четвртак, 19. јануар 2012.

Prestani ... Mudre misli

Prestani traćiti vreme na pogrešne ljude. Život je suviše kratak za njih.
Prestani bežati od svojih problema. Suoči se s njima.
Prestani sebe lagati. Svima možeš, sebi ne možeš.
Prestani svoje potrebe stavljati u zapećak. Najgore je kad čovek izgubi sebe.
Prestani pokušavati biti neko drugi. To si što si, uživaj u tome.
Prestani se držati prošlosti. Naprijed možeš samo kad završiš s onim iza sebe.
Prestani se bojati da napraviš grešku. Uradi šta ti je umu, pa kud puklo.
Prestani sebe opanjkavati zbog nekadašnjih grešaka. Šta je bilo bilo je: guraj dalje.
Prestani pokušavati da kupiš sreću. Ne možeš kupiti ljubav, zdravlje, smeh s prijateljima.
Prestani tražiti izvor sreće u drugima. Ti si izvor svoje sreće.
Prestani se dosađivati. Napredak podrazumijeva rizik, zato se pokreni s mesta i rizikuj.
Prestani misliti da nisi spreman. Nikad nećeš biti sto posto spreman i zato zgrabi prvu priliku.
Prestani graditi veze s pogrešnim razlogom. Veze treba pažljivo birati i zato je bolje sačekati pravo vreme, za pravu osobu, s pravim razlogom.
Prestani odbacivati nove veze zato što prošle nisu upalile. Svako u našem životu ima neku ulogu: neki te testiraju, drugi iscrpe i razočaraju, a neki iz tebe izvuku najbolje.


 Prestani se takmičiti protiv svih oko sebe.  Uspeh je serija pobeda u borbi između dve strane tvoje ličnosti, ne protiv drugih ljudi.
Prestani biti ljubomoran na druge. Ljubomora nije ništa drugo nego veština prepoznavanja tuđih vrlina, umesto svojih. Okani se toga.
Prestani se žaliti i samosažaljavati. Život nikome nije jednostavan i sve probleme koje imamo su tu s razlogom. Zato, nasmej se i idi dalje.
Prestani mrziti. Oprosti drugima zbog nečega što su ti učinili, pronađi tako svoj mir i oslobodi se tereta mržnje.
Prestani omogućavati drugima da te spuste na svoj nivo. Nemoj pristajati na spuštanje sopstvenih standarda pred ljudima koji nisu spremni da podignu svoje.
Prestani gubiti vreme u objašnjavanju sebe drugima. Tvojim prijateljima to ne treba, a tvoji neprijatelji ti svakako neće poverovati. Zato radi ono što ti srce govori.
Prestani raditi kao manijak bez odmora. Ne zaboravi da je najbolje vrijeme za odmor onda kada misliš da nemaš vremana za odmor.
Prestani previđati lepotu malih trenutaka. Uživaj u malim stvarima jer ćeš jednog dana shvatiti koliko su to bile velike stvari.
Prestani praviti savršenstvo. Svet ionako ne nagrađuje perfekcioniste, već ljude koji završavaju ono što počnu raditi.
Prestani ići linijom manjeg otpora. Idi neutabanim stazama koje su uvek teže, ali zanimljivije.
Prestani se pretvarati da je sve u redu ako nije u redu. Slabost je ljudska karakteristika. Zato izbaci iz sebe sve što te opterećuje jer ćeš tako lakše ponovo krenuti napred.
Prestani kriviti druge za svoje nevolje. Prihvati odgovornost za svoj život jer od toga zavisi koliko ćeš svojih snova ostvariti.
Prestani biti svima na dohvat ruke. Em je nemoguće, em ćeš potpuno sagoreti. Fokusiraj se na pojedinačne slučajeve koje možeš usrećiti.
Prestani stalno brinuti. Preterana briga neće odagnati sutrašnje nevolje, ali će rasterati današnju radost. Uvek se zapitaj: da li je ovo toliko važno?
Prestani se fokusirati na ono što NE želiš da se desi. Iako zvuči kao kliše, fokusiraj se na pozitivne stvari koje ti se mogu danas desiti. Veruj. Pali.
Prestani biti nezahvalan. Bez obzira koliko se danas osećaš loše budi zahvalan za sve što imaš jer često nemaš pojma koliko zapravo imaš.

среда, 18. јануар 2012.

Osvešćivanje namere

Spoljašnja namera zahteva viši stupanj svesnosti. Da bi se postigla kontrola nad spoljašnjom namerom, potrebno je probuditi se u stvarnosti.


Nastojanje da utičete na spoljašnji svet rezultat je spoljašnje namere. Zamišljamo kako se on menja, dopuštamo da se to desi, takva mogućnost. Unutrašnja namera usmerena je samo na to da zamislimo šta želimo, da dopustimo takav scenario. Ako razum u potpunosti dopušta takvu varijantu, duša neće imati ništa protiv. Jedinstvo duše i razuma stvara spoljašnju nameru i ona ostvaruje izabrani scenario.
Spoljašnja namera ne nastaje kao rezultat snage volje, već kao posledica jedinstva duše i razuma. Unutrašnja namera (volja) mora biti usmerena samo na postizanje tog jedinstva. U tom smislu spoljašnja namera nije izazvana voljom i deluje nezavisno od volje. Da bi se ona pojavila, potrebno je osvestiti da je scenario moguće kontrolisati. Osvešćenost je preko potreban uslov da bismo spoljašnju nameru naterali da radi za nas.
Stvarnost nije moguće kontrolisati, dok se ona "događa". U skladu sa tim čovekovi postupci su nesvesni. Nesvešćen odnos prema onome što se događa navodi nas da situacije doživljavamo kao određene i uslovljene spoljašnjim uslovima na koje obično nemamo snage ili mogućnosti da utičemo. Ako tako razmišljamo na m+naš život utiču drugi ljudi ili ćudljiva sudbina. Pravila igre ne određujemo sami, nego spoljašnji svet. 
Da biste preuzeli kontrolu nad svojim životom neophodno je da iz uloge ušesnika pređete u ulogu promatrača. Pritom ne prekidajte učešće u igri nego kao i pre ispunjavajte svoju ulogu. Ali neka u vama stalno deluje unurašnji "Čuvar". Kao da dajete sebe u najam u formi glumca a istovremeno sa strane promatrate svoju i tuđu igru iz publike. Čuvar je stalno uključen u osnovni režim. Ne meša se, ali prati šta se dešava i razborito razmišlja.
da se nebiste pretvorili u pasivnog glumca, potrebno je održavati spoljašnju i unutrašnju važnost na minimalnom stepenu i Čuvara stalno držati u pripravnosti. Čak i ne računajući  spoljašnju nameru, sposobnost kontrolisanja situacija je proporcionalna vašoj svesti. Izloženost uticaju ljudi i destruktivnih klatna obrnuto je proporcionalna potpunosti svesnosti.

понедељак, 16. јануар 2012.

Prvi koraci u pokretanju spoljašnje namere

Delovanje spoljašnje namere manifestuje se u kretanju realizacije kroz različite sektore prostranstva varijanti. Ne "letimo" sami kroz prostranstvo već se ono kreće u odnosu na nas, u skladu sa izborom naše spoljašnje namere. 
Da bismo "poleteli" potrebna nam je bezuslovna vera da je to moguće izvesti. Namere nema bez vere. Ne bismo mogli napraviti korak kad ne bismo verovali da je to moguće. Osim vere potrebno je i znanje. Vera podrazumeva mogućnost sumnje..gde postoji vera postoji i sumnja. Znanje isključuje sumnju jer ne sumnjamo da će jabuka koju smo bacili pasti na zemlju, mi to jednostavno znamo. Čista spoljašnja namera je slobodna od sumnje a time i od vere. U materijalnom svetu namera mora biti potpuno čista. 


Da bismo osetili spoljašnju nameru potrebno je osloboditi se uobičajenih predstava i osećaja. Razum je prisutan u uskim okvirima opšteprihvaćenog pogleda na svet. Teško je osloboditi se tih okvira jer je za to potrebna spoljašnja namera. Stvara se začarani krug: da biste postigli spoljašnju nameru, trebate tu istu spoljašnju nameru. Zato je najbolje praktikovati spoljašnu nameru u životu tj. što češće živeti uz njenu pomoć.

Teško je odrediti gde se završava unutrašnja a počinje spoljašnja namera. Unutrašnja se pretvara u spoljašnju kada se svest sjedinjuje, slaže, spaja sa podsvešću. Ta je granica neuhvatljiva. Svest je spojena i potpuno u saglasnosti sa podsvešću u određenom, uskom segmentu. Ali moć spoljašnje namere je toliko velika da je njen mali deo dovoljan za postizanje veličanstvenih rezultata. 

U svakodnevnom životu spoljašnja namera deluje nezavisno od naše volje i često deluje štetno. Npr, manifestuje se kao ostvarenje naših najgorih očekivanja. Čoveka sledi ono čega se plaši, šta mrzi, od čega želi pobeći. To se sve događa zato što ga odašiljanje misli usmerenih na neželjeni događaj prenosi u sektor gde se taj događaj upravo nalazi. Iako on nije nameravao imati to iskustvo.
Unutrašnja namera usmerena je na izbegavanje neželjenih stvari. Pogađa vas ono što vas zabrinjava, uliva strah i mržnju. Svim srcem želite to izbeći. Kada je uplašen razum, duša je još više, kada razum mrzi, mrzi i duša..Jednoglasni su. U trenutku uskađenosti svesti i posvesti upravo se i budi spoljašnja namera, samo što nije usmerena tamo gde se želi. 
Nažalost, u životu su duša i razum češće usklađeni na odbijanje nečega. Ljudi po pravilu nejasno razmišljaju o onome što žele ali vrlo dobro znaju šta žele izbeći. Da bi se vlastita volja podredila spoljašnjoj nameri nužno je postići usklađenost duše i razuma u pozitivnim nastojanjima i iz svojih mislu izbaciti sve negativno. Borba sa ovom silom je teška ali ne i nemoguća. Da delovanje spoljašnje namere ne bude štetno neophodno je ne stvarati potencijale važnosti i izbeći negativno razmišljanje.

субота, 14. јануар 2012.

Spoljašnja i Unutrašnja Namera

Zašto upadamo u scenarije varijanti naših strepnji, teskoba, neugodnosti, mržnje..iako to ne želimo i nemamo nameru to doživeti. Zašto dobijamo i ono što aktivno ne želimo? Ispada li da usmerenost naše želje nema nikakav uticaj? Odgovor leži u Spoljašnjoj nameri.


Namera - spoj želje i delovanja - unutrašnja namera. Kao proširiti delovanje namere na spoljašnji svet? Spoljašnja namera.. uz njenu pomoć moguće je birati model ponašanja okolnog sveta, određivati scenario i scenografije. Spoljašnja namera je usmerena na izbor linije života u prostranstvu varijanti. 
 Ako pokušate mislima pomicati olovku po stolu, nećete uspeti. Ali ako imate snažnu nameru zamisliti da se ona pomiče, možda i uspete! U prvom slučaju pokušavate pokrenuti olovku energijom svojih misli a u drugom klizite linijama života gde olovka ima drugačiji položaj. Osećate li razliku? Ne pomiče se sam predmet već njegova realizacija u prostranstvu varijanti. Kod ljudi su ove sposobnosti slabo razvijene, ne zato što slabo upravljaju energijom već što je teško poverovati u takvu mogućnost i izazvati u sebi čistu spoljašnju nameru. Puno je teže upravljati spoljašnjom nego unutrašnjom namerom.
Unutrašnja namera odnosi se na bilo kakve pokušaje da se deluje na okolinu na jednoj te istoj liniji života. Spoljašnja namera odnosi se na pokušaje da se izabere linija života na kojoj će se ostvariti željeno.
Zamislimo da ste sigurni da uoči Božića nećete uspeti pronaći mesto za parkiranje ispred supermarketa.Unutrašnja namera utvrđuje: Kako pronaći mesto kad su svi ljudi zaokupljeni kupovinom? Uprkos svemu oočiglednom spoljašnja namera dopušta da se dovezete do supermarketa i da se za vas isprazni jedno mesto. Spoljašnja namera čak ne traži da čvrsto i nepokolebljivo verujete u takvu mogućnost - ona jednostavno smireno i bezuslovno uzima svoje. 
Spoljašnja namera je pojava stvorena u improvizaciji, nalik na iznenadnu spoznaju. Besmisleno je pripremati se za spoljašnju nameru. Nema vremena za to, potrebno je samo odlučiti da "poletite" i to će se i dogoditi!
Klatna se hrane energijom unutrašnje namere i kao takva kod ljudi pdstiču razvoj unutrašnje namere a gubitak spoljašnje. Upravljanje spoljašnjom namerom moguće je samo ako smo potpuno oslobođeni klatna.
Priroda energije misli manifestuje se u tri oblika: želji, spoljašnjoj i unutrašnjoj nameri. Želja je koncentracija pažnje na cilj i kao takva nema nikakvu moć. Možemo razmišljati o cilju koliko god hoćemo, želeti njegovo ispunjenje ali zbog toga se ništa neće promeniti. Unutrašnja namera je koncentracija pažnje na proces kretanja prema cilju. To već deluje ali je potrebno više truda. Spoljašnja namera je koncentracija na to kako se sam cilj ostvaruje. Spoljašnja namera jednostavno omogućuje cilju da se sam ostvari. Pod tim se podrazumeva čvrsta uverenost u to da varijanta cilja već postoji i preostaje samo da se izabere. Unutrašnjom se namerom cilj dostiže, a spoljašnjom bira. 
Unutrašnja namera: "Istrajan sam u tome da ...."
Spoljašnja namera: " Okolnosti su se tako složile da.." ili "Događa se to da.."
U prvom slučaju aktivno utičete na svet tako da se on podredi. U drugom slučaju zauzimate ulogu objektivnog posmatrača, sve se događa po vašoj volji ali samo po sebi. Ne menjate, nego birate.
Unutrašnja namera teži prema cilju energično, bez okolišanja. Spoljašnja namera je usmerena na proces samostalnog ostvarenja cilja. Ona se ne žuri postići cilj - on je ionako u džepu. Ta činjenica da će cilj biti ispunjen uopšte nije sputana sumnjom niti se o tome raspravlja. Kako da razlikujemo kada deluje naša unutrašnja a kada spoljašnja namera? Koristićemo komparacije: pokušavate nešto dobiti od sveta - svet vam sam daje ono što tražite; prizivate određene događaje u vaš život - oni sami dolaze u vaš život; borite se za mestom pod suncem - svet vas grli raširenim rukama...Uopšteno, unutrašnjom namerom pokušavate premestiti svoju realizaciju u odnosu na prostranstvo varijanti, a spoljašnja namera premešta samo prostranstvo varijanti tako da se naša realizacija nađe tamo gde treba. Borite li se sa ovim svetom ili jednostavno izaberete u njemu ono što želite? Naravno, prostranstvo varijanti neće se samostalno premeštati u odnosu na vašu realizaciju već zato morate preduzeti određene radnje koje se razlikuju od uobičajenih predstava...






петак, 13. јануар 2012.

Četiri sporazuma... Don Miguel Ruiz

Jedini razlog zbog kojeg patite jeste što ste to sami izabrali. Ako dobro pogledate svoj život, pronaći ćete mnogo razloga da patite, ali nećete naći nijedan dobar razlog da to činite. Isto važi i kada je u pitanju sreća. Sreća je stvar vaše odluke i izbora isto kao i patnja. Ova naizgled jednostavna četiri sporazuma mogu da vam potpuno preokrenu dosadašnje poglede na život. Preokrenite sve u svoju korist.


Prvi sporazum – BESPREKORNO KORISTITE SVOJU REČ
Reči su veoma moćne, mogu da izleče, ali i unište. Izgovarajte ih poštujući svoj integritet. Govorite samo ono što mislite. Klonite se toga da koristite reči da biste govorili protiv sebe ili ogovarali druge. Naročito je važno ovo „protiv sebe“. Koristite moć svoje reči u pravcu istine i ljubavi.
- To je prvi sporazum koji treba da sklopite ako želite da budete slobodni, ako želite da budete srećni, ako želite da prevaziđete nivo egzistencije koji predstavlja pakao. Koristite reč na pravi način. Koristite reč da biste preneli svoju ljubav. Koristite belu magiju počinjući od sebe. Recite sebi kako ste divni, kako ste sjajni. Recite sebi koliko volite sebe. Upotrebite reč da razbijete sve one sitne, sićušne sporazume zbog kojih patite.

Drugi sporazum – NIŠTA NEMOJTE SHVATATI LIČNO
Ništa što drugi čine nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Ono što drugi ljudi rade predstavlja projekciju njihove sopstvene stvarnosti, njihovog ličnog sna. Kada ste imuni na mišljenje i postupke drugih, ne možete postati žrtva bespotrebne patnje.
- Sve što se desi u vašoj okolini, nemojte shvatati lično. Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži zarobljene jeste ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog toga što mi pretpostavljamo da je uvek reč o „meni“. Ja, ja, ja i uvek ja!

Treći sporazum – NEMOJTE STVARATI PRETPOSTAVKE
Imajte hrabrosti da postavite pitanja i kažete šta zaista želite. Komunicirajte s drugima što jasnije da biste izbegli nesporazume, bol i dramu. Samo uz pomoć tog jedinstvenog sporazuma moći ćete u potpunosti da izmenite svoj život.
- Mi stvaramo pretpostavku da svi vide život onako kako ga mi vidimo. Pretpostavljamo da ljudi misle onako kako mi mislimo, osećaju onako kako mi osećamo, sude onako kako mi sudimo i zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo. To je najsnažnija pretpostavka koju ljudi stvaraju.
Kada stupite u vezu sa nekim ko vam se sviđa, često imate potrebu da pronađete razloge zbog kojih volite tu osobu. Međutim, vi vidite samo ono što želite da vidite i poričete da postoje stvari koje vam se kod te osobe ne sviđaju. Vi lažete sebe samo da biste bili u pravu. Stvarate pretpostavke, a jedna od njih je: moja ljubav će promeniti ovu osobu. Ali to nije istina. Vaša ljubav neće promeniti nikoga. Ako se drugi promene, to je zbog toga što oni žele da se promene, a ne zato što vi možete da ih promenite. Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znači prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez nastojanja da ih promenimo.

Četvrti sporazum – UVIEK ČINITE SVE ŠTO MOŽETE
Sve što možete da učinite menjaće se iz trenutka u trenutak, više možete da učinite kad ste zdravi nego kad ste bolesni, više kad ste raspoloženi nego kad ste ljuti. U bilo kojoj situaciji jednostavno učinite sve što možete i nećete imati potrebe da sebe osuđujete, zlostavljate ili se kajete. Pod bilo kojim okolnostima uvek učinite sve što možete, ništa manje i ništa više.
Ako budete činili sve što možete, živećete punim plućima. Bićete produktivni, bićete dobri prema sebi zbog toga što ćete davati sve od sebe svojoj porodici, svome društvu, svima. Ali delovanje je ono što će vas učiniti neizmerno srećnim. Kada uviek činite sve što možete, vi delujete. Činiti sve što možete znači da to činite zbog toga što to želite, a ne zato što očekujete nagradu. Većina ljudi čini upravo suprotno: oni nešto rade samo onda kada očekuju nagradu i ne uživaju u tome što rade. A to je razlog zbog kojeg ne čine sve što mogu.
Zamislite da živite tako što ne krivite nikoga ni zbog čega. Možete lako da opraštate drugima i da prestanete da osuđujete druge. Nemate potrebu da budete u pravu niti da bilo koga ubeđujete da nije u pravu. Poštujete sebe i sve druge, i oni za uzvrat poštuju vas.
Zamislite da volite sebe upravo onakvim kakvi ste.
Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te.

четвртак, 12. јануар 2012.

Snaga Namere

Naše misli utiču na događaje u našem životu, tj, misli nas premeštaju u odgovarajuće sektore prostranstva varijanti sa odgovarajućim scenarijom i scenografijom. Naše misli oblikuju energiju koja kroz nas prolazi i prenosi nas na linije života usklađene sa tim mislima. U stvarnom životu naše misli malo znače ako ne postignemo ono što samim razmišljanjem želimo postići. Treba delovati.


Zašto pokušaji vizualizacije onoga što želimo često ne donose rezultat?
Prvi razlog je u pridavanju važnosti tj. stvaranju suvišnog potencijala na željenom cilju, što dovodi do neravnoteže u Univerzumu.
Drugi razlog je inertnost materijalne realizacije varijanti. Ne postižemo cilj jer nismo dovoljno uporni.
Treći razlog je želja ljudi da odjednom sve postignu, pa tako postavljanjem više ciljeva koji jedni sa drugima nemaju nikakve veze, mentalna energija se rasipa u prazno. Struja varijanti vam neće dozvoliti da istovremeno plivate na različite strane. Usredsređenost na ciljani sektor najefikasnije funkcioniše kada su sva nastojanja usmerena na samo jedan konkretan cilj. 
Ipak se neke želje ne ispunjavaju. Odgovor zašto je to tako je da do realizacije ne dolazi zbog želje nego zbog orijentacije na ono što se želi postići. Ne deluju same misli na ono što želimo postići već NAMERA, koju definišemo kao odlučnost imanja i delovanja. Dakle, ostvariće se namera a ne želja.
Primer, zamislimo želju. Želja je oblikovana u našim mislima i shvatamo šta želimo. Hoće li sama želja uraditi ono što želimo? Ne, želja sama po sebi ne stvara nikakvu aktivnost. Želja se ispunjava samo ako su misli o želji odrađene i ostala je odlučnost delovanja. Može li odlušnost delovanja ispuniti želju? Takođe ne može. Doneli ste završnu odluku da ćete ispuniti želju a želja se i dalje ne ispunjava. Šta onda ispunjava želju? Šta sledi nakon donešene odluke? Namera. Želje se ne ispunjavaju željom ili odlukom , već zahvaljujući nameri. Sili koja konkretno i ostvaruje delovanje, odlučnost imanja i delovanja, sila koja motiviše naše mišiće da se aktiviraju, nas da se pokrenemo..Vrlo je teško definiati nameru. Nepostojana osobina. Teško ju je naći a lako izgubiti.
Želja nam sama po sebi ne donosi ništa. Naprotiv što jače želimo nešto, aktivniji je otpor sila ravnoteže.  Želja je usmerena na sam cilj, a namera na proces postizanja cilja. Želja se realizuje kroz stvaranje suvišnog potencijala želje za postizanjem cilja. Namera se ostvaruje kroz delovanje. Namera ne prosuđuje da li je cilj dostižan ili nije. Odluka je već donesena i zato joj samo preostaje delovanje. Ako budete razmišljali da li je moguće "leteti" nećete uspeti u svom naumu da "poletite". Da biste "poleteli" potrebno je jednostavno posići se u vazduh u z pomoć namere. Izbor bilo kojeg scenarija ne ostvaruje se željom nego, već čvrstim usmeravanjem na postizanje željenog. Ne promišljajte i ne želite već jednostavno imajte i delujte.
Zahvalnost je bitna zato što se u svojoj biti nalazi blizu bezuslovne ljubavi. Iskrena zahvalnost odašilje stvaralačku energiju.
Smisao daje namera da izaberete. Svoju sudbinu. Ako parametri vašeg odašiljanja odgovaraju vašem izboru i pritom se ne narušavaju zakoni, to ćete i postići. Izbor nije molba nego vaša odlušnost imanja i delovanja.
Namera ne stvara suvišni potencijal zato što se energija potencijala želje troši na delovanje. Želja i delovanje objedinjuju se u nameri. Rešavajući problem, delujte. Razmišajući o složenosti problema stvarate suvišni potencijal. Očekivanje, teskoba, želja i razmišljanje samo oduzimaju energiju. Delujući realizujete energiju namere. Ostvarujući nameru, imajte poverenja u tok varijanti i problem će se sam od sebe rešiti. 

среда, 11. јануар 2012.

Putovanje duše



Duša se usklađuje sa nerealizovanim sektorima prostranstva varijanti ( model beskonačnih opcija onoga što je bilo, što jeste i što će biti) i te prizore vidimo u svojim snovima. Snovi nisu iluzije u uobičajenom smislu te reči. Razum ih ne zamišlja, već ih stvarno vidi.
Duša u snovima putuje. U razne virtuelne sektore sa različitim scenarijima i scenografijama. I ukoliko se suviše udalji od našeg stvarnog sektora, naćićemo se u nepoznatom okruženju i videćemo mesta i ljude koji ne postoje u našim stvarnim životima.



Što se predskazanja budućnosti u snovima tiče, prostranstvo varijanti je toliko raznoliko, da nema smisla razmišljati o tome da li će se baš taj sektor koji smo u snu videli ostvariti, pogotovo ako je po scenariju i ljudima u njemu udaljen od naše sadašnje linije života. A ako se nalazi blizu, što opet ne može biti potvrđeno, može sadržati informacije o budućnosti.
U realnosti duša može da predoseti buduće događaje, a kao znak mi dobijamo stanje duševne ugode u odnosu na sadašnju liniju života ili predstojeću prekretnicu. Samo Bog zna gde u snovima leti duša. Ona može odleteti gde god poželi, zato se u tu informaciju ne valja pouzdati.
 San se odvija prema scenariju zatvorenom u sektoru. Čim duša dođe u određeni sektor, u njemu se sve odvija prema očekivanjima, strahovima i predstavama koje su duša i razum stekli u stvarnom životu. Sve se ostvaruje trenutno. To se događa zato što seduša ugađa na varijantu koja se pojavila u mislima. Ona bira varijante u skladu sa mislima i očekivanjima. Istovremeno sa njima odvija se kretanje duše u prostranstvu varijanti. Misli i očekivanja daju dinamiku scenariju. Ako je kontrola razuma oslabljena, sanjamo besmislice i nebuloze.
U lucidnom snu možemo namerno menjati sadržaj tj namerom birati scenario. Čim se u mislima stvori namera da nešto uradimo, duša se preorijentiše na sektor sa odgovarajućim scenarijem. U stvarnom životu se dešava isto to, sa razlikom u brzini ispunjenja scenarija. Šta mislite, to ćete pre ili kasnije, i dobiti. Naš cilj je steći sposobnost da menjamo scenario u stvarnosti. Neizmerno je važnije naučiti buditi se u stvarnom, nego u nestvarnom životu.
"Lucidni snovi su tajanstvena vrata u nepoznato." Kao takvi nose i izvesnu opasnost od mogućnosti ne vraćanja iz lucidnog sna. Ne postoji opasnost kada duša leti po nerealizovanim sektorima, već kada slučajno dospe u realizovane. Lucidni san može biti opasan zato što razum nakon što oseti neograničenu slobodu može postati neoprezan i zalutati ko zna gde. Nije poznato može li se duša vratiti nazad. Ne treba se plašiti snova ali ako na pomen lucidnih snova osetite nelagodu, njima se ne biste trebali baviti. Duša oseća približavanje neugodnosti bolje nego razum.


уторак, 10. јануар 2012.

Snovi

Čovek provede trećinu svog života u snu. A ipak dosta stvari vezanih za snove ostaju nepoznate. Odrasli su saglasni, kako im razum nalaže da snovi nisu stvarnost, dok deca do četiri godine misle suprotno.
Nekada se dogodi da smo svesni u snu. To se zove lucidni san. U lucidnom snu čovek učestvuje u snu i razume da sanja. Da bi uspeo u tome, mora sebi često postaviti pitanje: Događa li se to zaista?, više puta u toku dana. Zatim svesno proceniti situaciju i dati odgovor. U lucidnom snu čovek može raditi sve što poželi: leteti, komunicirati sa svima i živima i mrtvima, rešavati probleme, istraživati...


"Lucidni snovi su apsolutno neškodljivi za zdravlje. Iz snova je dopušteno iznositi bilo koju informaciju. Nemoguće je samo jedno - materijalni predmet izneti u stvarnost."
Zbog magnetnog polja Zemlje, najverovatnije treba spavati sa okrenutom glavom ka severu. Nikako ka zapadu.

"Lucidni snovi su tajanstvena vrata u nepoznato" kaže već pomenuti autor Vadim Zeland u svojoj knjizi "Šum jutarnjih zvezda" Transurfing 2 koja je ujedno i moj novi izbor za čitanje.

понедељак, 9. јануар 2012.

Pospremite...

Često sam u savetima o uspehu, ličnom razvoju i sličnim temama nailazila i ovaj savet: Pospremite kuću, prostor oko sebe, radni prostor,radni sto, foldere u kompu, bookmarks (da, da..), ormare, dokumenta, papire, mozak, Misli, sve..POSPREMITE!


Jedno od osnovnih pravila Feng Shui-a, kineske "nauke o stanovanju" jeste uredan i čist prostor kroz koji energija "či" može slobodno da se kreće. Da bi blagostanje i prosperitet ušli u dom ili kancelariju, potrebno je provetriti, posremiti i očistiti te prostore. I to je jedna od najvažnijih stvari u ovoj nauci. Da li ćete kupiti tronogu žabu koja donosi sreću ili zid obojiti u crveno, vaša je stvar, ali promene neće biti ukoliko je energija zakočena neredom u prostoru. Očistite ulaz u kuću ili stan, pospremite ćoškove i oslobodite se stvari koje vam ne trebaju, koje ne volite, ne koristite ili su neispravne. Ovo poslednje važi za garderobu, stvari u kući, predmete.. U spremanje svoje okoline spada i radni prostor, komp, dokumenta i fascikle. 

Spremanje svojih misli? Teško ali ne i nemoguće. Neophodno je izbaciti negativne misli i što više misliti pozitivno! Postoje razne tehnike koje pomažu u ovom procesu a jedna od najjednostavnijih podrazumeva sledeće: Kada naiđe jedna loša misao, konstatujmo da je to samo negativna misao, prihvatimo je i pustimo. Sledeća neativna misao bi joj dala moć, zato se trudimo da sledeća bude pozitivna. Možemo tako što prvu izvrnemo ruglu i dovedemo do apsurda ili ismejemo. Npr ako je negativna misao vezana za neku osobu, zamislimo je sa ušima Mikija Mausa ili zamislimo da nas ta osoba podržava ili već šta je suprotno od onoga što nosi negativna misao. Vežbom postižemo rezultate.

Pospremanje starih programa, uverenja, stavova, emocija i navika. Ovo bi trebalo da bude za ceo život. Uvek će imati šta da se pospremi. Imaginacijom. Revizijom. Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. EFT-om. Afirmacijom. Molitvom. Oslobodimo se. Oprostimo i zaboravimo. Promenimo. Razvucimo osmeh. Sami biramo.. Ako već niste, počnite što pre.

Pospremite rečnik! Izbacite psovke i negativizme. Zamenite ih sa rečima poput: savršeno, čudesno, fenomenalno, odlično divno.. LjUBAV je reč sa fascinantnom vibracijskom jačinom, ona odzvanja poput ružičastog groma u kosmosu. Kada ste god tužni samo ponavljajte: LJubav, Ljubav, LJubav... Zamislite koliko je jaka, i kakav joj je motiv!


субота, 7. јануар 2012.

Božićni praznici i običaji

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"


U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji.

Detinci
U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.

Materice
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan
Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče
Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

 
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

 
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Božić u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće.
Izvor: SPC

петак, 6. јануар 2012.

Potraga za spasenjem u odnosima

Da li čekamo trenutak u vremenu kada ćemo sresti osobu iz svojih razmišljanja, zaljubiti se i živeti u ljubavi do kraja života? Da li mislimo da nismo celoviti dok ne pronađemo drugu osobu sa kojom bismo to bili? Da li grešimo?
Suštinski, da. Projektujući se u budućnost i očekujući da nam neko donese spasenje od samoce. Ili od nas samih? »Kad nešto dobijem ili kad se oslobodim nečega - tada ću se dobro osećati.« Spasenje je ovde i sada! 


"Istinsko spasenje je ispunjenje, spokojstvo, život u svoj svojoj punini. Spasenje znači biti ono što jeste, osećati u sebi dobro koje nema nikakvih suprotnosti, radost Bića koja ne ovisi ni o čemu što se nalazi izvan vas. Ti osećaji nisu nekakvo prolazno iskustvo, nego trajna prisutnost. Rečeno teološkim jezikom, to znači »spoznati Boga« - ne kao nešto izvan sebe, nego kao vlastitu, najskriveniju suštinu. Istinsko spasenje znači spoznati sebe kao neodvojivi dio bezvremenog i bezobličnog Jednog jedinog Života u kojem se temelji suština svega što postoji."
"Istinsko spasenje je stanje slobode - od straha, patnje, od zamišljenog stanja nedostatka i nedovoljnosti, a time i od svih želja, potreba, gomilanja i čvrste vezanosti. To je sloboda od prisilnog razmišljanja, od negativnosti, a nadasve od prošlosti i budućnost kao psihološke potrebe. Vaš vam um govori kako do spasenja ne možete stići odavde. Nešto se mora dogoditi, morate postati drukčiji prije nego što postanete slobodni i ispunjeni. Govori vam, zapravo, kako vam je potrebno vreme - da morate nešto pronaći, shvatiti, učiniti, postići, usvojiti, postati ili razumeti pre nego što postanete slobodni ili celoviti."

"Vreme svatate kao sredstvo koje vodi spasenju, dok je ono u stvarnosti najveća prepreka spasenju. Mislite da spasenje ne možete postići ovde gde se sada nalazite i takvi kakvi sada jeste, jer još niste dovoljno celoviti ili dovoljno dobri, ali istina je, zapravo, kako je ovde i sada jedina tačka s koje možete stići do spasenja. Onamo »stižete« spoznajom da ste već onde. Boga ćete pronaći onoga trenutka kad shvatite da ne morate tragati za Njim. Dakle, nema jednog jedinog načina spasenja: možete iskoristiti različita stanja, a nijedno osobito nije potrebno. Međutim, postoji samo jedna točka pristupa: Sadašnji trenutak. Spasenje možete doživjeti samo u ovom trenutku. Osamljeni ste i nemate partnera? Iz toga stanja uđite u Sadašnji trenutak. U odnosu ste? Iz toga stanja uđite u sadašnji trenutak."
"Nema ničega što biste mogli učiniti ili postići što bi vas približilo spasenju, ničega osim Sadašnjeg trenutka. Umu koji je navikao na razmišljanje kako se sve ono vredno nalazi u budućnosti to će teško shvatiti. Takođe vas ništa što ste učinili ili što vam se dogodilo u prošlosti nije moglo sprečiti da kažete da onome što jest, da pažnju usmerite u dubinu sadašnjeg trenutka. To ne možete učiniti u budućnosti, nego samo sada ili uopšte nikada."

четвртак, 5. јануар 2012.

Zakon privlačenja - nedoumice

Kada bismo razmišljali o Zakonu privlačenja kao što to rade deca, on bi funkcionisao bez ikakvih problema i u najkraćim mogućim rokovima..Ali ne, odrastao čovek ima sto briga i dvesta nerešivih problema. On se bori sa verovanjem, njegova oduševljenja sa ovim zakonom su kratka i on brzo zaboravlja svoje uspehe. Njegov ego se toliko razmahao da ako mu zakon donese čokoladicu reći će da je želeo fabriku čokolade..
Vreme je promena. Vreme je da volimo sebe i prihvatimo sve ono što nam život nudi, u ovom slučaju Zakon privlačenja. Bez sumnje, bez raščlanjavanja... a ako već niste, testirajte ovaj zakon!


Kada bismo se zapitali gde najčešće grešimo, lista bi bila sledeća:
1. Važnost i Zahvalnost - pridavanje važnosti onome što želimo uz istovremeno oduzimanje važnosti onome što dobijemo. Drugim rečima, Univerzum ne pravi razliku između čokoladice i fabrike čokolade, to je vaš sopstveni otpor ka onome što želite. Ali pravi razliku između energije zahvalnosti i ona koja to nije. Tako što nam šalje još stvari na kojima možemo biti zahvalni ili obrnuto.

2. Afirmacije i Imaginacije - pozitivne izjave izrečene jednom ili nijednom u toku dana ne daju rezultate. Isto važi i za imaginacije koje odrađujemo jednom u sto godina. Za ove dve stvari bitna je disciplina. Zamislite vaš cilj kao da se već ostvario i na kraju vaše imaginacije afirmirajte odgovarajućom izjavom. Čuda će početi da se dešavaju!

3. Pozitivnost i život u sada -  pozitivna energija privlači još pozitivne energije i stvara polje pogodno za ostvarenje želja..Trudite se da budete prisutni u sadašnjem trenutku što je češće moguće jer time otvarate vrata ka upoznavanje samih sebe a time i vaših potencijala, želja i svrha.. Kada mislite, mislite pozitivno :)

4. Emocija i Akcija - osetićeš u dubini koje stvari su prave.. Emocija je i pravi pokazatelj kakve su nam misli. Pozitivna emocija rezultat je pozitivnih misli i obrnuto. Kada osetiš da je trenutak: Kreni u Akciju! To je prava stvar!

5. Samopouzdanje i Samopoštovanje - verovanje u sebe i svoje sposobnosti je najlepši poklon koji sebi možete dati. Recite sebi: Volim te i verujem u tebe! Znam da ćeš ostvariti svoj san. Predivna si. Ljubav je uvek bila i uvek biće peti element.


среда, 4. јануар 2012.

Jiddu Krishnamurti


“Ako želite tražiti Istinu, morate ići van, daleko izvan ograničenja ljudskog uma i srca i tamo je pronaći – ta istina je u vama samima.”

 


уторак, 3. јануар 2012.

Prostor i Vreme


" Razmislite sada o ovome: kad ne bi postojalo ništa osim tišine, za vas ne bi postojala tišina, vi ne biste znali šta je to. Tek kad postoje zvuci tišina može postati stvarna. Nalik tome, kad bi postojao samo prostor, bez ikakvih predmeta, za vas prostor ne bi postojao. Zamislite sebe kao tačku svesti što pluta u beskraju prostora - nema zvezda ni galaksija, samo praznina. Iznenada, prostor više ne bi bio prostran; uopšte ga ne bi bilo. Ne bi bilo brzine, ni kretanja od jedne tačke do druge. Potrebne su barem dve uporišne tačke kako bi mogli postojati udaljenost i prostor. Prostor se pojavljuje onoga trenutka kad se Jedno razdeli na dvoje, a »dvoje« postane »deset hiljada stvari«, kako Lao Tse tumači manifestovani svet, te prostor postaje sve prostraniji. Tako se svet i prostor istovremeno pojavljuju."


"Ništa ne može postojati bez prostora, pa ipak, prostor ne postoji. Pre nego što je nastao svemir, pre »Velikog praska«, nije postojao golem prazan prostor koji bi čekao da ga nešto ispuni. Nije bilo nikakvog prostora i ničega drugoga. Postojao je samo Izvor - Jedno. Kad je Jedno postalo »deset hiljada stvari«, činilo se kako prostor postoji i kako mnogima omogućuje postojanje. Otkuda se stvorio? Je li ga stvorio Bog kako bi negde smestio svemir? Naravno da nije. Prostor ne postoji, stoga nikada nije bio ni stvoren."
"Za vedre noći iziđite van i pogledajte nebo. Hiljade zvezda koje vidite golim okom ne predstavljaju ništa više nego samo beskonačno mali delić onih zvezda koje postoje. Više od stotinu milijardi galaksija može se sada otkriti najsnažnijim teleskopima, a svaka je galaksija »svemirski otok« s milijardama zvezda. Ono, pak, što izaziva još veće strahopoštovanje jest beskonačnost samog prostora, dubina i tišina koje omogućuju postojanje toj veličanstvenosti. Ništa ne može izazvati više strahopoštovanja i ništa ne može biti veličanstvenije od nezamislive prostranosti i tišine prostora. A ipak, šta je taj prostor? Praznina, golema praznina."

"Ono što se nama pojavljuje kao prostor u svemiru, sagledan umom i čulima samo je Izvor u svetu. To je »telo« Božje. A najveće je čudo ovo: ta tišina i prostranost koje omogućuju postojanje svemira, nisu samo negde onde, u prostoru - nego takođe i u vama. Kad ste do kraja i apsolutno prisutni, s tom se tišinom i prostranošću susrećete kao s mirnim unutarnjim prostorom u kojem nema uma. U vama se taj prostor proteže u dubinu, a ne u širinu."

"Prema Einsteinu, prostor i vreme nisu razdvojeni. To, zapravo, ne razumem, ali mislim kako pokušava reći daje vreme četvrta dimenzija prostora. On to naziva »prostorno-vremenskim kontinuuom«. Tako je. Ono što u vanjskom svetu uočavate kao prostor i vreme u krajnjem je nešto prividno, ali u sebi sadrži zrnce istine. Prostor i vreme dva su suštinska obeležja Boga, beskonačnost i večnost, shvaćena kao da imaju vanjski izvor izvan vas. U vama i prostor i vreme imaju unutarnji ekvivalent koji razotkriva njihovu istinsku prirodu, kao i vašu vlastitu. Dok je prostor tiho, beskonačno duboko carstvo neumnoga, unutarnji ekvivalent vremena je prisutnost, svesnost večnog sadašnjeg trenutka. Zapamtite da medu njima nema razlike."
"Kad prostor i vreme u sebi shvatite kao Neočitovano (nemanifestovano) - neumno i prisutnost - spoljašnji prostor i vreme za vas i nadalje postoje, ali postaju mnogo manje važni. I svet za vas i nadalje postoji, ali više vas neće vezati uz sebe."
"Stoga krajnja svrha sveta ne prebiva u svetu, nego u transcendenciji sveta. Upravo kao što ne bi bilo svesnosti o prostoru da u prostoru nema predmeta, tako je i svet potreban kako bismo mogli spoznati nemanifestovano - Izvor. Možda ste čuli Buddhinu izreku: »Kad ne bi bilo privida, ne bi bilo ni prosvetljenja«. Nemanifestovanoo sebe spoznaje kroz svet i kroz vas. Ovde ste kako biste božanskoj svrsi svemira omogućili da se razotkrije. Eto koliko ste važni!"

понедељак, 2. јануар 2012.

Portali ka Izvoru

Glavni portal je sadašnji trenutak. I u svakom sledećem je suština sadašnji trenutak. Unutrašnje telo je portal. Meditacija - prekid razmišljanja je portal. Predaja - otpuštanje mentalno - emocionalnog otpora onome što jeste, je portal.
"Od vas zavisi hoćete li u svom životu otvoriti portal koji vam omogućuje svestan pristup Izvoru. Stupite u dodir s energetskim poljem unutrašnjeg tela, budite snažno prisutni, raskinite poistovećenost s umom, predajte se onome što jeste, sve su to portali kojima se možete koristiti - ali potreban vam je samo jedan."


Ostali portali..
Tišina. "Obraćanje pažnje na spoljašnju tišinu stvara unutrašnjuu tišinu: um se smiruje. Portal se otvara."

"Svaki se zvuk rađa iz tišine, umire natrag u tišinu, a tokom svog postojanja okružen je tišinom. Tišina omogućuje zvuku postojanje. ...
Samo morate obratiti pažnju na nju. Čak i tokom razgovora postanite svesni prekida između reči, kratkih međurazdoblja tišine između rečenica. Čineći tako, u vama će rasti dimenzija duboke tišine. Ne možete obraćati pažnju na tišinu, a da istodobno ne postanete tihi iznutra. Tišina izvana, tišina unutra. Zakoračili ste ka Izvoru."

Prostor. "Upravo kao što zvuci ne mogu postojati bez tišine, ništa ne može postojati bez ništavila, bez praznog prostora koji omogućuje postojanje. Svaki fizički predmet ili telo proizašlo je iz ništavila, okruženo
je ništavilom i na kraju će se vratiti u ništavilo. Ne samo to, nego čak i unutar svakog fizičkog tela postoji mnogo više »ništavila« nego »nečega«. .. »Oblik je praznina, praznina je oblik«, tvrdi se u Sutri srca, jednom od najpoznatijih drevnih budističkih tekstova. Suština svih stvari je praznina."
...»Ništavilo« može za vas postati portal koji vodi ka Izvoru samo ako ga ne pokušavate shvatiti li razumeti."
Prostor nema »egzistencije«. »Egzistirati« doslovce znači »iskoračiti « (protiviti se, pružati otpor). Prostor ne možete razumeti jer on ne pruža otpor. Iako sam po sebi nema nikakva postojanja, omogućuje postojanje svega ostalog. Tišina takođe nema postojanja, kao ni Izvor.
...Budući da je prostor »ništavilo«, možemo reći kako je ono što nije ovde važnije od onoga što jest. Stoga postanite svesni prostora koji je posvuda oko vas. Ne razmišljajte o njemu. Osetite ga takvim kakav jest. Obratite pažnju na »ništavilo«. Dok to činite, u vama će doći do pomaka u svesti
Prostor i tišina dva su vida iste stvari, istog ništavila. One su eksternalizacija unutarnjeg prostora i unutarnje tišine, koja je nepokretnost: beskrajno stvaralačka maternica sveukupna postojanja.

»Ničemu stvarnom ne možete zapretiti. Ništa nestvarno ne postoji. U tom se krije božansko spokojstvo.«
Ostanete li svesno povezani s Izvorom, cenićete, voleti i duboko poštovati manifestovao i svaki životni oblik u manifestovanom kao izraz Života koji leži s onu stranu oblika. Takođe ćete znati kako je svakom obliku suđeno da se ponovno rastvori te da u Izvoru to, na kraju krajeva, ne znači mnogo. Vi ste »prevladali svet«, kako kaže Isus ili ste, prema Buddhinim rečima, »prešli na drugu obalu reke«."