Prihvatanje je početak promene..

Sve što nam se dešava, bilo lepo ili ružno, treba da prihvatimo. Bez osuđivanja i otpora.. Isto važi i za ljude i za situacije..

Majkl Braun, autor knjige Proces Prisutnosti kaže "Ne ubijajte glasnika. Primite poruku." A pod glasnicima podrazumeva ljude i situacije koje nas uznemiravaju.

"Glasnici" su neintegrisana ( recimo, još nerazrešena..) emotivna sećanjai ožiljci iz ranog detinjstva koja se javljaju u našem odraslom dobu.

To su zanemarena deca u nama.

I neće nas ostaviti na miru. Dolaziće u naš život u obliku pojedinaca, događaja i okolnosti koje nam izazivaju bol i neprijatnost. Ispoljavaju se kroz BES, STRAH ILI TUGU (BOL).

Ponekad se tuga desi, ponekad si to što jesi...

Slika preuzeta sa bizlife.com

Šta mi radimo kada nam se desi TUGA,STRAH ILI BES? Reagujemo. Fizički, mentalno ili emotivno. Pokušavamo mentalno da shvatimo šta nam se dešava, "da rešimo problem", pokušavamo da se fizički uklonimo iz situacije ili okolnosti ( menjamo, posao,stan, partnera..). pokušavamo da odvratimo pažnju od situacije/okolnosti ili osobe - idemo u teretanu, sprovodimo dijetu, menjamo frizuru, izbegavamo osobu koja nas uznemiruje, trudimo se, čitamo..držimo se po strani..

Ali tako ne pomažemo našem unutrašnjem detetu. Ono nastavlja da traži pažnju i prihvatanje, i nastavlja da pati...

Ključ je u tome da prestanemo da bežimo, izbegavamo ili da na druge prenosimo svoje nerešene emotivne naboje iz detinjstva, koji će se pojavljivati u našem životu iznova i iznova sve dok ne obratimo PAŽNJU na njih, pružajući im bezuslovnu PODRŠKU. Postojimo uprkos njima. Pravimo im društvo blagim prisustvom i bezuslovnom podrškom punom ljubavi sve dok se ne smire. Ne treba ništa da kažemo ili uradimo, već da ih pustimo da osete naše saosećanje.

Post napisan uz pomoć knjige Proces Prisutnosti, Majkl Braun, neki delovi u potpunosti preuzeti.

Info za sve one koji traže POSAO:

Na sajtu Čarobne Knjige u toku je akcija 3 knjige za 499 din.(do 30.06, požurite!!) Među pomenutim naslovima nalazi se i apsolutni hit Vodiča za traženje posla: Koje je boje vaš padobran?

Prijatno sam iznenađena ovom knjigom. Na čak 398 strana nalazi more AKTUELNIH informacija, primera, uputstava, saveta..Zaista vredna knjiga i što je najvažnije izdata je 2013 godine. Nešto najbolje iz ove oblasti što sam imala prilike da pročitam. Pravo otkrovenje...

Dakle, iza ovog smešnog naslova krije se:

"Najpopularnija i najprodavanija knjiga svih vremena u oblasti vodiča za traženje posla

Koje je boje vaš padobran? je najpotpuniji vodič za one koji prvi put traže posao, kao i za one koji žele da promene karijeru. Tri decenije nakon prvog izdanja, ova knjiga je i dalje na svim listama bestselera, od sajta Amazon.com do časopisa Businessweek. Šest godina je bila na listi bestselera časopisa New York Times, a prevedena je na dvadeset jezika.

Knjiga koja je pred vama predstavlja obnovljenu i sasvim aktuelnu verziju, a sadrži podroban plan kojim možete promeniti svoj život. S novim primerima, uputstvima i savetima, Padobran predstavlja „zlatni standard u poslovnim vodičima” (prema magazinu Fortune).

„Koje je boje vaš padobran? i dalje predstavlja najpotpuniji vodič za traženje posla… Ova knjiga ne samo što sadrži sve potrebne informacije već pomaže i u psihološkoj pripremi.” New York Times

„Savetnik teške kategorije. Padobran je najprodavaniji vodič za traženje posla svih vremena, prodat u deset miliona primeraka, a od strane Kongresne biblioteke proglašen je za jednu od dvadeset pet knjiga koje su oblikovale svest savremenih čitalaca – što Bolsa svrstava u društvo Malkoma Iksa, Roberta Luisa Stivensona i Boga, čija Biblija je večiti bestseler.” New York Post

„Tri moje knjige o gerila marketingu su na različitim listama bestselera na Amazonu, ali nijedna nije kvalitetna kao Padobran. Malo šta uopšte može da mu konkuriše.” Džej Konrad Levinson, autor Gerila marketinga

„Ovo izdanje je prepuno novih preporuka i klasičnih saveta koji su se održali do danas jer su odlični.” About.com – sekcija Job Searching"

# Support Serbia

SMS  1003

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.

Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.

Oni su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Oni su mesto mene ispovedali grehe moje pred svetom.
Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe.
Oni su me mučili onda, kad sam ja begao od muka.
Oni su me ružili onda, kad sam se ja gordio sobom.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Kad sam se ja pravio mudar, oni su me nazivali ludom
Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu.
Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna.
Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van.
Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ogorči protiv mene –
da bi moje begstvo Tebi bilo bespovratno;
da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina;
da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj:
da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca; gordosti i gneva; da bi sve moje blago sabrao na nebu;
ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.

Neprijatelji su me naučili da znam – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelje u svetu izvan sebe.

Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.

Zaista, teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji.

Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.

Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.

Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Za to slobodno korača između njih i moli se za njih: Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, a ne kunem.

Vladika Nikolaj, Molitve na Jezeru

Za pozitivan ishod razgovora za posao

Danas je 6. februar, dan kada se praznuje Sv. Ksenija Petrogradska čije sam vam čitanje Akatista za pomoć u traženju posla predložila OVDE. 

Sigurna sam da su se mnogi od vas već zaposlili. Nadam se, isto tako, da mnogi od vas još uvek čitaju očekujući skoro zaposlenje. Želim im mnogo sreće i današnji post je za njih. Za one koji su u fazi odlazaka na razgovore za posao, očekivanja poziva i nadanja pozitivnom ishodu.

Pored toga što ću vam predložiti da pre razgovora pročitate Akatist ili molitvu, ili to učinite na današnji dan, podeliću sa vama jedan tekst koji sam pronašla na sajtu Čarobne misli, pod nazivom Kako podići vibraciju pred razgovor za posao? Ovde vam ga prenosim u celosti. Zato što je tako predivan i tako istinit.

Jedna od tajni uspeha pred razgovor za posao je bila i ostala : stav i raspoloženje u kojem idem na razgovor.

Neko ko deluje samouvereno, raspoloženo i opušteno ima mnogo veće šanse da dobije određeni položaj, pod uslovom:

- Da ga zaista želi.

- Da je konkurs sa posao pravi (a ne namešteni)

- Da se posao zaista podudara sa onim što osoba želi.

Jer može da se desi i da odeš i fantastično odradiš intervju za posao i dobiješ mesto…a kasnije se ispostavi da je posao katastrofa, i da je bolje da ga nisi dobio. U tom slučaju treba poraditi na verovanju, koje se odnosi na to “Kakve poslove ja verujem da ja uvek dobijam”.

Ali, pretpostavimo da si već u očekivanju toga da dobiješ sjajno mesto, i dobio si poziv za razgovor. Šta možeš da kažes sebi pred taj razgovor, kako bi podigao/podigla raspoloženje, samopouzdanje i vibraciju? Kakav tok misli može da ti pomogne da se “poravnaš” sa onim što želiš?

Evo jednog predloga:

“Ovaj poziv za razgovor je znak da sam u igri. Da neko od onih koji odlučuju smatra da su moje sposobnosti i moje reference dovoljno zanimljive da me pozove na razgovor. Možda im se i moja slika dopala. Možda ja baš imam ono nešto što oni traže. Čak i ako ja nemam pojma šta bi to moglo biti. U svakom slučaju, meni ništa veliko ne zavisi od ovog razgovora. Iako, da želim da dobijem to mesto, stoji. Zapravo, ne, ne želim da dobijem baš to mesto, već generalno neko mesto koje baš MENI odgovara. Na kojem sam prihvaćen, siguran, opušten. Mesto na kojem se osećam kao kada kod kuće u svojoj radionici popravljam bicikl, ili pravim palačinke. Svoj na svome. Ako je ovo to mesto, ako je ovo posao koji može da mi ponudi ono što ja želim, onda sam spreman da se sva vrata otvore i da baš ja budem primljen. Onda sam spreman za to, da mi prave reči dođu u pravom trenutku, da svesno i nesvesno pokažem baš ono što je potrebno da dobijem taj posao. Želim da to bude jedan prijatan razgovor, u kojem ću ja biti poštovan i ja ću poštovati. I zašto da ne? pa takvi razgovori se dešavaju svakodnevno na ovoj planeti. Uprkos gomili loših priča, ja sam čuo i gomilu dobrih priča. Ponekad je lako dobiti pravi posao, kad ljudi jednostavno osete, da pašemo jedni drugima. Ja ću jednostavno da dopustim da dobijem ovaj posao ako pašemo i da ga ne dobijem ako to nije slučaj. I neću sebe ni kritikovati, niti kuditi, niti tugovati ako ga ne dobijem. To samo znači da nismo bili par i da nešto još bolje čeka na mene. Meni je bitno da pokažem da sam tu, da tražim. A ko traži naći će. Ja ne mogu da znam ni dan i sat, kada će taj posao koji na tražim naići, ali moje je da tražim. I moje je da se ja prvo setim svega što je dobro na meni i u čemu sam uspešan, kako bi i drugi mogli to da prepoznaju.

Sada, kada ovako razmišljam, osećam kako sva težina spada sa mene, i sav grč nestaje. To je zaista samo razgovor. I koliko god oni ocenjivali mene, ja istovremeno ocenjujem njih. Ja znam da se i oni nadaju da će naći pravu osobu za taj posao. Ja znam da i oni žele pre svega uspeh i nekoga ko se dobro uklapa u njihov tim. I ako to nisam ja, onda nisam ja. Na ovom svetu postoji i mesto za mene. Ma postoji milion mesta za mene…i  dok god ja znam da ona postoje, vrata će mi se otvarati.

Idem da vidim jednostavno, šta mi se nudi. Idem da steknem novo iskustvo. Ja znam svoju vrednost i nikakav razgovor ne može da je poljulja. Ja znam svoj trud, i svoj rad i svoje vrline. I ja znam ogromnu vrednost koji svaki kolektiv dobija, kada im se ja pridružim. I ja znam, da tamo napolju postoje ljudi, koji će baš to prepoznati i ceniti. I ako su to danas oni, onda ćemo se prepoznati. Osetiću još sa vrata, da je to to. Jer ja znam kakav je osećaj imati posao kakav želim. Opušteno, zanimljivo, prihvaćeno.

Ja znam da je moj glavni posao da se ne grčim i da ne teram nikoga da mi da posao, za koji ja nisam najbolja prilika. Moj je glavni posao da znam svoju vrednost, i da se opustim. Što upravo i radim. I duboko dišem. I znam svoju vrednost. Gledam sebe očima nekoga ko me voli. Ko me ceni. Očima mog najboljeg prijatelja. Nekoga kome je do mene stalo. i vidim svoju veličinu. Moje samopouzdanje je zabetonirano.

Odoh sad da popijem tu kafu i da proćaskam sa njima o tom poslu. Pa ako mi se dopadne…znam da ću ga dobiti. Taj ili neki još bolji.

Juhuuuuuuuuuuuu”

Proces Prisutnosti (The Presence Process) - Michael Brown

Knjiga "Proces Prisutnosti" Majkla Brauna, PROCES PRISUTNOSTI PDF, predstavlja alat u vašim rukama. Od svih knjiga koje sam pročitala ona mi je najviše pomogla u čišćenju emotivnih, negativnih programa usađenih u moju podsvest u prvih sedam godina života. Zapravo, ne bih rekla čišćenju već bih upotrebila novi, odgovarajući izraz INTEGRISANJE. 

Kao što i piše u uvodu, ovo je jedna od knjiga koje kad pročitate sve ostale knjige ćete baciti. Nisam ih bacila ali sam ih blago zanemarila i svejedno sam zahvalna jer one su bile put koji je vodio ka nekim drugim. Da ih nisam pročitala ne bih ni bila spremna za lekcije koje dolaze u moj život.

Kada sredite svoj život površinski, ispunite većinu svojih želja, probate većinu stvari koje vas interesuju, vidite da je tu tek početak.

Ova knjiga mi je pomogla da uspostavim odnos sa svojim unutrašnjim detetom, s obzirom da sam se u tokom tog procesa koristeći havajsku tehniku zaglavila. Meditacija unutrašnje dete je ostala ka nezavršen posao.

Nakon toga sam istraživala na drugoj strani. I shvatila da je ono što mi je neophodno sve vreme tu. Pokrenula sam Proces.

Kada pokrenete proces, koji traje 10 nedelja, pokrenuli ste događaje koje treba integrisati iz vašeg najranijeg detinjstva. Nije prijatno. Ali je postepeno, blago i daje rezultate. Proces prisutnosti leči vaše emotivno telo. Kao posledica toga nestaju i mentalne i fizičke nelagodnosti..

Svako doživljava i prolazi kroz proces na različite načine, pa je stoga besmisleno pisati o iskustvima kroz koja prolazimo tokom nedelja.

Morate biti disciplinovani i dovršiti proces do kraja. Jer tek tada dolazite do mogućnosti da postanete celoviti.

Dosta sam naučila tokom mog prvog prolaska kroz Proces, a kao rezultat, na kraju razrešilo se nekoliko stvari u mojoj porodici koje su godinama bile statične, tako lako i jednostavno da sam se sve vreme pitala da li je moguće.. Sve ono što se dešava u vaščoj bližoj okolini je vaše ogledalo. Aka oko sebe vidite napredak to znači da i vi napredujete i obrnuto..

Ovih dana ponovo sam ušla u Proces. Trenutno sam u drugoj nedelji.

Više nemam želja. Ni ciljeva. Više se ne bavim planovima za budućnost i trudim se da ne razmišljam o prošlosti. Ovaj trenutak mi je važan. Trenutak u kome sam se našla na ovom svetu i imam priliku da uživam u njegovom savršenstvu.

Da li je teško živeti izvan vremena i izvan tokova današnjih dešavanja? Da li je sumanuto takvome nečemu težiti u vreme kapitalizma koji šiba po ljudima i njihovim životima? Jesmo li satkani od snova?

Čekam odgovore..

U međuvremenu živim. Dišem. Osećam. Igram li se?

Moje putovanje ka sebi samoj je započelo davno. Prva iskra je zapaljena u mojoj duši kada nisam bila svesna da postoji nešto drugo od mene same, onog što mi se dešava i kako se osećam.. Kada sam sasvim blizu odgovora bude mi jako teško. Kao da se neki deo mene odvaja i nestaje.

Sada se upravo tako osećam. Simptomi prehlade i gripa pojačavaju moju svest da se nešto dešava. Ne prijaju mi isti ljudi... Ali sve je to proces.

S obzirom da je Proces Prisutnosti jedinstveno, lično putovanje u svesnost sadašnjeg trenutka koje vam pomaže da integrišete negativni emotivni naboj utisnut u vaše emocionalno telo, svako ga doživljava različito. Tako da mi ne preostaje ništa drugo nego da vas pozovem na ovo putovanje.

http://www.thepresenceportal.com/

Umeće malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. 

Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno. Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji. Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života - uz koje rastemo i sazrevamo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu. Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana.
Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru. Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz propratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene čoveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod". Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba. Nauči me umeću malih koraka.

Antoan de Sent-Egziperi (Antoine de Saint-Exupéry)

Umeće malih koraka! ....Svaki dan! .....Baby steps count!
 
Dugo sam mislila da su za velike promene neophodni veliki zaokreti u našim svakodnevnim životima. Ali pogledajte vaš svakodnevni život! Ako svaki dan radite isto i očekujete promenu - na pogrešnom ste putu. Jedan od najboljih i najkorisnijih saveta koje sam dobila u životu je upravo ovaj: Mali koraci.. pravite lagane zaokrete i promene u svakodnevnim navikama. Šta god da je vaš cilj. Ako vam je cilj da smršate i želite da smanjite porcije i /ili izbacite neke namirnice iz svog jelovnika.. nemojte uraditi to sutra i odjednom. Uradite to ovako: smanjite porciju jednog obroka u toku dana, ostala dva,tri držite isto i izbacite štetne namirnice iz svog jelovnika dva puta nedeljno.

Posle najmanje mesec dana kada se osvrnete nećete moći da verujete rezultatu koji ste postigli.
Onda, ne čekajte, smanjite dve porcije dnevno i izbacite štetne namirnice 3 puta nedeljno. Samo nastavite tako.. Trebaće vam 3 meseca da dođete do nečijeg plana A koji glasi "smanjiti porcije i izbaciti štetne namirnice - od sutra", ali ne brinite nećete tako lako odustati prekosutra ili posle nedelju dana. Zato što vaša promena stoji na čvrstim nogama.

Zamislite samo šta se dešava ako jedan strani jezik učite samo deset minuta dnevno! Šta je deset minuta dnevno? Toliko svako od nas može da izdvoji. Posle mesec dana, to je već 5h učenja - koliko novih reči, rečenica staje u to vreme..dosta. A posle godinu dana?

Svaki dan ima 24h. Iskoristite ih na najbolji mogući način. Napravite male korake ka velikim ciljevima.. ispunite male ciljeve.. sanjajte.. imajte briljantne ideje.. jer vama je dato da živite tih 24h svaki dan! Kakav dar ste dobili! 

Kako da nađem posao: Akatist Svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj

Neke postove jedva čekam da vam napišem, neke uvide jedva čekam da podelim sa vama i svetlost da vidim na vašim licima. Ovo je jedan takav post. Post koji će vam pomoći da nađete posao. Brzo. Bez izuzetka. 

Iako je čitanje Akatista za pomoć pri traženju posla obraćanje ruskoj pravoslavnoj svetiteljki, njega mogu čitati i oni koji ne veruju, i tada pomaže.

Sveta Ksenija Petrogradska
Petrogradska pomoćnica i zaštitnica

Sveta Ksenija Petrogradska je jedan od najpoštovanijih svetitelja u Rusiji, a posebno vreme i u drugim pravoslavnim zemljama. Iako ju je Ruska pravoslavna crkva kanonizovala u poslednjim decenija dvadesetog veka, Sveta Ksenija je među ruskim narodom skoro dva veka smatrana za svetiteljku kojoj se narod svakodnevno obraćao i od koje je dobijao pomoć. Ostavši kao mlada udovica, ova izuzetna žena je, obukavši muževljevo odelo, preuzela na sebe veliki podvig jurodstva. Nemamo nikakvih podataka o njenim roditeljima i o datumu njenog rođenja. Neki istraživači smatraju da je blažena Ksenija rođena 1731. godine.

Akatist ( grč.  Ακαθιστος, slušati stojeći na nogama, nesedalna pesma ) je himna blagodarnosti. Čita se 40 dana, stojeći na nogama.

Možete ga odštampati ovde:

Akatist Svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj  i  PDF

Ono što hoću da vam kažem je da budete uporni i čitate svaki dan, svih 40 dana. A telefon će zazvoniti i pre isteka tog perioda.

Nelson Mandela

Naš najdublji strah
nije to da smo nedostojni, nepotpuni.
Naš najdublji strah je da smo bezmerno moćni.
Naše Svetlo, ne Mrak,
je ono što nas plaši.
Pitamo sami sebe:
Ko sam da budem sjajan, blistav,
talentovan, poznat nadaleko?
Zapravo, ko ti nisi?
Ti si Božje dete.
Ne postoji ništa zbog čega bi se ljudi
osećali nesigurno u tvojoj blizini.
Rođeni smo da obelodanjujemo slavu Boga
koji je u nama.
To nije samo u nekima od nas;
to je u svakome.
Puštamo li sopstveno Svetlo da sja,
i drugim ljudima dopuštamo da čine isto.
Kako se oslobađamo sopstvenog straha,
naša prisutnost automatski
oslobađa druge.

Uradi ili zaboravi

Vaš život biće jednostavniji i lepši ako se oslobodite suvišnih misli, razgovora, odluka, stvari, emocija..

Sve ove stvari o kojima razmišljate svakodnevno, od jednostavnih odluka da li da kupite žutu ili zelenu haljinu pa do najkrupnijih, da li da se preselite u Kanadu ili da ostanete u Budimpešti, iscrpljuju vas. Vas i vaše telo. U našem jeziku postoji lepa sintagma za to stanje: kaže se "Visi mi nad glavom"

Uspešnim ljudim ništa ne visi nad glavom. Oni odluče šta im je činiti i ne vraćaju se više na tu temu.Idu dalje. Pa i ako pogreše to je bolje nego da ništa ne urade.

Što smo neodlučniji, alternative se sve više množe i nedozvoljavaju nam da živimo naš život već nas vuku na različite strane sveta, nudeći nam svoje mogućnosti. A mi ostajemo rastrzani i iscrpljeni između jednog dana u žutoj haljini i jedne večeri u zelenoj. A šta je sa danas? Šta je sa ovim trenutkom?

I sama sam bila žrtva tereta nedonesenih odluka. I sama sam sebi danima govorila: "Ako izaberem ovo onda će mi biti ovako, a ako izaberem ono onda ću morati tako. A tako ne želim. Volela bih da mogu da živim ovde a da radim tamo. Ako se preselim tamo moraću da radim nešto drugo. Ako njega izaberem za partnera on će želeti zajednički život odmah, a ja još nisam spremna itd itd..  Ova priča je preduga i prezamorna. Trajala je dugo čime je samo pojačavala moj osećaj izgubljenosti. Sve dok jednom nisam donela JEDNU jedinu odluku. Kada sam donela prostu odluku gde želim da živim, kockice su se prirodno složile i u ostalim segmentima i pravcima mog života: šta želim da radim, s kim, na koji način,...

Druga stvar, ne morate u datom trenutku da napravite najbolji mogući izbor. Ako možete napravite ga.  Niti morate da razmišljate kako će ta odluka uticati na druge odluke. Ali u svakom slučaju ne morate da briljirate. Izaberite ili zaboravite. 

Mnogo je važnije da se osećate dobro, nego da idete okolo iscrpljeni svojim mislima o svojoj neodlučnosti, zabrinuti.. Jer kada se osećate dobro, čak i kada donesete pogrešnu odluku, bićete u stanju da je lako ispravite, da se predomislite na vreme.

Vežbajte da donosite sitne odluke na dnevnom nivou. To je dobro za vaše zdravlje.

Čega još treba da se oslobodite da biste lakše disali?  Nedovršene obaveze. Neki ljudi. Veza koja ne obećava. Nered u vašem ormaru. Iscrpljujuće aktivnosti.

Najlakše ćete isplivati iz ovog mora stvari koje treba uraditi, tako što ćete odmah uz nedovršeni zadatak upisati datum ili kada se nova obaveza pojavi odmah napištie KADA ćete to uraditi. I ne razmišjate više o tome. Datume možete menjati, ali ne više od jednog puta pomerati jedan isti zadatak. Ako zadatak zahteva više vremena, podelite ga  na više datuma tj dana.

Ako postoje stvari koje ne želite da uradite, onda nemojte. Ako ne možete da zakažete taj zadatak kod sebe onda ga ZABORAVITE. Delete. Potpuno iz svog univerzuma, da ne postoji. Jer ako postoji, nagriza vas psihički. Ako niste sigurni da možete da ga izbrišete iz svoje glave, onda je bolje da ga uradite. Uglavnom, uvek, donesite odluku: Uradi ili Zaboravi.

Tuđa očekivanja

Od malih nogu pred nas se postavljaju tuđe želje i očekivanja. Roditelji nas uče da našim ponašanjem treba njima da udovoljimo, učitelji da učimo za njihovu ocenu, koju opet donosimo kući roditeljima, ispunivši njihova očekivanja ako je ocena dobra. Sve dok se roditelji zadržavaju samo na ocenama u osnovnoj ili srednjoj školi, to je dobro za nas. Pogubno je kada daju sebi za pravo da nam izaberu profesiju ili kasnije kada nam govore kako treba da živimo, kog partnera da izaberemo.. A sve što treba da rade je samo da nas VOLE:

Naši partneri imaju očekivanja. Žele da mi budemo onakvi kakvi oni smatraju da treba. Biraju nam posao, priajatelje, garderobu i frizuru.. Deca imaju očekivanja od svojih roditelja, takođe.

Čovek u jednom takvom okruženju ide od jednih do drugih, trudeći se da nikog ne povredi, ispunjava njihove želje, zaboravljajući na sebe. Kada duže vremena tako živimo, imamo konstantan odliv energije, koji rezultira iscrpljenošću ili bolestima.

Živeti život u skladu sa tuđim očekivanjima odvešće vas nigde.

Imate pravo da živite svoj život.

Nučite da kažete "Ne" svojim najbližima.

Budite načisto sa sobom šta vi od sebe očekujete, a zatim napravite "čistku" u odnosu na druge ljude.. Vi ste sebi uvek na prvom mestu. Ne morate nužno da se svađate ili objašnjavate sa onima koji vas na taj način iscrpljuju. Krajnje, možete reći, "Radiću ono što mi prija, radiću to za sebe" ili još bolje ne morate ništa reći već samo odlučiti i misliti na to.

Oslobodite se osećaja krivice, misli koje vas upozoravaju da ta druga osoba neće moći bez vas nešto da uradi, straha.. Činjenica je da nikada, ali nikada nećete dorasti očekivanjima te druge osobe/osoba. Samo ćete se bespotrebno iscrpljivati u pokušajima. Jer vi niste rođeni da živite za druge, nego za sebe, za najboljeg sebe. Kada postanete najbolji vi, bićete savršeni  i svojim najbližima.

Ovo je problem koji se tako često sreće, često previđa ali na našu sreću vrlo lako rešava, jer zaista samo od nas zavisi.

Možda će druga osoba biti razočarana ili ljuta, ali to nije vaš problem. I ovo o čemu pišem nije sebičluk, nego pravo sa kojim ste rođeni. Kada ga povratite, ili ga postanete svesni, ponovo ćete početi da živite. Jedan lepši život.

Pokušajte da identifikujete osobu koja vas najviše pritiska svojim očekivanjema: roditelji, brat, sestra, partner, suprug/a, deca.

Definišite njihovu želju/očekivanje.

Pokušajte da razmislite o tome. Da li je njihovo očekivanje postalo deo vas.? Da li ste njihovu želju veštački zavoleli i prihvatili kao vašu? Da li toliko igrate kao oni sviraju da uopšte nemate svoj život?

Kada odgovorite na ova pitanja, tj shvatite šta se dešava, istog momenta ste se oslobodili. Jer vi treba da živite život po svome i da shvatite šta osećate.

Da radite ono u šta verujete.

Ko zna zbog čega je to dobro..

Moj život je ponovo krenuo drugačijim tokom.  Ovako se dogodilo, jednog kišnog prepodneva.. Kada sam izašla na pauzu tokom kursa koji sam pohađala rešila sam da prošetam i pogledam knjige koje me zanimaju. Čim sam ušla u knjižaru, počeo je ogroman pljusak posle koga su ulice bile mokre i pune vode. Krenula sam natrag na čas, kada se to desilo.. Auto je prošao pored mene i isprskao me od glave do pete. Nisam mogla da verujem šta mi se desilo. Vratila sam se sa namerom da kažem da ću odustati ovog puta od kursa jer sam bila skroz mokra, blabla, na kraju su me emocije preplavile. Međutim desilo se da je kurs vodila žena koja je pedagog/psiholog po profesiji i koja je uspela da me zaustavi u tom trenutku, vrati na čas i izvede stvar do kraja. 

Posle časova, dok smo razmenjivale mišljenja na osnovu onog što mi se dogodilo, mi je rekla odlučujuću stvar: Emocije, samokontrola. 

Kući sam se vratila lebdeći. Po prvi put sam tako jasno, fizički osećala promenu. Bila sam srećna. Znala sam da ništa nije slučajno.

Nakon nekoliko dana, ušla sam u knjžaru da kupim knjge, ali pošto ih nisu imali, desio se obrt. Izašla sam iz knjižare sa dve nove knjige na temu Emocija. Čitajući ih obe jednu, za drugom dobila sam odgovore na svoja pitanja kao i jasnu smernicu kuda treba da ide moj život.

Shvatila sam suštinu po kojoj treba da radim na sebi i u prvih nekoliko dana već sam osetila promene na bolje. Bila sam spremna da donesem neke odluke koje su mi bile teret već neko vreme. Čim sam odlučila šta da radim u jednom segmentu, u drugom mi se logično nametnula sledeća odluka. I tako redom donela sam ih nekoliko. Osetila sam primetnu lakoću. Ponovo postavila ciljeve.

Koliko god da sebi ukazujemo na to da i ružne stvari/situacije moramo prihvatiti i biti zahvalni na njima, to je ponekad tako teško. Pogotovo kad se sredite i poliju vas prljavom vodom. Ali verujte mi, ako osetite zahvalnost za tu situaciju, kao što sam je ja osetila tog dana, uz pomoć dobre vile, dobijate neprocenjiv poklon. Kada ga budete otvorili, to će biti upravo ono što vam najviše u tom trenutku treba. Nemojte dozvoliti sebi da propustite priliku.

Priča o talentima

Moja aktivna potraga za svojom svrhom odnosno izborom primarnog talenta od onih koje posedujem se ovde završava. Kada sam počela sa pisanjem ovog bloga moj primarni cilj bio je da pronađem način da doprem do svoje suštine, svrhe i da kao takva, spremna prigrlim jedan izbor i predam mu svu svoju pažnju u budućnosti. Put, kao i svaki drugi nije bio lak. Prepun razmišljanja, dilema, pravih i pogrešnih odluka.. 

Bavila sam se raznim stvarima u cilju saznavanja šta je ono što mi najviše leži i u čemu najviše uživam. Tako sam zašla u razne sfere od praktičnih i jednostavnih preko umetničkih i širokih do duhovnih i neuhvatljivih. Rađale su se i umirale ideje. Zapisivali su se mogući pravci, pravile skice i planirali koraci. Osluškivalo se srce. Sve je bilo dobro, interesantno i poučno. Sve do trenutka kada je trebalo izabrati. Kako sam uobičajavala da kažem napraviti izbor za ceo život. Tu bih se skamenila. Trebalo je biti praktičan i pametan i mudar i prediktivan i svesan i... Na kraju ništa ne bih odlučila, ni izabrala pravac, već bih se samo podsetila da vreme prolazi i da moram napraviti izbor što pre.

Trajalo je dugo, dok nisam shvatila oslobađajuću istinu da NE MORAM DA NAPRAVIM TAJ KORAK. 

Naime, desilo se da sam upoznala osobu koja se, slično, bavila sa mnogo stvari u životu bez potrebe da živi svoju svrhu. Živeti svoju svrhu je sintagma izgubljena u prevodu, koja zbunjuje i navodi nas da mislimo da ne radimo pravu stvar ukoliko ne pronađemo svoj jedinstveni talenat ili dar sa kojim smo došli na ovaj svet. Najveća opasnost koja vlada iz Find Your Purpose sintagme koja nas bombarduje sa svih strana na kojima tražimo odgovore na naša pitanja jeste u primerima talenata koji se navode kao mogući: sportista, pevač, pisac, slikar, ... Postoje talenti koji nastaju vremenom, koji prate tehnologiju i koji uopšte ne zvuče tako drevno..

A postoji i Priča o talentima koji mi je moj poznanik ispričao.

Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovoj moći, i otputova. Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i steče drugih pet. Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara.

Posle dugog vremena dođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. I pristupivši onaj što primi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što je primio jedan talant reče: gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje.

A gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao. Trebalo je dakle da daš moj novac menjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome što ima deset talanata. Jer svakome koji ima daće se i preteći će; a od onoga koji nema - uzeće se i ono što ima. A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.

– Evanđelje po Mateju, 25:14-30 (prevod Emilijan Čarnić) Izvor: Wikipedia

Ova alegorijska priča udahnula je novu energiju u moj život. I donela odluku umesto mene. Radiću na svim svojim talentima / stvarima koje želim podjednako.

Druga stvar vezana za priču o našoj svrhi na ovoj planeti, kako mi samo daleko zvuči, jeste u direkciji odnosno pristupu takvom načinu razmišljanjau. Uvek sam mislila da najpre treba da nađem ono što je moja osnova i kada to uradim otvoriće se i novi putevi u mom životu. Međutim istina ne kreće sa te tačke, uvek. Istina vrlo često kreće od odgovora na pitanje: Da li postoji nešto u vašem životu zbog čega se ne osećate dobro? Iako je moj odgovor bio da treba da pronađem svoju strast ili svrhu, to nije polazna tačka.

Pogledajte oko sebe. Šta/Koga treba da promenite. Dečka? Grad? Posao? Nešto treće? Pođite od toga. Ne upadajte kao ja u zamku: To je sada kako jeste, želim da radim na ključnim životnim pitanjima, time će se promeniti i druge okolnosti. Pratite svoj senzibilitet i budite iskreni, to je uvek najteže. Dakle, šta zaista treba da promenim u svom životu?

Paramhans Jogananda - Isceljujuće afirmacije

I. TEORIJA IZLEČENJA

1. ZAŠTO AFIRMACIJE DELUJU

Reč čovekova je Duh u čoveku. Reči koje se izgovore su zvuci izazvani vibracijama misli; misli su vibracije koje dolaze iz ega ili iz duše. Svaka izgovorena reč treba da bude puna duševne vibracije. U rečima neće biti života ako čovek ne uspe da ih oplodi duhovnom snagom. 

Laž, preterivanje i brbljivost čine nečiju reč neefikasnom poput papirnog metka ispaljenog iz dečijeg pištolja. Govor i molitve brbljivih ili nepromišljenih ljudi neće proizvesti željene promene u poretku stvari. 

Čovekove reči ne treba da budu samo istinite već i da budu izraz njegovog potpunog razumevanja i ostvarenja. Govor bez duševne snage je poput klasa bez žita.

 

Duhovna snaga u čovekovoj reči

 

Reči pune ubeđenja, vere, ozbiljnosti i intuicije liče na jake vibracione bombe koje, kada se aktiviraju, raznose stenje teškoća i stvaraju željenu promenu. Izbegavajte neprijatne reči čak i kada su istinite. Ozbiljne reči ili afirmacije ponavljane sa razumevanjem, osećanjima i voljom sigurno će pokrenuti Sveprisutnu Vibrirajuću Kosmičku Silu da vam pomogne u nevolji. Molite se toj Moći sa beskonačnim poverenjem odbacujući sve sumnje; u suprotnom će strela vaše pažnje skrenuti od svog cilja.

Nakon što ste posejali vašu seme-molitvu u tlo Kosmičke Svesti nemojte je vaditi suviše često da vidite da li je proklijala. Pružite nebeskim silama šansu da rade bez ometanja.

Bogom data čovekova moć

Ništa nije veće od Kosmičke svesti ili Boga. Njegova Moć daleko prevazilazi moć čovekovog poimanja. Njegovu pomoć tražite sami. Međutim, ovo ne znači da treba da budete pasivni, inertni ili maloverni; ili da treba da potcenite moći sopstvenog uma. Bog pomaže onima koji pomažu sebi. On vam je dao moć koncentracije i volje, veru i razum da ih koristite kada želite da se oslobodite telesnog i mentalnog bola; treba da zaposlite sve svoje moći, dok se, istovremeno, molite Njemu za pomoć.

Dok izgovarate molitve ili afirmacije uvek verujte da koristite svoje sopstvene, ali isto tako Bogom date moći da lečite sebe ili druge. Molite se za njegovu pomoć; shvatite da vi sami, kao Njegovo voljeno dete upošljavate Njegove darove volje, emocije i razuma da rešite sve teške životne probleme. U ovome je potrebno pronaći ravnotežu izmedu srednjevekovne ideje o potpunoj zavisnosti od Boga i modernog oslanjanja isključivo na ego.


Korišćenje volje, osećanja i razuma

Pri upotrebi različitih afirmacija mentalni stav čoveka treba da se menja; npr. afirmacije volje treba da prati jaka odlučnost, afirmacije osećanja odanost, afirmacije razuma jasno razumevanje. Kad lečite druge izaberite afirmaciju koja odgovara temperamentu (aktivnom, maštovitom, emotivnom, misaonom) osobe koju lečite. U svim afirmacijama najbitniji je intenzitet pažnje, međutim, kontinuitet i ponavljanje takođe puno znače. Vaše afirmacije treba da budu pune predanosti, volje i vere. Radite ih intenzivno i često i ne obraćajte pažnju na rezultate, koji će prirodno doći kao plod vašeg rada.

Za vreme procesa fizičkog izlečenja, pažnja ne treba da je na bolesti, da se ne bi obeshrabrila čovekova vera, već na beskonačnim moćima uma. Prilikom mentalnog prevazilaženja straha, besa, loših navika itd., pažnja treba da je na suprotnom kvalitetu; tako je lek za strah, svesnost hrabrosti; za bes, mir; za slabost, snaga; za bolest, zdravlje.

Mentalna odgovornost za hronične bolesti

Dok pokušava da se izleči čovek se često više koncentriše na snagu same bolesti umesto na mogućnost izlečenja. Na taj način on dozvoljava da bolest bude u istoj meri mentalna koliko i fizička navika. Ovo se posebno uočava u većini slučajeva nervoze. Svaka misao, depresivna ili vesela, razdražljiva ili smirujuća, urezuje suptilne brazde u moždane ćelije i ojačava tendencije prema bolesti ili ozdravljenju.

Podsvesne ideje - navike o bolesti ili o zdravlju snažno utiču na čoveka. Tvrdoglave mentalne ili fizičke bolesti uvek imaju duboko korenje u podsvesti. Moguće je izlečiti bolest vađenjem tih skrivenih korena. Zbog toga sve afirmacije svesnog uma treba da budu dovoljno snažne da bi mogle da prodru u podsvesni um. Odatle one automatski utiču na svesni um. Jake svesne afirmacije utiču i na telo i na um, a nosilac tog uticaja je podsvesni um. Slično ovome, još jače afirmacije ne dosežu samo do podsvesnog uma već prodiru i u nadsvesni um-čarobno skladište čudesnih moći.

Izgovaranje Istine treba upražnjavati sa puno volje, slobodno, inteligentno i predano. Čovek ne sme da dozvoli da mu pažnja luta. Pažnju trcba stalno vraćati, poput lenjog deteta; treba je neprestano i strpljivo uvežbavati da izvrši postavljene joj zadatke.

Pažnja i vera su neophodni

Sve afirmacije, da bi uspele da dosegnu nadsvest, moraju da budu oslobođene od neizvesnosti i sumnji. Pažnja i vera su svetla koja vode do podsvesnog i nadsvesnog uma, čak i kada čovek ne razume afirmacije savršeno.

Strpljenje i pažljivo, inteligentno ponavljanje prave čuda. Afirmacije za lečenje hroničnih, mentalnih ili telesnih tegoba treba ponavljati često i predano (svesno ignorišući nepromenjena ili pogoršana stanja ako ih ima), dok ne postanu deo najdubljih intuitivnih ubeđenja. Bolje je umreti, ako je smrt neizbežna, u ubeđenju da je čovek savršeno zdrav nego sa mislima da je mentalna ili fizička bolest neizlečiva.

Iako je smrt, prema sadašnjem ljudskom znanju, kraj telesne egzistencije, „sudnji čas" ipak, može biti pomeren snagom duše.

2. ŽIVOTNA ENERGIJA LEČI 

Gospod Isus Hrist je rekao: „Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih."

„Reč" je Životna Energija ili Vibrirajuća Kosmička Sila. „Usta Božja" su medula oblongata (produžena moždina; zadnji deo mozga, koji se sužava u kičmenu moždinu). Ovo je ulaz (,,Usta Božja"), najvažniji deo ljudskog tela, za Životnu Energiju („Reč") koja podržava čovekovu egzistenciju. U hinduističkim i hrišćanskim spisima ta Reč je Aum, odnosno Amen.

Samo je Savršena Moć ta koja leči; svi spoljni metodi stimulacije samo sarađuju sa Životnom Energijom i bezvredni su bez nje.

Pokretanje životne energije

Moći volje, imaginacije, razuma ili osećanja nisu dovoljne da dovedu do fizičkog ozdravljenja. One deluju samo kao različiti posrednici, koje, u zavisnosti od temperamenta ličnosti, na odgovarajući način, mogu da pokrenu Životnu Energiju da leči. U slučaju paralize ruke, ako voljom i imaginacijom stalno stimulišemo Životnu Energiju, ona može iznenada da pojuri do bolesnog nervnog tkiva i izleči ruku.

Ponavljanje afirmacija treba da bude postojano i neprestano, tako da snaga volje, ili razuma, ili osećanja bude dovoljna da pokrene neaktivnu Životnu Energiju i preusmeri je u prirodne kanale. Čovek ne bi smeo da umanjuje važnost ponavljanih, sve dubljih, napora.

Pri sađenju, uspeh zavisi od dva činioca: potentnosti semena i kvaliteta zemljišta. Slično tome, u lečenju je najvažnije da postoji moć isceljenja i prijemčivost pacijenta na lečenje „... Sila (odnosno, moć lečenja) iziđe iz njega..." i „... Vera tvoja spasla te je ..." (po Marku 5;30;34): ovakve Biblijske izreke pokazuju da su potrebni i moć isceljenja, i vera bolesne osobe. Veliki iscelitelji, ljudi koji su našli Boga u sebi, ne leče slučajno, već sa egzaktnim znanjem. Potpunim uvidom u upravljanje Životnom Energijom oni šalju ka pacijentu stimulativni impuls, koji harmonizuje protok Životne Energije u pacijentu. Tokom lečenja, oni zapravo vide kako psihofizički zakoni Prirode deluju u tkivima bolesnog čoveka i isceljuju. Osobe nižeg duhovnog dostignuća takođe su sposobne da leče sebe i druge vizualizovanjem i usmeravanjem priliva Životne Energije u oboleli deo tela.

Moguća su i trenutna izlečenja fizičkih, mentalnih i duhovnih bolesti. Tama taložena vekovima može biti u jednom trenutku raščinjena dovodenjem svetlosti, a ne pokušajima da se istera mrak. Čovek ne može da kaže kada će biti izlečen, zato ne treba da postavlja tačne vremenske granice. Vera, a ne vreme, će odlu čiti kada će biti izlečen. Rezultati zavise od tačnog buđenja Životne Energije i od čovekovog stanja svesti i podsvesti. Nedostatak vere koči Životnu Energiju i sprečava savršeno delovanje ovog Božanskog Doktora, Graditelja Tela i Majstora-Zidara.

Napor i pažnja su najbitniji za postizanje odgovarajućeg stepena vere ili moći volje, ili mašte koji će automatski podstaći Životnu Energiju da leči. Želja ili očekivanje rezultata slabi moć istinske vere. Bez korišćenja volje i vere, Životna Energija ostaje uspavana.

Potrebno je vreme da pacijent koji pati od hronične bolesti oživi oslabljenu moć volje, vere ili mašte, pošto su njegove moždane ćelije filigranski izbrazdane mislima o bolesti. Potrebno jc dosta vremena da se izgrade loše navike svesti o bolesti. Isto tako, potrebno je određeno vreme da se izgrade dobre navike svesti o zdravlju.

Ako sugerišete sebi: „Dobro sam", a u stvari sumnjate u to, efekat je isti kao kada biste uzeli dobar lek i istovremeno progutali drogu koja potire njegovo dejstvo. Kada koristite misli kao lek, morate paziti da dobre misli ne neutrališete lošim mislima. Da bi misao bila aktivna i uspešna, mora biti oplođena takvom voljom, koja će odbiti loše uticaje negativnih misli.

Istina je moć u afirmaciji

Misli se moraju razumeti i ispravno primeniti da bi bile delotvorne. Ideje prvo ulaze u ljudski um u gruboj, neobrađenoj formi; potrebno je da budu prihvaćene sa dubokim razmišljanjem. Misao iza koje ne stoji duševna ubeđenost nema vrednosti. Zbog toga ljudi koji koriste afirmacije bez dubokog uvida u istinu na kojoj se zasnivaju (čovekovo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom) imaju loše rezultate i žale se da misli nemaju isceljujuću moć.

 3. IZLEČENJA TELA, UMA I DUŠE

U svom smrtnom aspektu čovek je biće koje objedinjuje trojstvo. On žudi za oslobođenjem od najrazličitijih patnji. Njegove su potrebe:
1. Izlečenje telesnih bolesti,
2. Izlečenje mentalnih ili psiholoških bolesti kao što su strah, ljutnja, loše navike,
gubitak svesnosti, manjak inicijative i samopouzdanja itd.
3. Izlečenje duhovnih bolesti indiferentnosti, nesagledavanja svrhe, intelektualnog ponosa i dogmatizma, skepticizma, zadovoljavanja sa materijalnom stranom egzistencije,
ignorisanja zakona života i božanskog u čoveku.

Od najviše je važnosti da se isti akcenat stavi na prevenciju i lečenje sve tri vrste bolesti.

Većina ljudi svoju pažnju vezuje za lečenje telesne disharmonije, jer je to opipljivo i očigledno. Oni ne shvataju da su njihove mentalne uznemirenosti izazvane brigom, egoizmom i sl. i njihovo duhovno slepilo prema božanskoj svrsi života pravi razlozi ljudske bede.

Kada čovek uništi mentalne bakterije netolerancije, besa i straha i kada oslobodi svoju dušu od neznanja, mala je verovatnoća da će patiti od fizičkih bolesti ili siromaštva.

Prevencija fizičkih bolesti

Pokornost Božijim fizičkim zakonima je metod kojim se izbegavaju telesne bolesti. Nemojte se prejedati. Većina ljudi umire zbog pohlepe za jelom i zbog zanemarivanja ispravnih navika u ishrani.

Poštujte Božije zakone higijene. Mentalna higijena (očuvanje čistog uma) je nadređena telesnoj higijeni, ali je i ova druga bitna i ne bi je trebalo zapostavljati. Međutim, nemojte živeti pod pritiskom suviše strogih pravila, jer će vas i najmanje odstupanje od isplaniranih navika uznemiriti.

Sprečite raspadanje u telu znanjem o očuvanju fizičke energije i snabdevanju tela neiscrpnom količinom Životne Struje, sa vežbama.

Sprečite zakrčenje krvnih sudova pravilnom dijetom.

Sačuvajte svoje srce od prekomernog rada; strah i ljutnja ga preopterećuju. Odmorite srce metodama opuštanja i gajite mir u svom umu.

Procenjuje se da pri svakom otkucaju, srce iz svoje dve komore izbaci približno 4 unce krvi. Tcžina krvi ispumpane u toku jednog minuta je oko 18 funti. Dnevno, ta količina je oko 12 tona; godišnje 4.000 tona. Ovi brojevi ukazuju na ogroman rad koji srce obavi.

Mnoge osobe veruju da se u toku 24 sata srce odmara 9 sati prilikom dijastoličnog širenja, međutim, ovaj period nije pravi odmor; to je samo priprema za sistolički pokret. Vibracije izazvane kontrakcijom komora prenose se kroz srčano tkivo prilikom opuštanja. Zato se srce ne odmara.

Energija koja se utroši u toku dana i noći prirodno utiče i na srčani mišić. Odmor ovog mišića bio bi od velikog značaja u očuvanju zdravlja. Svesna kontrola sna, spavanje i buđenje po volji, deo je joga treninga kojim čovek može da reguliše otkucaje srca. 

Kontrola smrti dolazi kada čovek uspe svesno da kontroliše pokrete srca. Odmor i obnovljena energija, koju telo primi u toku sna, samo su bled odraz izvanrednog mira i snage koji dolaze kroz „svesni san" kada se čak i srce odmara.

Sveti apostol Pavle je u Prvoj poslanici Korinćanima rekao: „Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Isusu Hristu Gospodu našemu." (15;31) - to znači da svesni mir koji dolazi sa Hristovom Svešću odmara ili zaustavlja srce. Mnoge stranice Biblije otkrivaju da su drevni proroci znali veliku istinu odmaranja srca naučnim meditacijama ili odanošću Bogu.

Godine 1837. u Indiji, poznati fakir po imenu Sadu Haridas je bio sahranjen u kontrolisanom eksperimentu po nalogu Maharađe Ranđit Singa iz Pendžaba. Jogi je bio sahranjen 40 dana u zazidanom prostoru pod stalnom vojnom stražom. Po isteku tog vremena bio je ekshumiran u prisustvu mnogih dostojnika durbara (dvora) kao i pukovnika Ser C. M. Vejda iz Londona i nekoliko drugih Engleza iz okoline. Sadu Haridas je ponovo počeo da diše i vratio se u normalan život. U jednom ranijem eksperimentu pod nadzorom Rađe Dijan Singa u Džamu, Kašmir, Sadu Haridas je bio sahranjen 4 meseca. On je usavršio umetnost kontrole i odmaranja srca.

Prevencija mentalnih bolesti

Gajite mir i veru u Boga. Oslobodite um od svih uznemirujućih misli i napunite ga ljubavlju i radošću. Shvatite nadmoć mentalnog lečenja nad fizičkim. Odstranite loše navike koje život čine bednim.

Prevencija duhovnih bolesti

Metod kojim se um oduhovljuje je oslobađanje od ograničavajućih koncepata smrtnosti i promene. Telo je materijalizovana vibracija, i treba ga spoznati kao takvo. Svesnost o bolesti, propadanju i smrti bi trebalo zameniti naučnim razumevanjem osnovnih zakona koji ujedinjuju materiju i Duh kao i razumevanjem iluzornog ispoljavanja Duha kao materije, Beskonačnog kao konačnog. Postojano verujte da ste stvoreni prema slici Očevoj, i da ste, zbog toga, besmrtni i savršeni.

Nauka je dokazala da su čak i čestica materije ili talas energije neuništivi: neuništiva je takođe i duša ili duhovna suština čoveka. Materija se menja; duša menja iskustva. Smrt predstavlja radikalnu promenu, ali smrt ili promena forme ne menja, ne uništava duhovnu suštinu.

Postoje različiti načini koncentracije i meditacije, ali metode joge su najefikasnije. Unesite u svoj svakodnevni život iskustva mira i stabilnosti koje dobijate kroz koncentraciju i meditaciju. Sačuvajte svoju uravnoteženost prilikom životnih iskušenja. Ne prepuštajte se divljim emocijama. Ostanite neuzdrmani naglim obrtom situacija.

Procena metoda lečenja

Uopšteno se smatra da bolesti izazivaju spoljni materijalni uzročnici. Samo manji broj ljudi shvata da bolesti nastaju zbog neaktivnosti Životne Sile. Kada se ćelija ili prenosnik Životne Energije ozbiljno ošteti, Životna Energija se povlači sa tog mesta i tako nastaju problemi. Medicina, masaža, elektricitet i druge spoljne metode samo pomažu da se Životna Energija vrati u obolelu ćeliju i obavi svoj posao održavanja i popravljanja. Ne smemo biti ekstremisti ni po kom pitanju. Treba prihvatiti odgovarajući način lečenja prema ličnom ubeđenju. Lekovi i hrana imaju definisan uticaj na krv i tkiva. Dok god čovek uzima hranu, zašto poricati da lekovi i drugi načini materijalne pomoći imaju uticaj na telo? Ovi metodi pomažu sve dok čovekova materijalna svest preovlađuje. Međutim, ovi načini lečenja imaju svoja ograničenja, jer se unose spolja. Najbolji načini su oni koji pomažu Životnoj Energiji da obnovi svoje unutrašnje isceljujuće aktivnosti.

Lekovi mogu hemijski pomoći krvi i tkivima. Upotreba električnih naprava takođe može biti blagotvorna. Ali, ni lekovi ni elektricitet ne leče bolest; oni samo stimulišu i nagovaraju Životnu Energiju da se vrati u napušteni oboleli deo tela. Uvođenje stranog elementa, bilo da je to medicina ili elektricitet, ili bilo koja druga metodn posredne pomoći je nepoželjno ako možemo da koristimo Životnu Silu direktno.

Božji zakoni primenjeni na materiju

Melemi mogu biti korisni za svrab, rane, posekotine, i sl. Ako vam je ruka ili noga slomljena nepotrebno je zahtevati od Životne Energije da spoji kosti, kada hirurg (dete Božije i stoga sposoban da služi kao Njegov instrument) može da ih spoji svojom veštinom, poznavanjem Božijih zakona primenjenih na materiju. Ako možete snagom uraa da u kratkom roku izlečite slomljenu nogu - uradite to; ali, ne bi bilo mudro da čekate dok ne steknete takve moći.

Postom, masažom, osteopatskim tretmanima, hiropraktičkim nameštanjem pršljenova, joga stavovima i sl. možemo da otklonimo ili smanjimo zakrčenje u nervima ili tkivima i tako omogućimo slobodan protok Životne Energije.

Sticanje moći nad Životnom Energijom

S druge strane, mentalno lečenje je moćnije od svih načina fizičkog lečenja pošto su volja, imaginacija, vera i razum takva stanja svesnosti da stvarno i direktno deluju iz unutrašnjosti. Ova stanja svesti obezbeđuju motivacionu moć koja stimuliše i usmerava Životnu Energiju da izvrši svaki postavljeni zadatak.

Autosugestijom i različitim afirmacijama uspešno se stimuliše Životna Energija; međutim, one nisu uvek efikasne pošto praktikanti često upošljavaju samo čisto mentalne metode bez svesnog pokretanja Životne Energije i tako ne uspevaju da uspostave fiziološku vezu.

Izlečenje je izvesno ako se psihofizičke tehnike udruže sa snagom volje, vere i razuma da usmere Životnu Energiju i da dosegnu nadsvesni um. U ovom blaženom stanju Realnosti čovek uviđa nerazdvojno jedinstvo materije i Duha, i rešava sve probleme disharmonije. Učenje joge pruža modus operandi za uprezanje volje da usmeri kretanje vibrirajuće Životne Energije u bilo koji deo tela. Koristeći ovaj metod, čovek sasvim određeno oseća unutrašnji tok Kosmičke Vibrirajuće Sile

TEHNIKA AFIRMACIJE

Preliminarna pravila

1. Sedite okrenuti ka severu ili istoku. Poželjna je prava stolica bez rukohvata preko koje je stavljeno vuneno ćebe. Ovaj materijal služi kao izolacija od magnetnih zračenja Zemlje, koja teže da vežu um za materijalne percepcije. 

2. Zatvorite oči i koncentrišite se na medulu oblongatu (produženu moždinu na zadnjoj strani vrata), osim ako drugačije nije rečeno. Kičma je uspravna, brada stoji visoko, a stomak je uvučen. Duboko udahnite i izdahnite tri puta.

3. Opustite telo i nemojte se pokretati. Ispraznite um od svih nemirnih misli i povucite njegovu pažnju sa telesnih senzacija, toplog i hladnog, zvukova itd. 

4. Nemojte misliti na posebnu vrstu izlečenja koja vam je potrebna. 

5. Odbacite anksioznost, nepoverenje i brigu. Doživitesmireno i sa poverenjem, da Božanski Zakon radi i da je svemoćan. Nemojte sebi dozvoliti sumnju i nepoverenje. Vera i koncentracija omogućavaju da zakon radi neometano. Zadržite misao da su sva telesna stanja promenljiva i izlečiva i da je ideja hronične bolesti iluzija. 

Vreme: Afirmacije treba raditi ujutru, odmah nakon buđenja, ili uveče, za vreme perioda pospanosti neposredno pre spavanja. Grupni rad je moguće održavati u bilo kom pogodnom trenutku.

Mesto: Što je moguće mirnija okolina. Ako grupni rad treba da se održi na bučnom mestu, ignorišite zvukove i pažljivo se posvetite vašoj praksi.

Metod: Uvek oslobodite um od briga i uznemirenosti pre nego što počnete da radite afirmacije. Izaberite afirmaciju koja vam odgovara i izgovarajte je na glas celu, zatim je izgovarajte tiho, pa još tiše dok glas ne postane šapat. Zatim, postepeno počnite da radite afirmaciju samo mentalno, bez pokretanja jezika ili usana sve dok ne osetite da ste postigli duboku, nesalomljivu koncentraciju - ne nesvesnost, već dubok kontinuitet neuznemirenog mišljenja.

Ako nastavite da radite afirmaciju i odete još dublje, osetićete povećanje radosti i mira. Za vreme duboke koncentracije, vaša afirmacija će se stopiti sa nesvesnom strujom, da bi se kasnije vratila ojačana, sa snagom da utiče na vaš svesni um kroz zakon navike.

Vremenom ćete doživljavati sve veći mir, vaša afirmacija će ići dublje, u carstvo nadsvesnog, da bi se kasnije vratila puna neograničene moći da utiče na vaš svesni um, kao i da ispuni vaše želje. Nema sumnje da ćete prisustvovati čudu ove naučne vere. Prilikom grupnog rada sa afirmacijama za lečenje psihičkih i mentalnih bolesti u sebi i drugima, grupa treba da vodi računa da radi afirmacije istim tonom, istom mentalnom snagom, istom koncentracijom i istim osećanjem vere i mira.

Slabiji umovi umanjuju ujedinjenu snagu rođenu iz afirmacija i mogu čak da skrenu ovu poplavu snage sa svog nadsvesnog odredišta. Stoga, osoba ne bi trebalo da čini telesne pokrete ili da bude mentalno odsutna. Koncentracija svih članova grupe je neophodna za uspeh.

U grupnom radu sa afirmacijama vođa grupe treba da čita afirmacije u ritmu, zatim slušaoci treba da ponove iste reči istim ritmom i istom intonacijom.

Ove afirmacije inspirisane dušom

Afirmaciona semena koja su u ovoj knjizi, oplođena su sa inspiracijom duše. Ona treba da budu zasejana u zemlju nadsvesnog mira i zalivana verom i koncentracijom da stvore unutrašnje spontane vibracije koje će im pomoći da proklijaju.

Mnogi procesi postoje između sejanja semenja afirmacija i njihovog rađanja. Svi uslovi njihovog rasta moraju da budu ispunjeni da bi proizveli željeni rezultat. Seme afirmacije mora da bude živo, oslobođeno od nedostataka sumnje, uznemirenosti ili nepažnje. Ono treba da bude zasejano u um i srce koncentracijom, posvećenošću i mirom, i zaliveno dubokim, svežim ponavljanjem i beskrajnom verom.

Izbegavajte mehaničko ponavljanje. Značenje ovoga se nalazi u osnovi Biblijske zabrane: „Ne uzimaj ime Gospoda Boga uzalud." Ponavljajte afirmacije čvrsto, sa intenzitetom i iskrenošću, dok se takva snaga ne nagomila da jedna komanda, jedna snažna unutrašnja potreba ne bude dovoljna da promeni vaše telesne ćelije i pokrene vašu dušu da stvori čuda. 

Napredni stepeni mantranja

Podsetite se ponovo da afirmacije treba da budu izgovorene odgovarajućom glasnom intonacijom, utišavajući se u šapat, i, iznad svega, sa pažnjom i posvećenošću. Na taj način misli su vođene, nečijim ubeđenjem u efikasnost i istinu afirmacija, od čula sluha do razumevanja svesnog uma, zatim do podsvesnog ili automatskog uma, i na kraju do nadsvesnog uma. Osobe koje veruju, biće izlečene ovim afirmacijama. Pet faza mantranja su: svesno i glasno mantranje, šaputanje mantre, mentalno mantranje, podsvesno mantranje i nadsvesno mantranje.

Aum ili Amen, Kosmički zvuk

Podsvesno mantranje postaje nesalomljivo i automatsko. Nadsvesno mantranje nastaje kada se duboke unutrašnje vibracije preobrate u realizaciju i učvrste u svesnom, podsvesnom i nadsvesnom umu. Održavanje pažnje bez uznemirenosti na istinskoj Kosmičkoj Vibraciji (Aum ili Amen) ne na imaginarnom zvuku, je nadsvesno mantranje. 

Kada prelazite iz jednog stepena mantranja u drugi, stanje uma takođe treba da se menja i da postaje dublje i koncentrisanije. Cilj je da se ujedine onaj koji mantra, mantra i proces mantranja u jedno. Um treba da uđe u najdublje svesno stanje - ne u nesvesnost, u odsutnost duhom ili spavanje. Naprotiv, treba da uđe u stanje tako fokusirane koncentracije da su sve misli uronjene i stopljene sa jednom centralnom mišlju, kao pojedinačni opiljci sa jednim neodoljivim magnetom.

Tri fiziološka centra

Prilikom rada sa afirmacijama volje, vaša pažnja treba da bude centrirana u tačku između obrva; za vreme rada sa afirmacijama misli u medula oblongati (produžena moždina); a za vreme rada sa afirmacijama devocije u srcu. U odgovarajućim trenucima čovek automatski fiksira svoj um na jedan od ova tri fiziološka centra. Na primer, za vreme emotivnih stanja on oseća srčani centar izdvojeno od ostalih delova tela. Praksom čovek stiče snagu da svesno usmerava svoju pažnju ka vitalnim izvorima volje, misli i osećanja.

Apsolutna vera u Boga koja se ne dovodi u pilanje je najbolji metod trenutnog lečenja. Stalan napor da se probudi ova vera najviša je čovekova dužnost koja donosi najveće nagrade

Koristeći ove afirmacije, poklonik ili vođa grupe može da bez prekida pročita celu afirmaciju, ili, ako želi, može da se zaustavi i ponovi bilo koji red.

Kratke afirmacije

Gospode, Oče savršeni, svetlo Tvoje sve prožima kroz Hrista, i kroz svece svih religija, i kroz učitelje Indije, i kroz mene. Nebeska svetlost je prisutna u svim delovima moga tela. Ja sam dobro i zdravo. 

O, Svesna energijo Kosmosa, Tvoj život je moj. Ti menjaš čvrstu, tečnu i gasovitu hranu, i u energiju je uzdižeš, da podrži moje telo.

O, Gspode Oče, koji si na nebesima, ćelije tela moga od svetlosti su stvorene, Ti si ih stvorio. Savršene su one, jer Ti si Savršenstvo. Zdrave su one, jer Ti si Zdravlje. Duhovne su one, jer Ti si Duh. Besmrtne su one, jer Ti si Život sam.

Energija Tvoja, Oče, život mi daje i obnavlja me i snaži.

Moć Duha što leči struji kroz ćelije moje. Stvoren sam od univerzalne Božanske materije.

Oče, Gospode, u meni si i dobro mi činiš.

Moć se Tvoja, Gospode, kreće kroz mene. Stomak moj je dobro jer tu je svetlost Tvoja što leči.

Shvatih da sagrešenje moje o zakon zdravlja bolest u meni stvara. Ispravnim mislima, dobrim delima i zdravom hranom ću se iskupiti. 


Gospode koji si na nebesima. Ti si prisutan u svakom atomu, svakoj ćeliji, svakoj čestici, svakom deliću nerva, mozga i tkiva. Ja sam dobro, jer Ti si u svim delovima moga tela.

Božansko zdravlje savršeno obasjava mračne kute bolnoga mi tela. Svetlost Njegova u ćelijama svim blista. Savršeno zdrave su one jer savršenost Njegova je u njima.

Oče naš, koji si na nebesima, Ti si moj zauvek. U svakom dobru slavim ime Tvoje. Svaka misao čista blista dobrotom Tvojom.

O, Gospode, Oče, beskrajna moć Tvoja što leči, u meni je. Neka svetlo tvoje obasja mrak neznanja moga. Gde god Tvoga svetla ima, savršenstvo je tu. Savršenstvo je u meni.

Nebeski Oče, Ti si svako osećanje, volja i misao. Ti si vodič mojih osećanja, volje i misli. Neka te prate, neka budu poput tebe.

Snovi moji o savršenstvu mostovi su koji me vode u carstvo čistih ideja.

Svakoga ću dana sve više i više sreću tražiti u umu svom, a sve manje i manje u materijalnim zadovoljstvima.

Bog je pastir neumornih misli mojih. Odvešće ih On u svoje prebivalište mira.

Pročistiću svoj um sa mišlju da Bog vodi svako delo moje.

Razmišljate li o tome šta govorite? Izgovarate li ružne i neprijatne stvari nehotice? Ogovarate li svoje susede, prijatelje..? Psujete li? ...

Razmislite.

Kako koristite svoju Svetu Reč?

Šta svakodnevno govorite Bogu?

Koja je vaša svakodnevna molitva?