju 1975. godine koja je će kasnije postati veoma popularan lanac prodavnica nazvan Zara.

 6. Lari Elison - softver genije

Direktor kompanije "Orakl" Lari Elison, čelnik najveće svetske kompanije za softver u informacionom menadžment. Elison (65), poznat je i po tome što izdašno investitra u jedriličarstvo i tenis i voli da živi na visokoj nozi.


7. Eike Batista - rudarstvo i nafta

Eike Batista se bavi rudarstvom i naftom a dolazi iz Brazila. Moguće jednog dana najbogatiji covek na svetu. Ove godine je zaradio čak 19,5 milijardi dolara.


8. Stefan Person - direktor H&M

Stefan Person-mogul šika, direktor JE H&M-a. Poznat po tome što je doveo Lagerfilda,Stelu MeKartni da dizajniraju kolekcije za njegovih 2,200 radnji.


9. Ka Šing-Li - najbogatiji Azijac

Ka-Šing Li je poslovni magnat iz Hong Konga. On je najbogatiji čovek azijskog porekla u svetu, a deveta najbogatija osoba na svetu sa procenjenim bogatstvom od 25,5 milijardi dolara od 2012. Trenutno, on je predsednik Hutchison Vhampoa Limited (HVL) i Cheung Kong Holdings, kroz njih, on je najveći operater na svetu kontejnerskih terminala.


10. Karl Albreht - najbogatiji Nemac

Najbogatiji Nemac, sa imovinom koja se procenjuje na 17,2 milijardi evra, jeste osnivač grupe "Aldi jug" istoimenog lanca samoposluga Karl Albreht. Porodici Karla Albrehta uspelo je da, u poređenju sa prošlom godinom, poveća svoje bogastvo za oko 100 miliona evra.

It's Up to Me ... by James J. Metcalfe

I get discouraged now and then

When there are clouds of grey,

Until I think about the things

That happened yesterday.

I do not mean the day before

Or those of months ago,

But all the yesterdays in which

I had the chance to grow.

I think of opportunities

That I allowed to die,

And those I took advantage of

Before they passed me by.

And I remember that the past

Presented quite a plight,

But somehow I endured it and

The future seemed all right.

And I remind myself that I

Am capable and free,

And my success and happiness

Are really up to me.

Usudite se da budete bogati - 20 saveta u vezi novca

"Da bismo došli do nekih odgovora, dobro je znati kako se sigurno nećemo obogatiti.

To će nam uspeti ako ništa ne radimo, ako nemamo plan i ako o bogatstvu samo sanjarimo. Ako okrenemo tezu, da bi sebi dali priliku da se obogatimo moramo:

- tražiti način koji bi prema našim sklonostima,mogućnostima i znanju bio prikladan

- imati određeni plan šta raditi,od kuda krenuti i kakve su nam mogućnosti

- umesto sanjarenja o bogatstvu, izgraditi čvrstu veru da smo sposobni iskoristiti svoj potencijal.

Ako nemamo neki posebni potencijal, setimo se Japanaca i Kineza čiji se ekonomski rast bazira na tuđim idejama. Smatram da bi svako od nas trebao pronaći posao koji ga usrećuje, jer tako ćemo moći dati najviše od sebe. Već i sama činjenica da radimo ono što volimo, samo po sebi je više od pola bogatstva.

Ako radite posao koji volite vaše zadovoljstvo je celovito, odnosno ne veseli vas samo cilj nego i put do cilja.

Ako radimo nešto na silu sa geslom “Biti bogat po svaku cenu”, ako se žrtvujemo da bi pod stare dane uživali u izobilju, teško da ćemo biti zadovoljni sa svojim životom.

Ako ćete početi sa poslom koji vam ne leži, prepreke će vas naterati da odustanete,a ako radite što volite za svaku prepreku tražićete rešenje. Ljudi koji sa žarom rade neki posao postižu fantastične rezultate.Kad jedva čekaš dan da nastaviš posao gde si stao, znaš da si na pravom putu.

„Mnogi ljudi počnu s malim koracima i na njima ostaju, jednostavno zato što imaju male snove.“

Robert Kiyosaki 

Kad odlučite čime ćete se baviti, nije važno koliko je ambiciozan vaš cilj. Važno je da znate od čega krećete i da raščlanite vaš cilj na manje etape, odnosno da ne žurite i preskačete više stepenica.

Dokazano je da najbogatiji ljudi nisu i napametniji,ne postoje stopostotna pravila ili ključ ili čarobna formula kako se obogatiti, ali postoji zakon a on je rad,rad i rad.

Znamo da inženjeri i profesori kopaju po kantama tražeći hranu,a znamo i za neškolovane bogataše. U čemu je razlika u ovoj nelogičnoj realnosti?

Vizija je jača od znanja, vizija tera na akciju. Usput se možda i pogreši zbog neznanja ali svaka pogreška je prikriveni blagoslov jer nam donosi neprocenjivo iskustvo.

Postoje mnoge knjige, neke čak i besplatne na internetu u kojima možete naučiti tehnike i načine kako da se obogatite.

Kako privući novac?

Nije katastrofa ako ciljamo previsoko i to ne dostignemo, nego ako ciljamo prenisko i uspemo.

Prvo štedite, a onda potrošite ono što stvarno imate. Iako ovo deluje logično, siromašni ljudi rade upravo suprotno, zadužuju se, uzimaju kredite. Napravite plan (mesečni budžet) i pridržavajte ga se. Takođe možete da zapisujete sve što potrošite u toku meseca da biste jasno znali na koje stvari vam odlazi najviše novca.

Proučavajte bogate ljude. Shvatite kako misle i kako se ponašaju prema novcu i bogatstvu.

Pitajte za pomoć. Ako ste kulturni i fini, većina ljudi je spremna da pomogne. Ako želite da naučite kako da zaradite novac, onda učite od nekoga ko ga ima mnogo.

Redovno radite vizuelizacije. Zamišljajte stvari koje biste želeli da imate tako da vaša podsvest može da stekne jasnu sliku. Šetajte se sat vremena dnevno zamišljajući da ste veoma bogati i da imate sve što ste ikada hteli.

Napravite listu želja, a onda redovno častite sebe. Dajte sebi do znanja da vam je stalo do sebe samog.

Stalno povećavajte svoje ciljeve. Usudite se da sanjate i mislite o velikim stvarima. Povećavajte granice. To naravno znači da povremeno izlazite iz komforne zone u kojoj nema nikakvih rizika i preduzmete korake koji će vas dovesti do blagostanja.

Neka vam postane ugodno da imate novac. Mnogi se plaše da imaju novac jer se onda povećava odgovornost i rizik. Ali što je veći izazov, veća je i nagrada.

Uvek pružite više nego što ste plaćeni. Na taj način će vas drugi ljudi više ceniti.

Imajte osećaj zahvalnosti za sve što imate i što ste postigli. To šalje jaku poruku bogatstva i blagostanja u vašu podsvest.

Prestanite da smatrate siromaštvo problemom i počnite da ga smatrate izazovom.

Pazite se starih šablona ponašanja koji potvrđuju siromaštvo. 

Prestanite da trošite vreme na nebitne stvari. Na primer, uzaludno je da potrošite dva sata da biste neki proizvod platili jeftinije 200 dinara ako vaš jedan radni sat vredi 300.

Zapišite dobre ideje čim vam padnu na pamet. Preduzmite akciju što pre inače će vam propasti ideja koja je mogla da vam donese milione.

Svet posmatrajte iz pozitivne perspektive. Eliminišite negativne misli čim se pojave.

Postarajte se da uvek platite sebi. Neki ljudi prvo plate svima ostalima, a na kraju ne ostave ništa za sebe. Najbolje je da prvo platite sebi.

Znajte koje su vam slabosti. Ne pokušavajte da sve uradite sami nego platite ljude koji su stručniji od vas u toj oblasti.

Svakog dana bar na kratko se bavite onim što vam je strast. Strast i uzbuđenje su zarazni. Radite ono što volite, a novac će doći.

Izbacite strah iz novca. Ako svoje odluke donosite isključivo razmatrajući novac kao faktor, onda imate manju slobodu i fleksibilnost. Ne plašite se da investirate u ideje u koje verujete.

Naplatite koliko zaista vredite. Neki ljudi se boje da naplate koliko vrede jer im je neprijatno i plaše se da ne budu zahtevni. Ali tako ćete previše raditi za manje novca umesto da imate manje posla, a zarađujete više.

Ne odustajte! Mnogi nisu uspeli u sprovođenju svojih ideja jednostavno zato što su odustali nakon prvih prepreka. Za ostvarivanje ideje je potrebno da budete uporni.

Summary Of Secret Teachings ... by TheSecret

Money

Money is magnetic energy. You are a magnet attracting to you all things, via the signal you are emitting through your thoughts and feelings.

To become a powerful money magnet:

Be clear about the amount of money you want to receive. State it and intend it! Don't think about how much you can earn, but how much you want to receive.

Fall in love with money. Most people do not love money, because they always feel that they don't have enough of it.

Visualize and imagine yourself spending all the money you want, as though you have it already.

Speak, act, and think from the mindset of being wealthy now. Eliminate thoughts and words of lack such as "I can't afford it", "It is too expensive".

Do not speak or think of the lack of money for a single second.

Be grateful for the money you have. Appreciate it as you touch it.

Make lists of all the things you will buy with an abundance of money.

Do whatever it takes for you to feel wealthy.

Affirm to yourself every day that you have an abundance of money, and that it comes to you effortlessly.

Appreciate all the riches around you, including the riches of others. Look for wealth wherever you go, and appreciate it.

Be certain that money is coming to you.

Love yourself and know that you are deserving and worthy of an abundance of money.

Remind yourself everyday that you are a money magnet, and ask yourself often during the day, am I attracting money now or pushing it away with my thoughts?

Always, always pay yourself first from your wage, then pay your creditors. In that single act, you are telling the Universe that you are worthy and deserving of more.

Repeat over and over every day, "I am a money magnet and money comes to me effortlessly and easily."

Write out a check to yourself for the sum of money you would like to have and carry it in your wallet. Look at it often.

Do whatever it takes to feel good. The emotions of joy and happiness are powerful money magnets. Be happy now!

Love yourself!

Wealth is a mindset. Money is literally attracted to you or repelled from you. It's all about how you think.

Relationships

You can completely transform any relationship, no matter what it's like right now.

Every single relationship you have is a reflection of how you feel inside about you. You are a magnet attracting to you all things, via the signal you are emitting through your thoughts and feelings. Every relationship you have and every interaction with every person, is a reflection of your own thoughts and feelings in that very moment.

Relationships

Fall in love with YOU!

Make lists of hundreds and hundreds of wonderful things about you. Keep adding to it every day.

Know that you are perfect. Do not think any negative thoughts about you.

Know that you are worthy and deserving of anything and everything you could possibly want in your life.

Focus on the wonderful things in every person. Look for only those things.

Do not blame or criticize anybody, ever.

Set an intention that you are going to see the best in everything and everyone.

Make your happiness the number one thing in your life. Happiness is an inside job.

Free yourself of the responsibility of trying to make other people happy. Respect and love them enough to allow them to take care of their own happiness.

Get your attention off those things in others that don't make you feel good.

Appreciate and love yourself in every moment you can.

Do not expect others to behave in a way you want, so you will be happy. Release yourself forevermore and know that you alone control your happiness and it is a choice, no matter what anyone else is doing.

Love and respect yourself completely.

Know that you are perfect right now.

 Health





You are a magnet attracting to you all things, via the signal you are emitting through your thoughts and feelings.

To open yourself up and become a powerful magnet to wellness and health from wherever you are now:
Health

Love yourself! Deeply, profoundly! Make lists of all the wonderful things about you. Add to it every day.

Free yourself of any past resentments or disappointments you may be holding about you.

Let go of any and all resentments from the past you may be holding of everyone and everything.

See yourself as completely well in your mind and visualize yourself doing things in a complete state of perfect health.

Do not speak of your illness, or disease with others.

Love and appreciate everything and everyone, and especially yourself.

Know you have the power within you to heal yourself.

Never criticize or blame yourself or anyone else for anything.

Be grateful for the wellbeing that is coming to you.


See yourself as only well.

Be happy, knowing that in your state of happiness your body is healing itself.

As you appreciate, as you love, as you are happy, as you are grateful, you are summoning wellbeing and it is pouring through your body and disease is vanishing in the moment.

Laugh! Hire funny movies or recall any memories that make you laugh. Laugh your way back to health.

Make lists every day of all the things you are grateful for, including being grateful for your healing and complete wellbeing.

You must do whatever you can to remove your attention from disease.

Distract yourself from thoughts of disease, and put all of your focus and attention on doing things that make you feel good.

Make your happiness the number one thing in your life.

Resist nothing, love everything!

Know that there is no such thing as incurable.

As you love completely and feel the joy within you, disease cannot exist.

Know and accept that you are perfect as you are right now.

Time Management - osnove

Ovaj tekst je preuzet sa sajta namenjenog poslovnim ljudima koji se odlučuju da svoje vreme ulože u dodatni posao ili da pokrenu samostalni biznis. Princip je primenjiv u svim oblastima života i vrlo je jednostavan. Organizujmo svoje vreme!

Sadržaj teksta:

A. Čovek posvećuje i ulaže svoje vreme u ono što želi i u šta veruje
B. Rukovođenje vremenom(Time Management)
C. Kako pronaći vremena i kada nemaš vremena

A. Čovek posvećuje i ulaže svoje vreme u ono što želi i u šta veruje

Jedino u čemu su svi ljudi na zemaljskoj kugli u potpunosti ravnopravni to je RASPODELA VREMENA. Svakom pojedinucu je dato na raspolaganje 24h dnevno. Istinska razlika između milionera i prosjaka, uspešnog graditelje mreže sa više autorskih prava i onih koji su odustali je u NAČINU KORIŠĆENJA tih 24 sati.

Čovek posvećuje i ulaže svoje vreme u ono što želi i u šta veruje!!!

Uvod za poroblematiku ORGANIZACIJE SVOGA VREMENA i planiranja aktivnosti uključuje tri aktive: novac, vreme i pažnja. Razmotrimo ukratko svaku od njih.

Novac nam obezbeđuje stvari koje su nam potrebne ili ih želimo. Njega koristimo, menjamo ili trgujemo za nešto drugo.

Vreme je drugi neophodni izvor. Data je ograničena količina vremena u toku dana, meseca, godine i života. Ali je zabrinjavajuće koliko se od tog malo vremena koje nam je dato RASIPA. Započnite da koristite vreme kao aktivu- Započnite svaki dan sa svešću da imate samo “24h” da ISKORISTITE.

Pažnja je treći i poslednji izvor. Definicija pažnje je: Sposobnost ili snaga usmeravanja (koncentracije) mentalne energije. Vreme i pažnja idu ruku pod ruku. Optimalno je da tamo gde se “koristi vreme” da na to bude usmerena i pažnja, ali se takođe veoma često i pažnja rasipa. Većina ljudi je prisutna samo fizički kod obavljanja neke aktivnosti, ali ne i mentalno(npr dok su na poslu razmišljaju o situaciji u porodici i sl.) Vaš uspeh je velikim delom određen koliko ste u stanju da usmerite pažnju na ono u šta trenutno ulažete svoje vreme.

Svaka osoba na svetu ima samo ove tri aktive na raspolaganju. Koliko je neko uspešan u bilo kojoj oblasti najvećim delom zavisi od njihovog pravilnog ulaganja i kontrolisanja (rukovođenja). Pogledajmo posledice. Zašto neke osobe zarađuju $10.000 godišnje(za američke uslove minimalni prihodi, prim prev.)? A drugi ostvaruju $10 miliona godišnje? Logično je predpostaviti da je osoba koja zarađuje $10 miliona godišnje 1000 puta efektivnija u iskorišćavanju svojih aktiva novca, vremena i pažnje. Ali pri tome njima tih 1000 puta nije palo sa neba. Osoba koja ostvaruje $10 miliona je” samo” 1000 puta produktivnija od one sa prihodima od $10.000.

B. Rukovođenje vremenom

Pored finansijskih problema, problemi sa vremenom su najveći uzročnici stresa u savremenoj civilizaciji. Mnoge osobe ostvaruju zavidne prihode, ali su previše okupirane poslom da bi zadovoljavali i najosnovnije potrebe u ostalim bitnim oblastima života(zdravlje, odnosi, mentalni i duhovni razvoj). Probijanje rokova, utrkivanje sa konkurencijom, nerealna očekivanja vode u haotičnu borbu za “samo malo više vremena”.

Svakom ljudskom biću je po rođenju dodeljena podjednaka količina vremena- 86.400 sekundi dnevno koje se mogu utrošiti po volji, ali niti se mogu preneti u sledeći dan niti dokupiti. Osnovna razlika između uspešnih i neuspešnih osoba je jedino u načinu na koji troše svoje vreme. Jedinica vrednovanja rada je utrošeno vreme(radni sat) na stvaranje proizvoda, pri pružanju usluga i na osposobljavanje da bi se mogla pružiti usluga.

Čovek tokom svoga života u savremenom društvu ipak nema previše vremena za bacanje. Pojedina istraživanja u USA su prikazala na šta je sve prosečna osoba stara 72 godine trošila svoje vreme:

21 godina na spavanje, 14 godina na rad, 7 godina na obavljanje higijene, 6 godina na hranjenje, 5 godina na čekanja u redu, 4 godine na učenje, 3 godine na sastancima, 2 godine na vraćanje telefonskih poziva, 1 godinu na traženje izgubljenih predmeta i 3 godine na ostale aktivnosti.

Ljudi previše vremena gube olako pristupajući svakodnevnim zadacima, pri tome ne ostvarujući ni delić svojih potencijala. Pojedini učeni ljudi ističu:

Možemo postati gospodari svojih minuta ili njihov rob; mi koristimo vreme ili ono nas. Jedina razlika među nama nije koliko vremena neko ima, jer je dan za svakoga dug 24h, nego kako ćemo to vreme iskoristiti. Ako želimo da nam vreme bude prijatelj moramo ga držati pod kontrolom, a to se jedino postiže valjanim planiranjem. Nekoliko minuta planiranja dnevno može da nam uštedi više sati rada i omogući angažovanje u oblastima neophodnim za ostvarenje životne harmonije.

Ispravno planiranje vremena se sastoji od:

1. Uklanjanja “kradljivaca vremena”

2. Ispravnog postavljanja prioriteta

3. Organizovanja dnevnih aktivnosti i

4. Praćenja napredovanja(evaluacija)

1. Kradljivci vremena - smanjenje izgubljenog vremena 

Najčešći uzroci gubljenja(traćenja vremena) su:

-traženje izgubljenih predmeta,

-lenjost,

-smetnje od neplaniranih poseta, razgovora i prekida posla,

-sve preuzimati na svoja pleća- izbegavanje timskog rada i delegiranja poslova,

-neočekivana zakašnjenja i vremenske prilike,

-razmišljanja o prošlosti i fantaziranja,

-neodlučnost i kolebljivost,

-nerazumevanje problema zbog nedovoljno znanja,

-negativne emocije,

-nepoznavanje prioriteta.

Opšte preporuke za borbu protiv “kradljivaca vremena”:

Pre započinjanja bilo koga posla steći neophodna znanja ili angažovati iskusne mentore kako bi se izbegla nepotrebna lutanja na “otkrivanju točka”.

Kad god je moguće angažovati druge osobe da obave sporedne poslove.

Organizovati posao delegirajući zadatke, i sve uraditi da se saradnici osposobe za to.

Organizovati radni prostor kako bi sve neophodno bilo na dohvat ruke.

Planirati svoje aktivnosti tako da se prvo obave najneprijatnije i najmanje motivišuće “Progutaj prvo najveću žabu”.

Organizovati život i ulaziti u poslove koji su u skladu sa “životnim željama”.

Biti uvek spreman na iznenadna zakašnjenja ili zastoje(na putu, vremenske neprilike, nestanak struje i sl.) i iskoristiti vreme na neke druge aktivnosti. Na primer kod posla slušati audio materijale(dobar mali i jeftini MP3 plejer danas to omogućava u svakoj prilici), čitati knjige, upoznavati novu osobu i sl.

2. Postavljanje prioriteta

Pod prioritetima smatramo sve ono što doprinosi ostvarenju naših ŽIVOTNIH ŽELJA. Pri tome uvek treba imati na umu da se harmoničan, a time i zdrav i uspešan život ostvaruje jedino ako su zadovljene sve osnovne ljudske potrebe i ako se pronalaze i ostvaruju životne želje u svim ključnim oblastima života:

Zdravlje

Prodični i emotivni život

Odnosi sa drugim ljudima

Finansije

Karijera

Mentalni razvoj

Duhovni razvoj

Najveći deo vremena potrebno je koristiti na one aktivnosti koje nas vode ka životnim željama. Stiven Kovi(Stiven Covy) je u knjizi “Sedam navika uspešnih ljudi“ to najbolje definisao kroz KVADRANTE ŽIVOTNIH AKTIVNOSTI:

Zbog nepoznavanja i nepoštovanja sopstvenih prioriteta veliki broj osoba najviše vremena provodi u PRVOM KVADRANTU obavljajući HITNE i VAŽNE aktivnosti. Neprekidno nagomilavanje “neodložnih važnih poslova” ne dozvoljava relaksaciju, rekreaciju i druženje. Zbog toga se one nalaze u stalnom “grču” što uzrokuje stres, krize i konflikte i dovodi do fizičkih oboljenja.

Preovladavanje aktivnosti iz TREĆEG KVADRANTA(hitno i nevažno) dovodi do kratkotrajnog fokusiranja na određene oblasti i zatim česte promene prioriteta. Za ove osobe je karakteristično:

-okupiranost problemima- stalno su u “frci”

-osećaj “sve je bez veze”

-prolazne veze i odnosi

-odsustvo kontrole

Osobe koje najviše vremena provode u aktivnostima iz ČETVRTOG KVADRANTA(nije hitno i nije važno) su:

-bez prioriteta

-neodgovorne

-u potpunosti zavise od drugih

-često dobijaju otkaze na poslu

-sklone su porocima

Osnovni preduslov za uspeh u bilo kojoj oblasti života je u maksimalnom angažovanju vremena u DRUGOM KVADRANTU(važno ali nije hitno) jer se time obezbeđuje:

-otkrivanje životnih želja i usmeravanje ka njihovom ostvarivanju

-stvaranje vizije i perspektive

-harmonija

-disciplina

-kontrola nad sobom

-razvoj zdravih međuljudskih odnosa

Što se više vremena posvećuje otkrivanju i planiranju svojih istinskih životnih puteva sprečavaju se aktivnosti iz I i III kvadranta, retke su krizne situacije, a na njih se spremno i zdravo reaguje.

3. Organizovanje vremena

Pod organizovanjem vremena podrazumeva se planiranje dnevnih aktivnosti u skladu sa prioritetima. Prioriteti određuju ciljeve, a na osnovu njih se izrađuje AKCIONI PLAN koji treba da dovede do njihovog ostvarenje.

Postoje DUGOROČNI(3 -5 godina), SREDNJOROČNI(1 – 3 godine) i KRATKOROČNI(narednih nekoliko meseci) RADNI CILJEVI. Ova vrsta ciljeva odnosi se na samu izgradnju i obim posla koji proizvodi količinu novca i slobodnog vremena neophodnog za ostvarivanje naših životnih želja.

Svakoga meseca se na osnovu ciljeva izgrađuje plan aktivnosti, a elementi za njegovo planiranje. Operativno planiranje se vrši na NEDELJNOM NIVOU. Najvažniji elementi planiranja su:

1. Neophodno je posedovati rokovnik(planer). Najpogodnije je kada je on sa mehanizmom za umetanje i vađenje listova. U rokovniku se pored planiranja vremena zapisuju i životne želje po oblastima, kratkoročni i dugorčni ciljevi u vezi života koji se želi ostvariti, poslovni ciljevi, značajni datum i sl.

Zgodno je da postoji na jednoj stranici godišnji raspored gde će se unapred zapisivati značajniji datumi događaja za koje znamo tačno vreme odigravanja u budućnosti.

U rokovniku se određuju listovi za planiranje svih mesečnih aktivnosti koje se jednostavno nabrajaju.

Na posebnom listu se nabrajaju nedeljne aktivnosti i dobro bi bilo da se razvrstaju po različitim životnim oblastima.

Dnevni planer sadrži sa jedne strane satnicu, a sa druge prazan list za beleške u vezi različitih događaja u toku dana.

2. Prvo se određuje LIČNO VREME- to su aktivnosti iz drugog kvadranta koje posvećujemo sebi, održavanju zdravlja i razvoju svoje ličnosti. Određivanjem i poštovanjem ličnog vremena stvara se i održava utisak kontrole nad sobom.

3. Zatim se određuje vreme za LIČNO USAVRŠAVANJE - koliko i kada tokom nedelje minimalno da se slušaju audio materijali, čitaju knjige.

4. Određuju se dani u nedelji i vreme koje će se posvetiti porodici, koje je neprikosnoveno i ništa ga ne može ugroziti.

5. Određuju se dani u nedelji i vreme koje posvećujemo izgradnji svojih pasivnih prihoda. Veoma je značajno od samoga početka zakazivati kandidate i saradnike u vreme koje ste lično planirali za to, a ne po principu “Kada ti možeš” .

6. Određuje se vremenski prostor za hitne aktivnosti iz PRVOG KVADRANTA kao i prostor za nepredviđene poslove. Ovde spadaju i svakodnevne neodložne aktivnosti u kući.

7. U preostalo vreme se uključuju obaveze iz ostalih oblasti života(druženja, kulturne manifestacije i sl.) tako da se što je više moguće obezbedi harmonija.

Ukoliko posedujemo svakodnevne obavez povezane sa radnim vremenom prethodno se to vreme izdvoji, a ostatak planira na navedeni način.

Ukoliko je u određenom periodu neophodno biti angažovan značajni deo vremena na izgradnji posla i to bi zahtevalo trenutno lišavanje druženja sa porodicom, najbolje je da se napravi porodični dogovor, raspodele snage i zadatci i oroči vreme do kada će trajati “vanredno stanje”.

Značajno je da po ostvarivanju prvih rezultata porodica bude prvo nagrađena i da joj se posveti pažnja(pokloni, izlasci, izlet, putovanje i sl.).

Ako se nešto ne ispuni iz dnevnog rasporeda prebacuje se na naredni dan u period “rezervnog vremena”.

4. Praćenje napredovanja

Odsustvo stresa, prisustvo smeha, opuštenost, samopouzdanje su sigurni znaci preuzimanja kontrole nad sobom i svojim vremenom. Zatim dolaze rezultati u poslu i finansijama, nova poznanstva, harmonični odnosi u porodici. Što se više uhodavamo u procese planiranja vremena dobija se utisak osvajanja novog vremena koje možemo da posvećujemo svojim životnim željama.

Preporučuje se vođenje lične statistike i usmeravanje pažnje na zacrtane mesečne radne ciljeve, a ne trenutne rezultate.

C. Kako pronaći vremena i kada nemaš vremena

Da li ste uopšte spremni da menjate i organizujete svoj život?

Ipak, bez obzira na odgovor, prijateljski vam preporučujem da pročitate tekst do kraja. U svakom slučaju ne može da škodi. A ako ne škodi možda...

Zatim još jednom pogledajte vaše KLJUČNE ŽIVOTNE CILJEVE. Da li ih uopšte imate? Da li su zapisani?

Pogledajte još jednom svoj život i sebi odgovorite na sledeća pitanja:

Koliko ste zaista nezadovoljni i šta je to što želite da promenite?

Koliki su vam prihodi neophodni da bi ostvarili svoje snove i život kakav želite da živite?

Da li ste bilo kada u dosadašnjem životu ostvarivali takve prihode?

Koliki su vam sadašnji prihodi? Koliko prosečno vremena dnevno ulažete da bi ih ostvarili?

Da li smatrate da je potrebno vremena i truda da se ostvari željena suma(koju ste postavili kao svoj cilj)?

Imate li druge mogućnosti da dođete do željenih prihoda i/ili viška slobodnog vremena?

Da li vas još uvek interesuje:

KAKO DA PRONAĐETE VREME ?

Krenimo onda prvo od ...

1. Analize postojeće raspodele vašeg vremena

MOJE SPAVANJE- logično je da zbog zdravog života, produktivnosti i koncentracije morate imati najmanje 8 sati sna.

MOJI POSLOVI- predstavljaju sve aktivnosti koje vam donose zaradu bez obzira da li se radi o stalnom zaposlenju, dopunskim poslovima ili povremenim poslovima. Tu bi spadalo i putovanje do i sa posla, sva trenutna usavršavanja (kursevi, seminari i sl.) vezana za posao. Kod studenata obaveze na fakultetu treba takođe uvrstiti u poslovne aktivnosti iako one trenutno ne donose novac.

Ako se radi o poslovima koji se obavljaju periodično u toku nedelje ili meseca, sabiraju se ukupno utošeni sati na nedeljnom ili mesečnom nivou i dele sa 7(za nedeljne aktivnosti) ili sa 30(za mesečne). Tako dobijamo prosečni dnevni utrošak vremena.

MOJE VREME- je najvažnija grupa kada je reč o organizaciji vremena. Tu spadaju sve ostale aktivnosti koje ne donose novac(osim studija). Najvažnije je registrovati i zabeležiti sve “kradljivce vremena“ poput čitanja novina, TV, isprazne priče i sl.


Moje spavanje

Moji poslovi:

Redovni posao
Dopunski poslovi
Povremeni poslovi
Putovanje do posla i nazad
Usavršavanje
Studentske obaveze 

Moje vreme:

Porodične obaveze
Hobiji
Društvene obaveze
Relaksacija i odmor
Fizičke vežbe i trening
Izlasci
„Kradljivci vremena“


Za svaku aktivnost je važno da se dopiše koliko na nju vremena trošite. U segementu MOJE VREME dobro bi bilo da se približno registruje koliko se novca troši za svaku oblast. To je značajno kod kasnije analize gde možemo „namaknuti“ dodatni novac neophodan za investiranje u svoj posao(knjige, seminari, audio materijali, putovanja, povećani telefonski troškovi).

Kada niste u stanju da preciznije odredite kako trošite svoje vreme, preporučuje se da jedan dan beležite na svakih 30 do 60 minuta šta je u prethodnom ciklusu urađeno.

Prvo pažljivo razmotrimo segment MOJI POSLOVI. Da li su zarađeni prihodi vredni truda koji ulažete!!! Šta bi moglo da se smanji ili ukine i brzo nadomesti zaradom iz drugih izvora. Ako se radi o poslovima koji ne donose dovoljno prihoda ali su vam dragi i predstavljaju deo vaše misije(umetnost, nauka, prosvetni radnici) onda velikim slovima to upišite u spisak svojih ciljeva, jer dodatni posao upravo treba da vam omogući da se njima bavite bez opterećenja „od čega ćete živeti“.

Najvažniji izvor „praznog prostora“ nalazi se u segmentu MOJE VREME. Pažljivo analizirajte koje su te aktivnosti kojih bi mogli privremeno( ali možda i stalno) da se odreknete.

2. Ponovno vraćanje proučavanju svojih zapisanih ciljeva

Da li vam ostvarenje vaših ciljeva više znači od “kradljivaca vremena“ kojih se lišavate?

Ako ste i na trenutak bili u dilemi, veliko je pitanje da li se radi o vašim “pravim ciljevima“.

3. Izrada plana aktivnosti

Napravite LISTU PRIORITETA. To je nabrajanje najvažnijih aktivnosti neophodnih za najproduktivnije i najefikasnije ostvarivanje željenih ciljeva. Tu spadaju prioriteti za normalno funkcionisanje sledećih oblasti:

Poslovi koji trenutno donose prihode
Plan akcije u dodatnom poslu
Plan za održavanje kondicije i zdravlja
Plan minimuma porodičnih obaveza

Ako ste dobro proučili tekst "Rukovođenje vremenom" prepoznaćete da su ovi prioritete pre svega iz kvadranata BITNO. U početku će(prvih nekoliko nedelja) probleme praviti HITNI poslovi(i bitni i nebitni ali neodložni). Ako se nastavi disciplinovano planiranje i ispunjavanje plana rada HITNI POSLOVI iz prvog i trećeg kvadranta se svode na podnošljivu mere, sve je manje kriznih trenutaka i napetosti, a produktivnost se povećava. Sve više vremena se može posvećivati drugom kvadrantu BITNO ALI NIJE HITNO.

Često će u početnim fazama izgradnje vašeg posla nedostajati vremena koje mora da se"ukrade od porodice". To se obavezno sprovodi posle porodičnog dogovora. Preraspodeljuju se obaveze, određuje se rok do kada će se „napraviti posao“ koji će donositi dovoljno novaca da bi se dobio višak vremena.

Ipak u „odricanju od porodice“ ne treba preterivati. Odreknite se nekih drugih „kradljivaca vremena“ i kvalitetno provodite vreme sa svojim najmilijima. Najvažnije je da se u takvim trenutcima kompletna pažnja posveti njima a ne da se rasipa na razmišljanje o drugim obavezama.

PLAN se praktično izrađuje i zapisuje u rokovnik na osnovu sledećih parametara:

1. Napisati spisak svih prioritetnih aktivnosti koje treba da se urade u narednih 30 dana

2. Napraviti nedeljni raspored u rokovniku za svaki dan u nedelji i u njega uklapati vremenske obaveze.

3. Prvo zapisujemo vreme rezervisano za redovni posao zajedno sa vremenom provedenim na putu do posla(npr 8 do 18h.

4. Zatim na osnovu vremena izdvojenog za dodatni određujemo precizne termine kada ćemo ga raditi - npr. Utorak 18 do 22h Sreda 19 do 21h Petak 19 do 22 Subota 10 do 17h. U ovo vreme uklapamo samo aktivnosti iz PLANA AKCIJE..

5. Zapisujemo vreme za porodične obaveze, za održavanje zdravlja i drugo iz prioritetnih aktivnosti.

6. Obavezno treba ostaviti prostor za nepredviđene aktivnosti.

VAŽNA NAPOMENA!!!

I vreme rezervisano za MOJE POSLOVE može često produktivno da se iskoristi za druge aktivnosti:

1. Da se obavi nekoliko poziva u pauzama.

2. Iskoristiti putovanje do posla za
-slušanje audio materijala u kolima ili preko mp3 plejer ili diskmena u prevozu,
-čitanje preporučene literature
-upoznavanje novih osoba i razmena adresa,
-predaja kontakt materijala
-odlazak u prodajni centar ili narudžbine i dr.

3. Proveravanje ispunjenja plana i redovno planiranje na nedeljnom nivoru.

Bilo bi jako dobro da se napisani dnevni plan iz rokovnika svako veče prođe i proveri koliko je ostvareno. Nema mesta panici ako nešto nije urađeno, jednostavno ga uklopite u neki drugi termin nedeljnog plana. Zato je značajno da se plan ne isforsira i prenapregne već da postoji prostor za „neplanirane aktivnosti“.

Jedanput nedeljno(najbolje za vreme vikenda) ponovo proći kroz mesečne prioritete i napraviti novi plan za sledeću nedelju.

UVEK VODITE RAČUNA DA SVOJU PUNU PAŽNJU POSVETITE ISKLJUČIVO ONOJ AKTIVNOSTI KOJU TRENUTNO OBAVLJATE PREMA PLANU.

Verujete li da ste vi sposobni da napravite ovaj posao?

Čega se plašite? Šta vas sprečava da se stvarno pokrenete?

Ako vas bilo šta štrecne kada sebi postavljate ova pitanja vreme je da obavezno potražite rešenje.

Najveći trgovac na svetu .... by Augustine Og Mandino

Augustine Og Mandino (1923. – 1996.) rođen je u Italiji i kao dete s roditeljima preselio se u Ameriku. Planirao je da upiše studije novinarstva, ali kad mu je u leto 1940. naglo umrla majka od srčanog udara, morao je da se zaposli. Dve godine posle odlazi u američku vojsku gde postaje oficir i leti kao asistent pilota za navođenje bombi, a jedan od pilota s kojima je postao dobar prijatelj bio je filmska zvezda James Stewart. Nakon završetka rata radi kao akviziter osiguranja.

Putovanja i noćni život ubrzali su njegov put u alkoholizam, zbog čega je ubrzo izgubio posao, a usledio je i razvod braka, zbog čega je čak pokušao samoubistvo. Uvidevši da taj put ne vodi nikuda, posvetio se čitanju self-help knjiga i potrazi za njima po čitavoj Americi. Zahvaljujući jednoj od njih, klasiku W. Clementa Stonea "Success Through a Positive Mental Attitude", prestaje da pije i posvećuje se pisanju. Jedna od najuspešnijih knjiga iz njegovog bogatog opusa upravo je "Najveći trgovac na svetu".... 

Nadahnut i uspešan život provešćemo ako živimo moralno, iz dana u dan razvijamo sopstvene veštine i ako svaki posao radimo sa zanosom – kaže Og Mandino, autor najprodavanije self-help knjige "Najveći trgovac na svetu".

Ta 1967. godina nije bila najsrećniji trenutak za objavljivanje romana "Najveći trgovac na svetu". Tako je napisao i sam autor Og Mandino dvadeset godina posle, u predgovoru drugom delu, koji je dovršio tek 1987. godine. Prisećajući se okolnosti u kojima je objavio prvi deo priče o malom timaritelju kamila koji živi u Hristovo doba, Mandino je rekao kako je njegov roman u tom trenutku morao da prođe nezapaženo uz sve te slavne autore koji su iste godine objavili nova dela jer su, među ostalima, tu bili i velikani pisane reči kao što su Gore Vidal, Leon Uris, Isaac Bashevis Singer, William Golding, Thornton Wilder. Uprkos svemu, prvi deo "Najvećeg trgovca na svetu" usmenom je predajom počeo put prema jednoj od najprodavanijih self-help knjiga.

Jedan primerak romana pisac je darovao pioniru osiguravajućih kompanija u SAD-u W. Clementu Stoneu, a kada je pročitao, Stone je odmah naručio deset hiljada primeraka za sve svoje zaposlene. Druga osoba koja je doprinela uspehu Mandinovog romana bio je Rich DeVos, jedan od utemeljitelja kompanije "Amway International" koji je na svojim predavanjima savetovao putujućim trgovcima da pročitaju tu knjigu i u svom životu primene načela uspeha izložena u njoj.

Korak po korak, autor je ostvario uspeh gotovo jednak onome koji je u njegovom romanu postigao glavni junak, trgovac Hafid. Zapravo, i autor knjige i njegov glavni lik uspeli su zbog deset načela koje je, kako je Mandino zamislio u svom romanu, nekada davno neko ispisao na deset svitaka papirusa, a kojima bi trebalo da se rukovode svi oni koji žele da postanu uspešni – ne samo u poslu nego u životu uopšte. Uspeh ne dolazi sam po sebi, nego je posledica sistematskog razvijanja vlastitih vrednosti, od čega, obeshrabreni životnim okolnostima, neretko odustajemo.

No, ono što je Mandinov glavni junak shvatio jeste da životne šanse i okolnosti stvaramo sopstvenim postupcima i niko za njih nije odgovoran osim nas. Upravo bi zato ovaj pitki istorijski roman mogao da bude vrlo inspirativan za sve one koji su odlučili da promene nešto u svom životu, ali ne znaju kako da u tome istraju. Možda ih zapisi mudrog trgovca Hafida podstaknu da krenu njegovim stopama i kraj života dočekaju smireni i ponosni na sve što su postigli. Evo, u skraćenom obliku osnovnih misli koje je najveći trgovac na svetu zapisao u svojih deset svitaka:

I.
Nikada više neću da se sažaljevam i omalovažavam.

Niko čoveka ne može da zavara kao on sam sebe. Kukavica je uveren da je oprezan, a škrtac misli da je štedljiv. Vreme je da se zagledam u svoj odraz u ogledalu dok ne shvatim da je moj najgori neprijatelj – ja. Uspeh koji je došao preko noći neretko nestaje u zoru. Poraz je, na neki način, put do uspeha, utoliko što nas svako otkriće zablude tera da žustrije potražimo ono istinito, a svako novo iskustvo upozorava na neku grešku koju ćemo posle pomno da izbegavamo.
II.
Nikada više neću da dočekam svitanje bez plana.

Lako je lutati iz dana u dan. To ne traži ni veštinu, ni napor, ni bol. Suprotno tome, postavljati dnevne, nedeljne ili mesečne ciljeve, a potom ih i ostvarivati, nikad nije lako. Dan za danom govorio sam kako ću od sutra da počnem. Tada još nisam znao da se sutrašnji dan nalazi samo na kalendaru budala. Nemerljiva je udaljenost između kasnog i prekasnog. Previše sam godina bio uveren, kao i toliki drugi, da su jedino vredni oni kraljevski ciljevi sa bogatim nagradama u zlatu, slavi i moći. Mudar čovek nikada ne postavlja nesagledive ciljeve. Te divovske naume naziva snovima i čuva ih u srcu gde drugi ne mogu da ih vide i ismeju. Ali, svako jutro dočekuje samo s planovima za taj dan i pazi da svakako pre odlaska na spavanje uveče ostvari sve što je naumio.
III.
Uvek ću da kupam svoje dane u zlatnom sjaju zanosa.

Zanos je najveća prednost na svetu. Zanos gazi predrasude i protivljenje, prezire nedelovanje, na juriš osvaja cilj i poput lavine prelazi i preplavljuje sve prepreke. Zanos je vera u akciji. Nikad više neću da smatram da je ono što radim kako bih preživeo muka i nešto što moram, jer će tada da me tišti napor nužnosti, a sati koje moram svakodnevno da provedem u radu činiće mi se kao večnost. Prožeti zanosom imaju veću moć opažanja i oštriji vid kako bi videli svu lepotu i draž koju drugi ne prepoznaju.
Prilika za preobražaj duše
IV.
Nikada više neću da budem neljubazan ni prema jednoj živoj duši.

Sada uviđam da su me vlastiti potezi držali iza rešetaka žaljenja. Kad bih se namrštio, uzvratili bi mi istom merom. Kad bih besno uzviknuo, uzvratili bi mi besni glasovi. Kad bih kleo, mržnja mi je uzvraćala. Vlastiti potezi osudili su me na svet u kome se niko ne smeši, u svet poraza. Smešak i stisak ruke jednostavan su čin ljubavi. Život se ne sastoji od velikih žrtava i dužnosti, već od malih stvari, a osmesi, ljubaznost i sitne obaveze, pruženi kome god i kad god je moguće, osvojiće i sačuvati mnoga srca. Hvaliti, smešiti se i pokazivati brigu za druge pomaže onome koji te usluge pruža koliko i onom koji ih prima.
V.
U svakoj nevolji ću da tražim seme uspeha.

Strah od nevolja vodi u propast i baca strašnu senku na sve naše dane. Nema bolje škole od nevolje. Svaki poraz, svaka bol, svaki gubitak sadrži seme, pouku kako sledeći put bolje da postupimo. Nevolja je uvek pravi put prema istini i nikad neće skršiti čoveka koji ima hrabrost i veru. Nevolja nosi prednosti koje malo ko prepoznaje. U nevolji lakše spoznajemo vlastitu unutrašnjost koja ima sposobnost buđenja darova koji bi u razdobljima obilja verovatno ostali uspavani. Okrutne nevolje su razdoblja kad duša ima najbolju priliku za preobražaj i delovanje. Zato nakon nevolje uvek moramo da se pitamo kakvu nam to veliku priliku trenutak pruža?
VI.
Od sada ću svako zaduženje da ispunjavam najbolje što mogu.

Oni koji stignu do vrha nisu se zadovoljili time da čine samo ono što se od njih traži. Čine više. Kad se od tebe traži da pređeš još jednu milju, trebalo bi svojevoljno da pređeš dve. Tajna prave ljubavi prema radu je u nadi da ćemo u njemu uspeti, a ne u novčanoj nagradi, vremenu koje smo mu posvetili i veštini koju smo primenili, već u ponosu i zadovoljstvu u ispunjenom zadatku. Malo ko shvata da ljudska sreća zavisi od rada.
VII.
Uvek ću u trenutni zadatak da ulažem čitavog sebe.

Uporno se nadamo da će uspeh, sreća i bogatstvo jednog dana biti naši. Uzalud čekamo. Osoba koja se večno koleba između dva zadatka nikada neće da ostvari nijedan. Velika razlika između pobednika i gubitnika ne sastoji se u količini truda koji ulažu, već u količini inteligentnog truda. Naš svet traži da ne radim prosečno više svari, već jednu stvar vrhunski. Onaj ko rasipa napore ne može da se nada uspehu. Često nam govore da u životu moramo visoko da ciljamo, ali zapravo moramo da ciljamo ono što želimo da pogodimo. Strelica odapeta iz luka ne luta tamo-amo gledajući šta bi putem mogla da pogodi, već leti ravno ka cilju.


VIII.
Nikada više neću da čekam da prilika sama dođe.

Prilike nikad ne dolaze oslikane bogatstvom, uspehom i čašću koje mogu da donesu. Priliku, kao ni ljubav, nikada neće da privuče sumornost i očaj. U životu su najuspešniji oni večito vedri ljudi puni nade koji rade sa osmehom na licu, a prilike i promene na ovome svetu dočekuju s humorom i dobrim raspoloženjem, jednako prihvatajući i dobro i loše. To su mudri muškarci i žene koji uvek stvaraju više prilika nego što ih pronalaze. Prilike su katkad toliko sitne da ih i ne opazimo, ali su vrlo često seme velikih poduhvata.
IX.
Svake večeri preispitaću svoje dnevne postupke.

Moji najgori poroci i loše navike prestaće sami od sebe budem li ih svakodnevno nabrajao. Današnja lekcija može da bude temelj sutrašnjeg boljeg života ako sam spreman iz nje da učim. Preispitaću svoja dela, promatraću sebe očima najljućeg neprijatelja i tako ću da postanem moj najbolji prijatelj. Tama može da padne, ali san neće da mi zamagli oči dok potpuno ne preispitam dnevne događaje.
Da li sam proživeo dan bez samosažaljevanja?
Da li sam dočekao zoru s planom i ciljem?
Da li sam bio ljubazan prema svima koje sam sreo?
Da li sam pokušao da uradim više nego što je od mene traženo?
Da li sam budnim okom tražio prilike?
Da li sam tražio dobro u svakoj nevolji?
Da li sam se smešio suočen s besom i mržnjom?
Da li sam usredsredio snage i imao cilj?

X.
Redovno ću molitvom da održavam odnos sa svojim stvoriteljem.

Što manje reči, to bolja molitva.
Nauči me da igram igru života pošteno, smelo, odlučno i samouvereno.
Daj mi nekoliko prijatelja koji me razumeju, a opet ostaju moji prijatelji.
Daj mi srce koje oprašta i um koji se ne boji puta premda staza nije označena.
Daj mi smisao za humor i malo dokolice kada zaista ništa ne moram da radim.
Daj da saosećam s tuđom boli, shvatajući da skrivena beda postoji u svakom životu, koliko god uzvišen bio.
Daj da ostanem smiren u svemu što radim.
Daj da mi u tuzi dušu razvedri pomisao da bez tame ne bi bilo sunca.
U trenucima poraza sačuvaj mi veru.
U trenucima pobede daj mi poniznosti.